Najtopliji deo godine nije period u kom se može računati sa sigurnošću na ulov krupnog smuđa. Ipak, najveći zaljubljenici u varaličarenje te grabljivice ni sada ne odustaju i imaju razrađenu strategiju koja može na pravom mestu doneti toliko željeni odsečni udarac
Godinama sa nestrpljenjem čekam da prođe lovostaj na smuđa, kako bih još od prvih dana maja krenuo u potragu za njim na mestima gde sam ga ranijih godina obavezno lovio. Nažalost svake sezone sam sve manje uspešan, uprkos zavidnom varaličarskom stažu. Nisam siguran da li je razlog tome manji broj izlazaka nego ranije, izazvan hroničnim nedostatkom vremena, zbog raznih obaveza, ili to što moje omiljene ribe ima sve manje, zbog višedecenijskog prekomernog izlova svim sredstvima. Ali, znam sasvim pouzdano da to neće ubiti moj optimizam i da ću ostati veran ovoj grabljivici i načinu na koji je lovim godinama, a to je isključivo varalicama, sportski i sa poštovanjem.
PECAM IZ ČAMCA, na Dunavu, a kako teren na kom najčešće lovim ne zahteva težak i robustan ribolovački pribor, i za džig glave, koje su u mom slučaju teške do najviše 30 g, i za voblere duge do 12 cm koristim isti varaličarski štap – široko primenljivi CD Extra Sense Nano, dužine 2,6 m i deklarisane težine bacanja 10–44 g, na kom je mašinica Spro Red Arc 10400, a na njenom kalemu je upredena struna debljine 0,16 mm. Taj štap je osetljiv, dovoljno brz za džigovanje, ali istovremeno nije prekrut, što bi otežavalo rad sa voblerima, pa zaista nemam potrebu da nosim dva varaličarca, što mnoge kolege rade. Mašinica je već nekoliko sezona u upotrebi i još uvek me odlično služi, a jedino sam na njoj zamenio »kontra-zavrtanj«, koji drži ručicu.
U zavisnosti od protoka i vodostaja biram mesta za koja znam da bi mogla da daju »zubonju«, a sada kad se voda već ugrejala preko 20º C i dosta opala to su mesta sa bržim tokom, na kojima ima nasutog kamenja ili onog koje prekriva dno jer struja ne dozvoljava taloženje mulja. Izbegavam gužvu i mesta koja su svima znana, a svakoj izglednoj poziciji prilazim vrlo oprezno, tj. što tiše i bez lupanja u čamcu, jer je smuđ plašljiv, a voda je odličan prenosnik zvuka, pa ugasim motor dalje od mesta i priđem veslajući ili puštajući da me tok donese gde mi odgovara.
Sa dolaskom leta i vrlo toplog vremena, smuđ je već prešao na letnji režim ishrane, što znači da je preko dana slabije aktivan i to po pravilu na dubljim pozicijama, dok ujutru i u sumrak prilazi mestima na kojima lovi, neretko u kratkim cugovima, koji su najizvesniji u sumrak i svitanje, a na kojima dubina može biti mala, dok jača struja obogaćuje vodu kiseonikom, istovremeno sabijajući sitnu ribu na manji prostor i otežavajući joj kretanje, što pogoduje grabljivcu koji se njom hrani i nastoji da se smesti na neku tačku na kojoj će minimalno trošiti energiju, a moći da brzo napadne i zgrabi plen koji mu se nađe ispred nosa.
U OVOM PERIODU, od varalica, moj prvi izbor su šedovi duge desetak centimetara, a ređe koji centimetar duži... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 456-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
