Uz kukuruz na dnu

Na tzv. ša­ran­skim re­vi­ri­ma, za­hva­lju­ju­ći ve­li­koj kon­cen­tra­ci­ji ri­be, mo­gu­ći su i iz­u­zet­no do­bri ulo­vi, ali ni tu ri­be ne iska­ču sa­me iz vo­de, već je po­treb­no va­lja­no uskla­di­ti sve ele­men­te. A iako su rib­njač­ki ša­ra­ni na­vik­nu­ti na vi­so­ko­ka­lo­rič­ne boj­li­je i pe­le­te, sa ko­ji­ma se sva­ko­dnev­no sre­ću, ne­ka­da mno­go bo­lje re­a­gu­ju na ma­mac ko­ji se ve­ko­vi­ma ko­ri­sti za lov mir­nih ri­ba

Još pre po­la­ska na ko­mer­ci­jal­ni re­vir Aqua Dre­ams u šu­ma­dij­skom se­lu Sa­ma­i­la, ko­je se na­la­zi iz­me­đu Kra­lje­va i Čač­ka, do­go­vo­ri­li smo se da će­mo na­pi­sa­ti »upo­red­ni« tekst, u kom će­mo, sva­ko iz svog ugla, iz­ne­ti uti­ske o pe­ca­nju is­ko­ri­šće­nom za pri­ja­telj­sko od­me­ra­va­nje sna­ga, ali mno­go vi­še za is­pro­ba­va­nje ra­znih ma­ma­ca i tak­ti­ka, ka­ko bi Bo­jan što sprem­ni­je do­če­kao fi­der kup na ovom re­vi­ru, za­ka­zan za vi­kend pred iz­la­zak Ri­bo­lo­va ko­ji upra­vo či­ta­te.

NE­NAD KO­STA­DI­NO­VIĆ: Pr­vi uti­sak po do­la­sku u kom­pleks uda­ljen dve­sto­ti­nak ki­lo­me­ta­ra od Be­o­gra­da bio je vi­še ne­go po­zi­ti­van. Sve je le­po ure­đe­no i ušu­ška­no u do­li­ni pre­pu­noj ze­le­ni­la. Je­di­no sam oče­ki­vao da su tri je­ze­ra ma­lo ve­ća, ali sam una­pred ve­ro­vao da to ne­će bi­ti pre­sud­no ako ri­ba, ko­je ima ve­o­ma mno­go, bu­de do­bro ra­di­la. Po­što su sva me­sta na tre­ćem je­ze­ru bi­la za­u­ze­ta, od­lu­či­li smo se za »dvoj­ku«, gde su pe­ca­le ko­le­ge iz Čač­ka, ko­je su baš u ča­su ka­da smo mi sti­gli va­di­li ve­o­ma le­pog ša­ra­na.

BO­JAN BLA­ŽE­SKI: Sr­ce mi je za­i­gra­lo ka­da sam ugle­dao ovaj pre­le­pi re­vir. Tek ka­da sam vi­deo gu­žvu na tre­ćem je­ze­ru, na ko­me sam pla­ni­rao da od­ra­di­mo tre­ning, po­čeo sam da se ner­vi­ram što ni­sam pret­hod­no re­zer­vi­sao me­sto. Pre­pu­stio sam Ne­ši od­lu­ku o to­me gde će­mo pe­ca­ti. Ka­da je sta­vio prst na je­ze­ro broj dva, bio sam ma­lo iz­ne­na­đen, ali i odu­še­vljen, jer bih se kla­dio da će se opre­de­li­ti za »je­di­ni­cu«, u ko­joj ima ve­o­ma mno­go sit­nog ša­ra­na, a znam da on uvek ka­da mo­že da bi­ra ra­di­je ide na sit­nu ri­bu ne­go na krup­nu.

