Ušte­da ili ba­ca­nje pa­ra

Sta­ra iz­re­ka da ni­ko ni­je do­volj­no bo­gat da ku­pu­je jef­ti­ne stva­ri u ve­li­koj me­ri va­ži i za ri­bo­lov­ni pri­bor ko­ji se mo­že pro­na­ći na na­šim pi­ja­ca­ma i u ki­ne­skim pro­dav­ni­ca­ma raz­ne ro­be ši­ro­ke po­tro­šnje. Ka­ko se sna­ći u tom mno­štvu i mo­že li se u go­mi­li bo­fla pro­na­ći i ne­što što je jef­ti­no a upo­tre­blji­vo?

Ni­je ni­ka­kva taj­na da se da­le­ko naj­ve­ći deo ri­bo­lov­nog pri­bo­ra ko­ji se pod ra­znim ime­ni­ma pro­da­je ši­rom sve­ta već oko tri de­ce­ni­je pra­vi u Ki­ni. Po ne­kim pro­ce­na­ma, udeo ki­ne­ske ro­be u glo­bal­nim okvi­ri­ma, u ovoj gra­ni, čak je ve­ći od 90%, bez ob­zi­ra na raz­voj ta­kve pro­iz­vod­nje u Ma­le­zi­ji, In­do­ne­zi­ji i dru­gim azij­skim ze­mlja­ma sa jef­ti­nom rad­nom sna­gom. Rad za po­zna­te rob­ne mar­ke, me­đu­tim, odav­no ni­je do­vo­ljan da za­do­vo­lji ka­pa­ci­te­te ki­ne­ske in­du­stri­je, pa ni­je čud­no što se na tr­ži­štu po­ja­vlju­je sve vi­še ri­bo­lov­nog pri­bo­ra ki­ne­skih rob­nih mar­ki, ali i u Ki­ni na­pra­vlje­nih fal­si­fi­ka­ta, ko­ji no­se ime­na po­zna­tih bren­do­va, što uz ni­sku ce­nu ume da bu­de i te ka­ko pri­vlač­no ne­u­pu­će­ni­ma. Me­đu tim pro­iz­vo­di­ma na­đe se i po­ko­ja stvar ko­ja vre­di vi­še ne­go što ko­šta, ali je to ret­ko i tra­ži do­sta str­plje­nja, kao i ume­će pre­po­zna­va­nja kva­li­te­ta, a uz to se ono što va­lja ne­ret­ko ce­nom pri­bli­ža­va pro­iz­vo­di­ma za­pad­nih rob­nih mar­ki. Za ko­le­ge ko­je vo­le da eks­pe­ri­men­ti­šu i da ri­zi­ku­ju ili ko­je ogra­ni­če­ni bu­džet upu­ću­je na ku­po­vi­nu ri­bo­lov­nog pri­bo­ra i opre­me ki­ne­skih rob­nih mar­ki na pi­ja­ca­ma ili po rad­nja­ma ko­je dr­že ga­star­baj­te­ri iz naj­mno­go­ljud­ni­je ze­mlje sve­ta pri­pre­mi­li smo ovaj ma­li vo­dič sa po­pi­som ono­ga na šta bi pri ta­kvim ku­po­vi­na­ma tre­ba­lo obra­ti­ti pa­žnju i što bi tre­ba­lo zna­ti.

OD PRI­BO­RA KO­JI SE MO­ŽE na­ći kod Ki­ne­za u Sr­bi­ji, ve­ro­vat­no su naj­go­reg kva­li­te­ta udi­ce i naj­lo­ni. Udi­ce su uglav­nom pa­ko­va­ne u ke­si­ce ili u pro­vid­ne pla­stič­ne ku­ti­ji­ce, u ko­li­či­ni od 10 do 100 ko­ma­da, a naj­če­šće se nu­de mo­de­li za be­lu ri­bu, i to u ma­njim ve­li­či­na­ma. Nji­ho­vu ku­po­vi­nu vam ni­po­što ne pre­po­ru­ču­je­mo, ali ako iz ma kog raz­lo­ga re­ši­te da nas ne po­slu­ša­te, otvo­ri­te če­tvo­re oči i do­bro za­gle­daj­te pa­ko­va­nje, jer se vr­lo la­ko mo­že de­si­ti da u nje­mu pri­me­ti­te i udi­ce ko­je su ko­ro­di­ra­le to­kom tran­spor­ta ili sta­ja­nja, što ni­ka­ko ni­je pre­po­ru­ka za ar­tikl ko­ji tre­ba da sto­ji u vo­di to­kom upo­tre­be. Uz to, ki­ne­ske »nou nejm« (»bez­i­me­ne«) udi­ce se la­ko kri­ve, ni­su sa­vi­je­ne iden­tič­no, plo­či­ce na vra­tu su kod mno­gih lo­še ob­ra­đe­ne (če­sto su oštrih ivi­ca, pa se­ku naj­lon i ne­pra­vil­nog su ob­li­ka), a ne­ret­ko se dra­stič­no raz­li­ku­ju i po oštri­ni prem­da su iz istog pa­ko­va­nja, pa je bo­lje odvo­ji­ti ma­lo vre­me­na za pro­ve­ru ne­ko­li­ko ko­ma­da iz ke­si­ce ili ku­ti­ji­ce ne­go na vo­di utvr­di­ti da udi­ce ko­je smo na br­zi­nu ku­pi­li za­pra­vo ni­su upo­tre­blji­ve za ri­bo­lov.

NAJ­LO­NI iz ki­ne­skih rad­nji uglav­nom pu­ca­ju na čvo­ru kao pa­u­či­na, bez ob­zi­ra na to ko­ja je no­si­vost na­pi­sa­na na ku­ti­ji. Is­ku­stvo pot­pi­sni­ka ovih re­do­va po­ka­za­lo je da se i mo­no­fi­li na ko­ji­ma pi­še da no­se 10 kg ki­da­ju već pod pe­to­stru­ko ma­njim op­te­re­će­njem. Če­sto su su­vi, kr­ti i kru­ti, što na­vo­di na po­mi­sao da su lo­še skla­di­šte­ni, a ni­ka­da ni­je si­gur­no ni ko­li­ko du­go sto­je. Ki­ne­zi če­sto dr­že u iz­lo­gu ili na po­li­ca­ma iz­lo­že­nim di­rekt­noj sve­tlo­sti upra­vo one ar­ti­kle ko­je sun­ce baš i ne vo­li, uklju­ču­ju­ći i naj­lo­ne, a uvek po­sto­ji i mo­guć­nost da im je naj­lon do ula­ska u rad­nju go­di­na­ma sku­pljao pra­ši­nu u ne­kom vla­žnom po­dru­mu i da ni­je upo­tre­bljiv. O to­me da je na­zna­če­na de­blji­na naj­če­šće za bar dva­de­se­tak po­sto ma­nja od re­al­ne ne­ma svr­he ni go­vo­ri­ti, jer je to još i naj­ma­nji pro­blem... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 453-)