Neo­do­lji­va le­plji­vost

Zbog sve broj­ni­jih spla­vo­va na dva­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra du­gom de­lu de­sne oba­le Sa­ve od Be­o­gra­da pre­ma Um­ci, pri­stu­pač­ne po­zi­ci­je za pe­ca­nje sa oba­le mo­gu se bez­ma­lo iz­bro­ja­ti na pr­ste. Jed­nu od njih, ko­ja je ove zi­me po­seb­no iz­da­šna, po­čet­kom me­se­ca, po iz­u­zet­no lo­šem vre­me­nu, po­se­ti­la su dvo­ji­ca vr­snih fi­de­ra­ša, ko­ji su ku­ći oti­šli odu­še­vlje­ni, iako su po­ki­sli kao mi­še­vi

 Po prin­ci­pu da dva do­bra ret­ko idu za­jed­no, stva­ri su mi se po­čet­kom ove go­di­ne ta­ko na­me­šta­le da ni­ka­ko ni­sam mo­gao da odem na Sa­vu uz­vod­no od Be­o­gra­da u pe­ri­o­di­ma ka­da je be­la ri­ba ve­o­ma le­po ra­di­la. Ta­kvih da­na bi­lo je u ja­nu­a­ru do­sta, ali uz po­vre­me­ne pre­ki­de, zbog va­ri­ra­nja vo­do­sta­ja, pa se mo­ja pri­sil­na ap­sti­nen­ci­ja od pe­ca­nja na tom te­re­nu ne­pla­ni­ra­no odu­ži­la. Ko­nač­no sam us­peo da se or­ga­ni­zu­jem tek za su­bo­tu, 3. fe­bru­a­ra, pa sam se do­go­vo­rio sa mla­dim klup­skim ko­le­gom Alek­san­drom Ba­ta­no­vi­ćem da ode­mo na jed­no od omi­lje­nih me­sta iz­me­đu Um­ke i Ostru­žni­ce. Ima­li smo po­u­zda­ne in­for­ma­ci­je da je ri­ba ak­tiv­na i da je bi­lo ulo­va i krup­ni­jih plo­ti­ca i no­sa­ra, ali smo se do­go­vo­ri­li da, su­prot­no usta­lje­noj prak­si, ne zo­ve­mo ni­ko­ga, što zbog ogra­ni­če­nog pro­sto­ra na pla­ni­ra­noj lo­ka­ci­ji, što zbog po­tre­be da pe­ca­nje is­ko­ri­sti­mo i da pro­a­na­li­zi­ra­mo Bat­ke­to­vu mi­nu­lu tak­mi­čar­sku se­zo­nu i na­pra­vi­mo okvir­ni plan za ovo­go­di­šnju.

Na mo­je raz­o­ča­ra­nje, su­prot­no ono­me što se po­sled­njih me­se­ci če­sto do­ga­đa­lo, me­te­o­ro­lo­zi baš za ovaj dan ni­su oma­ši­li prog­no­zu ka­da su na­ja­vi­li ki­šu. Dok smo se pa­ko­va­li, li­la je kao iz ka­bla; plju­šta­la je i dok smo se vo­zi­li ka Um­ci, a i ka­da smo sti­gli. Bat­ko je bio ras­po­lo­žen kao da mu je sve po­ta­man, što se pre­ne­lo i na me­ne, pa ni­sam gun­đao dok smo i da­lje za­li­va­ni upor­nom ki­šom ga­ca­li kroz bla­to ka oba­li. Po­što smo po­ra­ni­li da bi­smo za­u­ze­li me­sto, na kom če­sto ume da bu­de gu­žva, ras­pa­ki­va­li smo se po mra­ku, a ka­da smo za­vr­ši­li sa pri­pre­mom, bi­li smo sko­ro pot­pu­no mo­kri. Za­to smo od­mah obu­kli i ve­ći deo re­zer­vne gar­de­ro­be, ka­ko ne bi­smo, zbog hlad­no­će, mo­ra­li da se ku­pi­mo pre vre­me­na.

U SA­MO SVI­TA­NJE po­če­li smo sa son­di­ra­njem dna, ne bi­smo li se na osno­vu to­ga do­go­vo­ri­li o da­lji­ni na ko­joj će­mo pe­ca­ti. Na ovom po­te­su je to ve­o­ma bit­no, jer ima ne­ko­li­ko pre­la­za du­bi­ne i ri­ba se če­sto se­li sa jed­nog na dru­gi za­vi­sno od vo­do­sta­ja i br­zi­ne to­ka. Ako se po­gre­ši u pro­ce­ni i si­ste­mi pla­si­ra­ju su­vi­še bli­zu, če­sta su ki­da­nja, bu­du­ći da u toj zo­ni ima sva­ka­kvog kr­ša na dnu, ali ni­je do­bro ni »iza­ći« pre­da­le­ko, po­što tok ume da bu­de su­vi­še jak, pa je hra­ni­li­cu te­ško za­dr­ža­ti u me­stu i ta­da ri­bo­lov ta­ko­đe mo­že da bu­de pro­ma­šaj. Po­sle te­melj­nog pre­pi­pa­va­nja dna i ana­li­zi­ra­nja sna­ge to­ka, od­lu­či­li smo se ipak za da­lju zo­nu, jer je vo­do­staj bio u bla­gom opa­da­nju, pa je bi­lo lo­gič­no oče­ki­va­ti da će se ri­ba ma­lo po­vu­ći od oba­le.

Una­pred smo re­ši­li da pe­ca­nje is­ko­ri­sti­mo za is­pro­ba­va­nje hra­na Ri­ver Ori­gi­nal i Fe­e­der Ex­plo­si­ve iz pa­le­te Sil­ver X en­gle­ske rob­ne mar­ke Dyna­mi­te Ba­its... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 447-)