NK: Se­li smo na me­sto obe­le­že­no bro­jem de­vet, pri če­mu sam se ja sme­stio sa le­ve stra­ne, pa je Bo­jan imao na ras­po­la­ga­nju dve ili tri po­zi­ci­je (ugao bok­sa, sre­di­nu i zo­nu bli­že me­ni), dok sam ja imao sa­mo jed­nu op­ci­ju – pra­vo is­pred se­be. To je zna­či­lo da mo­ram da pe­cam tzv. ša­nac tak­ti­ku – u jed­noj tač­ki, pre­ci­zno i kon­cen­tri­sa­no, a da Bo­ki mo­ra da bu­de ak­tiv­ni­ji i da tra­ži ri­bu u ši­rem po­ja­su. S ob­zi­rom na to da je imao te­ži za­da­tak, »odo­brio« sam mu da po­vre­me­no pe­ca na dva šta­pa, iako to po pra­vi­lu ni­je obi­čaj ka­da tre­ni­ra­mo. Uz­gred, pri­jat­no me je iz­ne­na­di­lo to što je ovog pu­ta po­što­vao mo­je sa­ve­te kad je reč o pri­pre­mi, te oda­bi­ru pri­bo­ra i tak­ti­ke, jer to ne ra­di uvek, a u tom »švr­lja­nju« pra­vi i ne­ke ne­po­treb­ne gre­ške.

BB: Ne­le je u po­sled­nje vre­me uglav­nom od­u­stao od na­me­re da su­zbi­ja mo­ju ri­bo­lo­vač­ku kre­a­tiv­nost, ali sam se po­tru­dio da sa­da pra­tim nje­go­ve pre­po­ru­ke ne­što vi­še ne­go obič­no, jer je ovo bi­la jed­na od ret­kih pri­li­ka da ukra­dem ne­što zna­nja. Ide­ja da kom­bi­nu­jem vi­še po­zi­ci­ja me ni­je odu­še­vi­la, ali sam je pri­hva­tio bez po­go­vo­ra, zna­ju­ći da je to do­bar na­čin da si­ste­mat­ski is­pi­ta­mo kom­ple­tan boks i da pri­ku­pi­mo što vi­še in­for­ma­ci­ja, pre­ko po­treb­nih ra­di pra­vlje­nja naj­bo­lje tak­ti­ke za pred­sto­je­će tak­mi­če­nje.

smo sa­mi sa ko­le­ga­ma iz Čač­ka, a oni ni­su in­ten­ziv­no pri­hra­nji­va­li (po­vre­me­no su sa­mo »pr­ska­li« Fri­ko­mo­vim ku­ku­ru­zom še­ćer­cem), pa smo od­lu­či­li da ne pri­be­ga­va­mo uobi­ča­je­nom »te­škom pri­hra­nji­va­nju«, već da se ri­bi sa­mo »ja­vi­mo«, iz­ba­cu­ju­ći u ne­ko­li­ko na­vra­ta ma­nje ko­li­či­ne pri­ma­me AS XL hra­ni­li­ca­ma za pri­hra­nji­va­nje. Ja sam ovog pu­ta oda­brao pri­ma­mu Me­leg Ba­its Carp, dok je Bo­jan od­lu­čio da pro­ba klup­sku hra­nu Ener­go Mix Ša­ran/Ba­bu­ška, a ta­ko­đe smo pri­pre­mi­li miks od ne­ko­li­ko vr­sta Me­leg Ba­its pe­le­ta. Već po­sle pr­vog za­ba­ča­ja hra­ni­li­ce pri­me­tio sam da u vo­di ima mno­go sit­nog ša­ra­na, što je u isto vre­me do­bro i lo­še. Do­bro je to što ma­le ri­be »sig­na­li­zi­ra­ju« ve­li­ki­ma da je obrok na »sto­lu«, pa po­to­nje slo­bod­ni­je ula­ze u hra­nje­nu zo­nu, a lo­še je to što je bi­lo sa­svim ja­sno da će­mo ima­ti pro­bem sa »oču­ka­va­njem« me­kih pe­le­ta, ko­je smo ima­li na­me­ru da ko­ri­sti­mo kao ma­mac.

BB: Hteo sam da obil­no pri­hra­nim ri­bu u zo­na­ma u ko­ji­ma ću lo­vi­ti, kao što to uvek či­nim na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma, ali me je Ne­ša od­vra­tio od te na­me­re lo­gič­nim ob­ja­šnje­njem, ta­ko da sam »pre­pi­sao« ono što je on ra­dio, s tim što sam u star­tu pre­sko­čio pra­ška­stu hra­nu i ba­cio sa­mo na­kva­še­ne pe­le­te. Dok se kod nje­ga na po­vr­ši­ni ja­vlja­la is­klju­či­vo sit­na ri­ba, na jed­noj od mo­jih po­zi­ci­ja u ne­ko­li­ko na­vra­ta uka­zao se pre­lep, kru­pan ša­ran. Sa nest­plje­njem sam za­ba­cio, oče­ku­ju­ći uda­rac... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 408-)