• Tamiski protfis u prihvatnici
  • Stuka sa jezera Joca
  • Tamiski protfis
  • Mrtvi Karas kod sela Grebenac
  • Balticka stuka4
  • mala
  • Noc na jezeru Celije
  • Mala Petica
  • Štuka sa Joce2
  • Jezero Joca - A. Milanovic
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Mrtvi Karaš kod sela Grebenac; aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Baltička štuka, Vestervik (južna Švedska); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Vojne bašte (Dunav prekoputa Zemuna); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Noc na Jezeru Ćelije; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, sa stativa, god. 2011.
  • Kubici na putu ka kanalu Petica (kod Kovilova); aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Jezero Joca, Aleksandar Milanović; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, polar-filter, god. 2011.

ribolov-novine-broj-665

Sadržaj broja 665

RI­BO­LOV BR. 665 U PRO­DA­JI JE OD PET­KA 19. JUNA, A U NJE­MU IZ­ME­ĐU OSTA­LOG MO­ŽE­TE PRO­ČI­TA­TI:

MO­RA­VA SE UTI­ŠA­LA (O zloj sud­bi­ni jed­ne zna­čaj­ne re­ke i nje­nih pri­to­ka)

SEC­KA­NI ŠE­ĆE­RAC I ŽU­TA PRE­ZLA (Us­pe­šan ci­lja­ni lov plo­ti­ce u do­njem to­ku Sa­ve po­čet­kom ju­na)

KAD STA­NE – RI­BA JE! (Efi­ka­sno va­ra­li­ča­re­nje na či­stom te­re­nu u br­zoj vo­di)

NI TR­ZAJ NA CR­VE!? (Po­če­tak let­nje se­zo­ne ni­je po­kva­rio ape­ti­ti krup­ne ba­bu­ške, ali je pro­me­nio njen je­lov­nik)

MA­LI VO­BLE­RI ZA VE­LI­KE RI­BE (Neo­če­ki­va­no us­pe­šan lov kle­na po­čet­kom ju­na na Ibru u Kra­lje­vu)

OD MNO­GO DO NI­MA­LO (Od­nos hra­ne i ze­mlje u pri­hra­na­ma za plo­vak i fi­der)

LEP­TIR UVEK I SVU­DA (Jed­no­stav­na kla­sič­na va­ra­li­ca odo­le­va vre­me­nu i tren­do­vi­ma)

I NA­MEN­SKI I BEZ PLA­NA (Pro­ve­re­no na vo­di: Last Cast – Uni Cast va­ra­li­čar­ci, t.b. 5–28 i 18–42 g)

STO­TI­NE RI­BA ME­ĐU MI­LI­O­NI­MA LJU­DI (Iz­van­re­dan ri­bo­lov dve­ju atrak­tiv­nih mor­skih vr­sta na grad­skim te­re­ni­ma u To­ki­ju i Osa­ki)

ISTI ZA­BA­ČAJ A VE­ĆA DA­LJI­NA (Ple­te­ni­ca ni­je neo­p­hod­na u slo­bod­nom fi­der ri­bo­lo­vu na re­ci, ali mo­že ko­ri­sti­ti)

ŠA­RE­NI I HRA­NA I MAM­CI (Do­bro po­če­la se­zo­na lo­va ci­pri­ni­da na Zla­tar­skom je­ze­ru)

NA BA­BU­ŠKE IS­POD DR­VE­TA (Iz­u­zet­no us­pe­šan lov so­ma na fran­cu­skoj re­ci Od, ne­da­le­ko od Nar­bo­na)

NOĆ IZ NAJ­LEP­ŠIH SNO­VA (Raz­ne ver­zi­je udi­čar­skog ri­bo­lo­va ka­kav pri­želj­ku­je­mo)

MU­ŠI­CA I (UL) VA­RA­LI­ČA­RAC (Sve­stra­ni ri­bo­lo­vac lo­vi li­plje­na na neo­bi­čan na­čin

