Veliki švedski dijamant

Ka­da bi­smo od sta­ri­jih ri­bo­lov­aca zatražili da na­ve­du tri mar­ke ma­ši­ni­ca ko­je pam­te kao naj­ce­nje­ni­je iz dru­ge po­lo­vi­ne pro­šlo­ga ve­ka, sko­ro je si­gur­no da bi ve­li­ka ve­ći­na po­me­nu­la Kar­di­na­le. Mno­gi če­kr­ci pod tim ime­nom, pra­vlje­ni u šved­skim po­go­ni­ma fa­bri­ke ABU, i da­nas su su upo­tre­bi i s raz­lo­gom uži­va­ju kult­ni sta­tus

Ovo­ga pu­ta, u na­šoj ne­dav­no po­kre­nu­toj ru­bri­ci o sta­rom pri­bo­ru i le­gen­dar­nim pro­iz­vo­di­ma ri­bo­lo­vač­ke in­du­stri­je, pred­sta­vi­ću vam još jed­nu ma­ši­ni­cu ko­ja je ušla, slo­bod­no mo­že­mo re­ći, u ma­lu gru­pu oda­bra­nih, po ne­kim svo­jim oso­bi­na­ma i po kva­li­te­tu naj­bo­ljih ika­da na­pra­vlje­nih – ABU Car­di­nal 77.

ABU je bi­la šved­ska fa­bri­ka, osno­va­na da­le­ke 1921. go­di­ne u pro­vin­ci­ji Ble­kin­ge, bli­zu ri­bo­lov­ci­ma ve­o­ma po­zna­te re­ke Me­rum. Ma­lo se, me­đu­tim, zna da je ABU u po­čet­ku pro­iz­vo­dio sa­to­ve, tak­si­me­tre i te­le­fon­ske taj­me­re, a ne ri­bo­lo­vač­ki pri­bor. Pu­no ime fa­bri­ke je bi­lo A.B. Ur­fa­bri­ken, a »uhr­fa­bri­ken« na šved­skom je­zi­ku zna­či upra­vo »fa­bri­ka sa­to­va«.

Sve do II svet­skog ra­ta, fa­bri­ka je po­slo­va­la ve­o­ma uspe­šno, ali na­kon ra­ta po­tra­žnja za sa­to­vi­ma i tak­si­me­tri­ma je po­če­la na­glo da opa­da, pa je osni­va­čev sin Go­te Borgstrem od­lu­čio da se pre­o­ri­jen­ti­šu na pro­iz­vod­nju pri­bo­ra za ri­bo­lov. Sto­ga 1952. go­di­ne fa­bri­ka me­nja ime u ABU i upo­re­do iz­ba­cu­je ne­ko­li­ko ra­nih mo­de­la če­kr­ka za ri­bo­lov, o ko­ji­ma će­mo re­ći ne­što vi­še dru­gom pri­li­kom. De­ce­ni­ju ka­sni­je, ABU je po­nu­dio pr­vu se­ri­ju ma­ši­ni­ca pod za­jed­nič­kim na­zi­vom Car­di­nal. U njoj ve­ro­vat­no naj­bo­lji i naj­po­zna­ti­ji mo­de­li no­si­li su dvo­ci­fre­ne ozna­ke, u za­vi­sno­sti od ve­li­či­ne: 33, 44, 66 i 77, a bi­li su pre­po­zna­tlji­vi po ze­le­nom te­lu i be­lom ro­to­ru. Ko­li­ko sam us­peo da utvr­dim, po­sto­ja­le su ukup­no če­ti­ri ver­zi­je mo­de­la 77, s tim što ma­ši­ni­ca ko­ju vam ovom pri­li­kom pred­sta­vljam pri­pa­da po­sled­njoj se­ri­ji, pra­vlje­noj to­kom 1978. i 1979. Na sto­pi ma­ši­ni­ce je ja­sno na­zna­če­no gde je iz­ra­đe­na – Ma­de in Swe­den. Osim ovo­ga, na te­lu se na­la­zi i šved­ski kra­ljev­ski grb, ko­ji su mo­gli da no­se pro­iz­vo­di sa­mo naj­vi­šeg kva­li­te­ta (slič­no lu­ku Vi­li­je­ma Te­la, či­ja je sli­ka ugra­vi­ra­na na naj­kva­li­tet­ni­jim švaj­car­skim pro­iz­vo­di­ma).

SVE NA OVOM ČE­KR­KU pro­sto odi­še vr­hun­skim kva­li­te­tom. Te­lo i ro­tor su iz­ra­đe­ni od me­ta­la, kao i ru­či­ca, ali ona ni­je pu­nog pro­fi­la, ka­ko bi se sma­nji­la ukup­na te­ži­na. Ka­da smo već kod te­ži­ne, ova ma­ši­ni­ca je iz­ne­na­đu­ju­će la­ka za svo­ju ve­li­či­nu – sve­ga 395 g! Po­klo­pac joj se dr­ži na sa­mo jed­nom za­vrt­nju, cen­tral­no po­sta­vlje­nom, a za­ni­mlji­vo je da su no­sa­či ži­ce pre­klop­ni­ka i vo­đi­ce stru­ne na ro­to­ru iz­ra­đe­ni od pla­sti­ke. Ipak, zbog to­ga oni ko­ji ima­ju ovaj dra­gulj ri­bo­lo­vač­ke in­du­stri­je ne tre­ba da bri­nu. Ta pla­sti­ka je ne­ve­ro­vat­no ži­la­va i iz­dr­žlji­va, a naj­ve­ći do­kaz nje­nog kva­li­te­ta je taj što na mo­joj ma­ši­ni­ci, či­je sli­ke vi­di­te uz ovaj tekst, ama baš sve ra­di isto kao pr­vog da­na i ni­ka­da ni­šta ni­je me­nja­no ni­ti po­pra­vlja­no... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 378-)