Ri­blje bra­šno, ja­go­da, še­će­rac

Ko­li­ko je ne­tač­no uve­re­nje da na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma sva­ko mo­že da na­pu­ni ču­var­ku vi­de­lo se i ovom pri­li­kom na je­ze­ru Ži­va­ča. Naš vr­sni tak­mi­čar uhva­tio je za pre pod­ne vi­še od 30 ša­ra­na, a osta­li ri­bo­lov­ci, bi­lo da su pe­ca­li na plo­vak ili du­bin­skim me­to­dom, tek po­ne­ki ko­mad. Šta je to on ra­dio, a osta­li ni­su, eks­klu­ziv­no ot­kri­va za či­ta­o­ce Ri­bo­lo­va

Ka­ko bih pre­kra­tio vre­me do is­te­ka lo­vo­sta­ja na ve­ći­nu ri­ba ko­je vo­lim da pe­cam, oti­šao sam sre­di­nom pro­šle ne­de­lje do ko­mer­ci­jal­nog re­vi­ra Ži­va­ča, ne­da­le­ko od Be­o­gra­da, na ko­me va­ži re­žim »uhva­ti i pu­sti«, pa je do­zvo­lje­no lo­vi­ti i ša­ra­na. Na ovu le­pu sta­ja­ći­cu, ko­ja se na­la­zi na sa­mo dva­de­se­tak mi­nu­ta vo­žnje od cen­tra gra­da, sti­gao sam oko osam sa­ti uju­tru, te sam stao na pr­vo slo­bod­no me­sto sa na­me­rom da pre pod­ne od­ra­dim je­dan tre­ning štek teh­ni­kom, a da dru­gi deo da­na is­ko­ri­stim za pe­ca­nje na meč i »upu­ca­va­nje« prać­ke za sle­de­će tak­mi­če­nje. Užur­ba­no sam ras­pa­ko­vao pri­bor i pri­stu­pio son­di­ra­nju, ko­je je po­ka­za­lo da je du­bi­na is­pred me­ne ne­što ma­nja ne­go što sam oče­ki­vao (je­dva pre­ko jed­nog me­tra ). Po­što imam is­ku­stva sa slič­nim vo­da­ma, re­šio sam da pro­bam da pe­cam na vi­še me­sta, pa sam pr­vo is­pi­tao te­ren pra­vo is­pred se­be, gde je bi­lo skroz či­sto, a za­tim sam isto ura­dio i le­vo, tik uz lo­kva­nje ko­ji su pra­vi­li od­li­čan za­klon za ri­bu. Tre­će me­sto ko­je sam son­di­rao bi­lo je sa­svim de­sno, tj. ne­po­sred­no uz oba­lu, na sa­mo de­se­tak cen­ti­me­ta­ra od tr­ske. Za pr­ve dve po­zi­ci­je, na ko­ji­ma je du­bi­na bi­la iden­tič­na, ko­ri­stio sam isti top-set i isti plo­vak (od 0,7 g), dok sam za po­zi­ci­ju bli­že oba­li, zbog ma­nje du­bi­ne, ko­ri­stio dru­gi top-set i ma­nji plo­vak – od 0,4 g.

ZA OVA­KVE VO­DE, BU­DU­ĆI DA SE ČE­STO po­ri­blja­va­ju rib­njač­kim ša­ra­nom, ko­ri­stim sme­se ko­je sa­dr­že ri­blje bra­šno, je­dan od osnov­nih sa­sto­ja­ka pe­le­ta ko­ji­ma se ina­če i hra­ni ri­ba u rib­nja­ci­ma, te sam za­me­šao 0,5 kg pri­ma­me Van den Eynde Carp Fis­hmeal i 1 kg Ma­gic Ba­it Carp. Ovo­ga pu­ta u pri­ma­mu ni­sam uba­ci­vao ze­mlju, po­što je dno mu­lje­vi­to, a i na­vla­žio sam je ta­ko da se ku­gla otvo­ri čim do­tak­ne dno. Po­seb­no sam pri­pre­mio pe­le­te sa uku­som ja­go­de, cr­vi­će i ku­ku­ruz še­će­rac. Na me­sto pra­vo is­pred se­be ba­cio sam pri­ma­mu, a za­tim kup-ki­tom »is­te­rao« še­će­rac, cr­vi­će i pe­le­te. Na me­sta le­vo (do lo­kva­nja) i de­sno (do tr­ske) ni­sam ba­cao bra­šna­stu hra­nu, već sa­mo še­će­rac i pe­le­te. To sam ura­dio vo­đen ra­ni­jim is­ku­stvom; pri­ma­ma sit­ne gra­nu­la­ci­je, na­i­me, pri­vu­če sit­nu ba­bu­šku, za ko­ju sam čuo da je ima do­sta, a me­ni je cilj bio da pe­cam ša­ra­na.

Baš kao sto sam pret­po­sta­vio, udi­cu na­mam­če­nu sno­pom cr­vi­ća od­mah su po­če­le da uzi­ma­ju ba­bu­ške ma­nje od sto gra­ma. U pr­vih po­la sa­ta sa­mo sam njih i pe­cao, me­nja­ju­ći sve mam­ce, i ni­je mi po­la­zi­lo za ru­kom da uhva­tim ša­ra­na, ali ni­sam od­u­stao od do­hra­nji­va­nja me­sta po­mo­ću prać­ke, i to mik­som pe­le­ta i še­ćer­ca, na sva­kih ne­ko­li­ko mi­nu­ta. To je uro­di­lo plo­dom i u zo­ni do lo­kva­nja do­bio sam ma­log ali bor­be­nog ša­ra­na, ko­ji je od­mah po­ku­šao da se oslo­bo­di udi­ce ta­ko što je po­be­gao u lo­kvanj. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma tre­ba bi­ti str­pljiv i dr­ža­ti naj­lon za­teg­nut, jer ri­ba po­sle ne­kog vre­me­na naj­če­šće sa­ma iza­đe, što je bio slu­čaj i ovog pu­ta.

SLE­DE­ĆEG ŠA­RA­NA UHVA­TIO sam is­pred se­be i već ta­da sam vi­deo da će ovo bi­ti za­ni­mljiv ri­bo­lov i do­bar tre­ning. Pri­me­nio sam tak­ti­ku ko­ju sam ko­ri­stio na slič­nim vo­da­ma, ko­je su kao i ova re­la­tiv­no plit­ke: po­sle sva­kog upe­ca­nog ša­ra­na bih do­hra­nio me­sto prać­kom, a udi­cu za­ba­cio na dru­go me­sto ka­ko bih »od­mo­rio« pret­hod­no. Ka­da u ta­kvim okol­no­sti­ma za­ka­čim ri­bu, gle­dam da je što pre sklo­nim sa hra­nje­ne po­zi­ci­je ne bi li što ma­nje... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 455-)