Džigeraško savršenstvo

Lov smu­đa va­ra­li­ca­ma od me­ke gu­me je­dan je od naj­zah­tev­ni­jih vi­do­va slat­ko­vod­nog va­ra­li­ča­re­nja, pa ni­je ni­ma­lo čud­no što spe­ci­ja­li­sti ima­ju vi­so­ke kri­te­ri­ju­me po pi­ta­nju svih bit­nih de­lo­va pri­bo­ra, a po­go­to­vo šta­po­va, ko­ji mo­ra­ju da ima­ju ne­ke oso­bi­ne ko­je ni­je ni­ma­lo la­ko spo­ji­ti u jed­nom blan­ku

Ne­ma spo­ra oko to­ga da se ri­ba mo­že ulo­vi­ti svim i sva­čim, ali je sa­svim si­gur­no da će­mo do re­zul­ta­ta do­ći tim lak­še što nam je pri­bor bo­lji i pri­me­re­ni­ji teh­ni­ci ko­ju pri­me­nju­je­mo, a uz to će­mo, što je mno­gi­ma čak i va­žni­je, vi­še uži­va­ti u sa­mom ri­bo­lo­vu. To va­ži i za sve šta­po­ve, po­go­to­vo za one pr­ven­stve­no na­me­nje­ne dži­go­va­nju smu­đa, vr­lo zah­tev­nom vi­du ri­bo­lo­va, ko­ji tra­ži od šta­pa ne­ke ka­rak­te­ri­sti­ke ko­je ne ume­ju baš svi kon­struk­to­ri i di­zaj­ne­ri naj­sreć­ni­je da uklo­pe. Ukup­no uzev, po­nu­da kva­li­tet­nih šta­po­va za ri­bo­lov na na­šem tr­ži­štu i ni­je lo­ša, ali se do pre ne­ku se­zo­nu ma­li broj fir­mi usu­đi­vao da uve­ze ne­što što je na­šim ri­bo­lov­ci­ma ne­po­zna­to, čak i ako je u svet­skim okvi­ri­ma bi­lo odav­no do­ka­za­nog kva­li­te­ta, jer su du­go naj­bo­lje pro­la­zi­le pro­ve­re­ne rob­ne mar­ke, tj. one ko­je su iz­dr­ža­le po­du­ži test vre­me­na. S dru­ge stra­ne, me­đu­tim, onih ne­ko­li­ko bren­do­va vi­še kla­se ko­ji su se po­ja­vi­li po­sled­njih go­di­na, »dr­znuv­ši se« ta­ko da za­ta­la­sa­ju po­ma­lo učma­lo tr­ži­šte, uglav­nom se le­po pri­mi­lo, pa se ipak mo­že re­ći i da se stva­ri po­ste­pe­no me­nja­ju u tom po­gle­du. Po­sled­nji u ni­zu tih uvo­zni­ka, ko­ji su po­ka­za­li sprem­nost da ri­zi­ku­ju i ri­bo­lov­ci­ma po­nu­de ne­što u sve­tu pro­ve­re­no a kod nas no­vo je Fa­na­tic Tac­kle Shop iz Be­o­gra­da, ko­ji je po­red broj­nih u Sr­bi­ji po­pu­lar­nih bren­do­va ve­štač­kih ma­ma­ca, kao što su fran­cu­ski De­la­lan­de, ne­mač­ki Pro­fi Blin­ker i ja­pan­ski Ke­i­tech, ko­je smo do sa­da mo­ra­li da na­ba­vlja­mo iz ino­stran­stva, u svo­ju po­nu­du od sa­mog po­čet­ka ra­da uvr­sti­la i vr­hun­ske va­ra­li­čar­ske šta­po­ve He­arty Rise, ko­ji se oko tri de­ce­ni­je pra­ve na Taj­va­nu, od vi­so­ko­kva­li­tet­nog ja­pan­skog kar­bo­na, uz upo­tre­bu pre­te­žno ja­pan­ske opre­me (vo­đi­ca i dr­ža­ča če­kr­ka) i po­naj­pre baš za iz­u­zet­no zah­tev­no tr­ži­šte Ze­mlje iz­la­ze­ćeg sun­ca. Bu­du­ći da sam pret­hod­nih go­di­na, sti­ca­jem okol­no­sti, imao pri­li­ku da u lo­vu smu­đa (uglav­nom teh­ni­kom dži­go­va­nja) is­pro­bam dva šta­pa iz se­ri­je Evo­lu­tion II i je­dan iz se­ri­ja Pre­da­tor i da u vi­še na­vra­ta bu­dem sve­dok nji­ho­vog po­na­ša­nja u ri­bo­lo­vu i va­đe­nju krup­nih ri­ba, ovo­ga pu­ta ću vam ih u krat­kim cr­ta­ma pred­sta­vi­ti.

IZ PA­LE­TE EVO­LU­TION II, pe­cao sam na dvo­del­ce od 2,3 m, t.b. do 42 g i t.b. do 28 g... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 452-)