Hranilica i manja udica

Mnoštvo poklonika u krugovima ri­bo­lovaca ši­rom Evro­pe, pa i kod nas, ba­bu­ška du­gu­je to­me što je pri­lič­no broj­na i ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­na. Osim to­ga, ni­je je su­vi­še te­ško pe­ca­ti, jer iako ume da bu­de iz­bir­lji­va, uz ma­lo eks­pe­ri­men­ti­sa­nja i upor­nosti ve­o­ma je če­sto moguće privući je od­go­va­ra­ju­ćom pri­ma­mom, ma­mcem i pre­zen­ta­ci­jom.

Ba­bu­ška, jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih ri­ba na­ših vo­da, u let­njem de­lu se­zo­ne se du­bin­skim me­to­dom, uz upo­tre­bu hra­ni­li­ce pod­jed­na­ko uspe­šno lo­vi na rav­ni­čar­skim re­ka­ma, ka­na­li­ma svih ve­li­či­na, aku­mu­la­ci­o­nim je­ze­ri­ma i ba­ra­ma. Ni naj­ve­ći maj­sto­ri ne­će uvek na­pu­ni­ti ču­var­ku, jer »ba­ba« ume da bu­de vr­lo iz­bir­lji­va ili ne­za­in­te­re­so­va­na za je­lo, a i da se pre­me­sti iz zo­ne u ko­joj smo je uspe­šno lo­vi­li. Ali uz po­ne­što tru­da, ras­pi­ti­va­nja i pra­će­nja si­tu­a­ci­je, i ri­bo­lo­vac sa ma­lo is­ku­stva sko­ro ni­ka­da ne­će za­vr­ši­ti dan sa pot­pu­no pra­znom ču­var­kom. A što je još bo­lje za ko­le­ge ko­je pe­ca­nju pri­stu­pa­ju re­kre­a­tiv­no, za du­bin­ski ri­bo­lov ba­bu­ške, ko­ji nam mo­že pru­ži­ti le­pu za­ba­vu, ne tre­ba ima­ti ni mno­go pri­bo­ra, ni sku­pu pri­hra­nu, ni ne­ke po­seb­ne mam­ce, ta­ko da je do­stu­pan sko­ro svi­ma.

Naj­krup­ni­je »ba­bu­re« se u ve­li­kom de­lu go­di­ne do­bro lo­ve na ku­pov­ni, ku­va­ni i aro­ma­ti­zo­va­ni ku­ku­ruz iz te­gli­ce, a u pro­le­će ova ri­ba na mno­gim vo­da­ma naj­ra­di­je uzi­ma hleb­nu ru­žu, ali su nam sa­da sa­svim do­volj­ni cr­vi­ći, gli­ste i ku­ku­ruz še­će­rac, naj­bo­lje onaj iz za­mr­zi­va­ča (bu­du­ći da se do­bro dr­ži na udi­ci i pod­no­si i ne­što da­lje za­ba­ča­je, od ko­jih se zr­na kon­zer­vi­ra­na u vo­di naj­če­šće br­zo ras­pad­nu). Ka­da je reč o gli­sta­ma, ve­ći­na ba­bu­ška­ra pre­fe­ri­ra ka­li­for­nij­ske, ali su krup­ne ho­land­ske če­sto bo­lji iz­bor za ve­li­ke je­din­ke, a od­lič­ne su i la­u­fer­ke (»vo­de­ne gli­ste«) ko­je mo­že­mo na­ko­pa­ti u blat­nja­vom pri­o­ba­lju kraj mno­gih vo­da.

Za uspe­šno »du­bin­ka­re­nje« ni­je neo­p­hod­na ni ne­ka po­seb­na pri­ma­ma. Na vo­da­ma na ko­ji­ma se ne pe­ca pre­vi­še i gde ri­ba ni­je u pri­li­ci da bi­ra, mo­že­mo od­lič­no pro­ći i pu­ne­ći hra­ni­li­cu obič­nom ku­ku­ru­znom pre­kru­pom, ali će šan­se za uspeh ipak bi­ti ve­će ako uzme­mo ne­ku pra­ška­stu hra­nu za ša­ra­na i ba­bu­šku i »raz­bla­ži­mo« je jed­na­kom ko­li­či­nom ze­mlje (uze­će­mo te­šku ze­mlju ako pe­ca­mo na ve­ćoj i du­bljoj re­ci, a la­ku za ka­na­le, sta­ja­ći­ce i pli­će zo­ne na spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma). Za ba­bu­šku (i ve­ći­nu dru­gih ci­pri­ni­da) pri­vlač­ne hra­ne mo­gu se ku­pi­ti već po ce­ni od 150-200 di­na­ra za ki­lo­gram, a atrak­tiv­nost će­mo im po­ve­ća­ti uba­cu­ju­ći ša­ku-dve cr­va i še­ćer­ca ili jed­no pa­ko­va­nje sec­ka­nih gli­sta.

Ba­bu­ška ni­je zah­tev­na ni ka­da je pri­bor u pi­ta­nju. Bi­lo ko­ji te­le­skop du­ga­čak 3–3,6 m, gor­nje te­ži­ne ba­ca­nja... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 379-)