Na akumulacionim jezerima nije lako loviti smuđa varaličarenjem preko dana, budući da on u bistroj stajaćoj vodi ne samo da dobro vidi, već ima i dovoljno vremena da proceni da li je to što mu promiče pred očima jestivo. Ipak, moguće ga je i u takvim uslovima hvatati na veštačke mamce, pogotovo zimi, dakako uz dobar izbor mesta, varalica i prezentacije.
Na našim jezerima, smuđaroši tokom kasnog proleća, leta i rane jeseni uglavnom love voblerima u srednjem i površinskom sloju, dok se u drugoj polovini jeseni i zimi većina njih preorijentiše na muvanje, tj. na povlačenje mrtvog ili živog kedera na sistemu sa olovnim otežanjem i jednokrakom udicom ispod njega ili na džig glavi. Međutim, sve je više i onih koji u najhladnijem periodu love na varalice od meke gume. Ovoga puta prenosimo vam zapažanja najuspešnijih među njima, Ona će bez sumnje biti od koristi svim kolegama koje nemaju dovoljno iskustva u takvom ribolovu, a nameravaju da se u naredne dve nedelje, do početka zabrane, ali i narednih zima, u njemu oprobaju.
MESTO. Za razliku od leta, kada smuđ u sumrak (ali nekada čak i tokom dana) dolazi u priobalje i tu se hrani napadajući jata sitnog kedera ili belu ribu koja se nalazi u površinskom sloju, zimi je gotovo stalno u dubini, i to neretko tamo gde je ona najveća. Ako pecamo sa obale, treba da tražimo pozicije na kojima visina vodenog stuba naglo raste na 10-12 m, a ukoliko lovimo iz čamca, pažnju ćemo obratiti na prelaze gde se brzo povećava na preko 15 m (pa čak i na 25-30). S obzirom na životne navike smuđa, možemo biti praktično sigurni da će ga biti tamo gde na dnu ima panjeva, granja i drugih prirodnih prepreka, koje mu pružaju zaklon, iz koga može da prepada potencijalni plen.
Na akumulacijama u kojima nema pomenutih prepreka, već je dno pretežno čisto, bilo da je peskovito, zemljano ili šljunkovito, treba tražiti potese sa neujednačenom konfiguracijom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 343-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
