Cverglan eliminator

Ve­ro­vat­no ne po­sto­ji lju­bi­telj lo­va ci­pri­ni­da ko­ji vo­li da mu na mam­ce na­me­nje­ne ba­bu­ški i be­loj ri­bi sva­ki čas uda­ra­ju sit­ni cver­gla­ni. Za­to i je­su po­pu­lar­ni te­re­ni na kojima te bo­dlji­ka­ve na­pa­sti ne­ma ili je ima ma­lo. Me­đu­tim, ne­kad ame­rič­ko pa­tu­lja­sto som­če poč­ne da uda­ra kao lu­do na vo­di na ko­joj ga ne oče­ku­je­mo. Baš to de­ša­va­lo se sre­di­nom ma­ja na DTD ka­na­lu kod Kaj­ta­so­va, a naš sa­rad­nik i nje­gov ko­le­ga jedva su na­šli na­čin da ipak pe­ca­ju ono zbog če­ga su do­šli

Za me­ne ne po­sto­ji bo­lji na­čin da poč­nem go­di­šnji od­mor ne­go da odem u ri­bo­lov, i to po mo­guć­stvu bar dvo­dnev­ni, ko­ji mi­mo to­ga vr­lo te­ško mo­gu se­bi da omo­gu­ćim. Re­šio sam da ovog pu­ta to vre­me pro­ve­dem pe­ca­ju­ći na ka­na­lu Du­nav–Ti­sa–Du­nav kod Kaj­ta­so­va, gde me je če­kao klup­ski ko­le­ga Bo­jan Ga­vri­lo­vić zva­ni Ma­jor. Do­du­še, ni­je me ni­ma­lo ob­ra­do­vao ka­da mi je pred moj po­la­zak ja­vio te­le­fo­nom da je ve­o­ma ak­ti­van cver­glan, kog tu ra­ni­je ni­je bi­lo ni iz­bli­za ono­li­ko ko­li­ko ga ima sa­da, ali ni­sam hteo da do­zvo­lim se­bi da me bi­lo šta ome­te u ak­tiv­no­sti ko­joj sam se odav­no ra­do­vao, te sam se pun ela­na za­pu­tio na is­tok Ba­na­ta, sa na­me­rom da se svom sna­gom, zna­njem i is­ku­stvom bo­rim pro­tiv ma­lih br­ka­tih na­pa­sni­ka.

Na­ža­lost, to ni­je bio je­di­ni pro­blem, jer smo po do­la­sku na vo­du baš na me­stu ko­je je Bo­jan pret­hod­nog da­na pri­hra­nio ve­ćom ko­li­či­nom spod-mik­sa za­te­kli obo­ji­ci ne­po­zna­tog »ko­le­gu«, ko­ji je usred rad­ne ne­de­lje, ka­da na vo­di ni­je bi­lo ni ži­ve du­še, stao baš kod pe­te ban­de­re od mo­sta, sko­ro si­gur­no ni­ma­lo slu­čaj­no. Na­rav­no, ni­je nam pa­da­lo na pa­met da se ras­pra­vlja­mo s njim, pa smo se po­me­ri­li ko­ju de­se­ti­nu me­ta­ra i se­li na pr­va slo­bod­na me­sta is­pod tog. Krat­ka pro­ve­ra struk­tu­re dna son­di­ra­njem po­tvr­di­la je Ma­jo­ro­vu pret­po­stav­ku da je da­lji­na od 30 me­ta­ra iz­gled­na. Tu je du­bi­na iz­me­đu 3 i 3,5 m, a dno je bla­go ne­rav­no, sa ko­lo­ni­ja­ma školj­ki i po­ne­kim žbu­nom pod­vod­ne ve­ge­ta­ci­je.

OD­LU­ČI­LI SMO DA ZA OVU PRI­LI­KU, bu­du­ći da nam je pri­mar­ni cilj bi­lo dru­že­nje i uži­va­nje u ri­bo­lo­vu, a se­kun­dar­ni tre­ning, pe­ca­mo iden­tič­no u sva­kom smi­slu – na is­toj da­lji­ni, slič­nim šta­po­vi­ma, hra­ni­li­ca­ma istih ve­li­či­na, ob­li­ka i te­ži­ne, pred­ve­zi­ma istih du­ži­na i de­blji­na, te ko­ri­ste­ći iste pri­hra­ne i mam­ce (na­rav­no, ni­smo isto­dob­no na udi­ca­ma uvek ima­li isti ma­mac). Na isti na­čin i prak­tič­no istim ko­li­či­na­ma oba­vi­li smo i start­no hra­nje­nje, za ko­je smo ko­ri­sti­li me­ša­vi­nu oko 2,5 kg bra­šna­ste pri­ma­me i 0,5 kg te­ške ze­mlje, uz do­da­tak ve­će ko­li­či­ne ku­va­ne pše­ni­ce i ma­lo še­ćer­ca (uobi­ča­je­no do­da­va­nje cr­vi­ća i sec­ka­nih gli­sta smo iz­be­gli ka­ko bi­smo što ma­nje pri­vla­či­li cver­gla­ne).

Na­kon što smo pla­si­ra­li pet­na­e­stak ve­li­kih hra­ni­li­ca za pri­hra­nji­va­nje (AS XL sa ote­ža­njem od 10 gra­ma), pre­šli smo na ma­nje – kla­sič­ne ka­ve­zne, sa olo­vom od 30 g, te na AS Dis­tan­ce i AS Bul­let hra­ni­li­ce (ove po­sled­nje ko­ri­sti­li smo u mo­men­ti­ma ka­da je du­vao ve­tar). To­kom pr­vih po­la sa­ta smo sva­ki čas me­nja­li mam­ce, bez­u­spe­šno tra­že­ći ne­ki na ko­ji ne­će uda­ra­ti cver­gla­ni, a ja­vlja­le su nam se je­din­ke raz­li­či­tih ve­li­či­na – od krup­nih do ne ve­ćih od upa­lja­ča. Re­ši­li smo, za­to, da pro­ba­mo je­dan do­ka­za­no efi­ka­san trik – da po­vre­me­no pro­ba­mo da pe­ca­mo sa pra­znom hra­ni­li­com i ma­njim mam­cem, za­ba­cu­ju­ći ta­kav si­stem me­tar-dva od cen­tra hra­nje­ne zo­ne. To je od­mah da­lo re­zul­tat, bu­du­ći da smo do­bi­li po ne­ko­li­ko le­pih ba­bu­ški, pa smo na­sta­vi­li sa tom tak­ti­kom. Ipak, br­zo se po­ka­za­lo da ni to ni­je re­še­nje, jer je već po­sle ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja pra­zne hra­ni­li­ce i par ulo­vlje­nih ri­ba ak­tiv­nost ba­bu­ške znat­no opa­la, pa du­že vre­me ni­smo ima­li ni uda­rac... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 454-)