STAL­NE RU­BRI­KE

IZ­LA­ZAK I ZA­LA­ZAK SUN­CA, HI­DRO­ME­TE­O­RO­LO­ŠKA I SO­LU­NAR­NA PROG­NO­ZA I VO­DO­STA­NJE

ULO­VI KO­JI SE PAM­TE: Dva so­ma na kok­tel

IZ­LOG

IZ­VE­ŠTA­JI SA RI­BO­LOV­NIH TE­RE­NA: Apa­tin, Som­bor, Si­vac, Ku­la, Bač­ka To­po­la, No­vi Sad, Ko­vilj­ski rit, Ti­tel, Ki­kin­da, Ko­vin, To­ma­še­vac, Idvor, Far­ka­ždin, Sa­ku­le, Ba­ran­da, Opo­vo, Sef­ke­rin, Glo­gonj, Pan­če­vo, Pan­če­vač­ki rit, Obre­no­vac, Bo­ljev­ci, Be­o­grad, Sme­de­re­vo, Po­ža­re­vac, Ko­sto­lac, Ve­li­ko Gra­di­šte, Kra­gu­je­vac, Kru­še­vac, Kra­lje­vo, Aran­đe­lo­vac, Do­nje Pod­ri­nje, Ma­li Zvor­nik, Lju­bo­vi­ja, Ba­ji­na Ba­šta, Pri­je­po­lje, Ti­moč­ka i Ne­go­tin­ska kra­ji­na, Niš, Le­sko­vac, Pi­rot, Vla­sin­sko je­ze­ro.

RI­BO­LOV BR. 666 IZ­LA­ZI U PE­TAK 3. JULA 2026.

Na aku­mu­la­ci­o­nim je­ze­ri­ma ni­je la­ko lo­vi­ti smu­đa va­ra­li­ča­re­njem pre­ko da­na, bu­du­ći da on u bi­stroj sta­ja­ćoj vo­di ne sa­mo da do­bro vi­di, već ima i do­volj­no vre­me­na da pro­ce­ni da li je to što mu pro­mi­če pred oči­ma je­sti­vo. Ipak, mo­gu­će ga je i u ta­kvim uslo­vi­ma hva­ta­ti na ve­štač­ke mam­ce, po­go­to­vo zi­mi, da­ka­ko uz do­bar iz­bor me­sta, va­ra­li­ca i pre­zen­ta­ci­je.

Na na­šim je­ze­ri­ma, smu­đa­ro­ši to­kom ka­snog pro­le­ća, le­ta i ra­ne je­se­ni uglav­nom lo­ve vo­ble­ri­ma u sred­njem i po­vr­šin­skom slo­ju, dok se u dru­goj po­lo­vi­ni je­se­ni i zi­mi ve­ći­na njih pre­o­ri­jen­ti­še na mu­va­nje, tj. na po­vla­če­nje mr­tvog ili ži­vog ke­de­ra na si­ste­mu sa olov­nim ote­ža­njem i jed­no­kra­kom udi­com is­pod nje­ga ili na džig gla­vi. Me­đu­tim, sve je vi­še i onih ko­ji u naj­hlad­ni­jem pe­ri­o­du lo­ve na va­ra­li­ce od me­ke gu­me. Ovo­ga pu­ta pre­no­si­mo vam za­pa­ža­nja naj­u­spe­šni­jih me­đu nji­ma, Ona će bez sum­nje bi­ti od ko­ri­sti svim ko­le­ga­ma ko­je ne­ma­ju do­volj­no is­ku­stva u ta­kvom ri­bo­lo­vu, a na­me­ra­va­ju da se u na­red­ne dve ne­de­lje, do po­čet­ka za­bra­ne, ali i na­red­nih zi­ma, u nje­mu opro­ba­ju.

Velika glava i sitna vibracija

ME­STO. Za raz­li­ku od le­ta, ka­da smuđ u su­mrak (ali ne­ka­da čak i to­kom da­na) do­la­zi u pri­o­ba­lje i tu se hra­ni na­pa­da­ju­ći ja­ta sit­nog ke­de­ra ili be­lu ri­bu ko­ja se na­la­zi u po­vr­šin­skom slo­ju, zi­mi je go­to­vo stal­no u du­bi­ni, i to ne­ret­ko ta­mo gde je ona naj­ve­ća. Ako pe­ca­mo sa oba­le, tre­ba da tra­ži­mo po­zi­ci­je na ko­ji­ma vi­si­na vo­de­nog stu­ba na­glo ra­ste na 10-12 m, a uko­li­ko lo­vi­mo iz čam­ca, pa­žnju će­mo obra­ti­ti na pre­la­ze gde se br­zo po­ve­ća­va na pre­ko 15 m (pa čak i na 25-30). S ob­zi­rom na ži­vot­ne na­vi­ke smu­đa, mo­že­mo bi­ti prak­tič­no si­gur­ni da će ga bi­ti ta­mo gde na dnu ima pa­nje­va, gra­nja i dru­gih pri­rod­nih pre­pre­ka, ko­je mu pru­ža­ju za­klon, iz ko­ga mo­že da pre­pa­da po­ten­ci­jal­ni plen.

Na aku­mu­la­ci­ja­ma u ko­ji­ma ne­ma po­me­nu­tih pre­pre­ka, već je dno pre­te­žno či­sto, bi­lo da je pe­sko­vi­to, ze­mlja­no ili šljun­ko­vi­to, tre­ba tra­ži­ti po­te­se sa ne­u­jed­na­če­nom kon­fi­gu­ra­ci­jom... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 343-)

fShare

 

dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...