Siloviti udarci

Ni­jed­na ri­ba na­ših vo­da ne­ma ša­ro­li­ki­ji je­lov­nik od kle­na. Taj opre­zni pri­pad­nik po­ro­di­ce ci­pri­ni­da je­de i me­snu i bilj­nu hra­nu, a to­kom naj­to­pli­jeg de­la go­di­ne od­lič­no se lo­vi na ra­zno se­zon­sko vo­će, od kog pr­va do­spe­va du­di­nja.

Pr­ve ri­bo­lo­vač­ke ko­ra­ke na­pra­vio sam kao kli­nac, lo­ve­ći kle­na na du­di­nje i vi­šnje na re­ci Ve­ter­ni­ci, ko­ja pro­ti­če kroz Le­sko­vac, grad u kom ži­vim. I da­nas, dve de­ce­ni­je ka­sni­je, sva­kog pro­le­ća je­dva če­kam da klen za­vr­ši sa mre­stom. Ta­da, po­čet­kom ju­na, kre­će me­ni naj­dra­ži deo se­zo­ne, pe­riod dug oko dva me­se­ca, u ko­me se mo­ja omi­lje­na ri­ba naj­bo­lje lo­vi na vo­će – naj­pre na du­di­nju, pa na vi­šnju, a od ju­la na žu­tu šlji­vu, što je vi­še ne­go do­volj­no da za­bo­ra­vim na so­mo­ve, štu­ke, ba­le­ri­ne, ke­de­re, gli­ste i dur­du­ba­ke, ka­ši­ke, lep­ti­re i dru­ge va­ra­li­ce i kre­nem u po­tra­gu za »gla­vo­njom«.

PO­ČE­TAK JU­NA ove go­di­ne bio je pa­kle­no vruć, ali su uslo­vi za lov kle­na na Ju­žnoj Mo­ra­vi, na ko­joj ga naj­če­šće pe­cam, bi­li od­lič­ni: vo­da bi­stra, a ni­vo ni­zak – sko­ro let­nji. Du­di­nje tek što su po­če­le da zru ka­da sam kre­nuo da pr­vi put ove se­zo­ne pro­bam da pe­cam kle­na. Ne­ka­ko sam na­ku­pio dva­de­se­tak ko­ma­da i po­žu­rio na voz, ko­jim če­sto idem do Mo­mi­nog ka­me­na, te­re­na ko­ji se na­la­zi ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra is­pred Vla­di­či­nog Ha­na (če­tr­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Le­skov­ca).

Na du­di­nju kle­na pe­cam naj­pro­sti­jim mo­gu­ćim si­ste­mom, ko­ji je ne­bro­je­no mno­go pu­ta pro­ve­ren u prak­si i do­ka­za­no je naj­e­fi­ka­sni­ji za lov na taj ma­mac. Sa­sto­ji se od osnov­nog naj­lo­na od 0,18 mm, »kle­na­ro­škog« plov­ka no­si­vo­sti 1,5–3 g, sa za­o­blje­nim (»tu­pim«) vr­hom, olov­ne su­ze od 0,5 g, ma­le vir­ble, krat­kog pred­ve­za od 0,16 mm i udi­ce ve­li­či­ne 3 ili 4.

Na de­lo­vi­ma re­ke ko­ji su ne­pri­stu­pač­ni, sa dr­ve­ćem nat­kri­lje­nim ni­sko nad vo­dom, pe­cam fi­der šta­pom Sar­fix Ho­ri­zon­te od 3,6 m, na ko­ji sta­vim vrh od 84 g (3 oz) – naj­ja­či u kom­ple­tu, dok na či­stim me­sti­ma, gde je re­ka ši­ro­ka, a po­tre­ban je da­lek i pre­ci­zan za­ba­čaj, kao i do­bra kon­tro­la plov­ka, ko­ri­stim bo­lo­njez Mi­var­di Phe­no­me­na od 6 m. Ma­ši­ni­ca je u obe va­ri­jan­te Mitchell 400X Match. Dug štap je od ve­li­ke ko­ri­sti ka­da se pe­ca vo­žnjom plov­ka uz za­ba­ci­va­nje po­pre­ko na tok, bu­du­ći da je va­žno da što ma­nje naj­lo­na bu­de na po­vr­ši­ni, ka­ko se ne bi stva­rao sto­mak i ka­ko br­za vo­da ne bi za­čas od­no­si­la plo­vak niz­vod­no... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 379-)