Traži pa ćeš naći

Vi­ro­vi u ko­ji­ma sko­balj i dru­ga be­la ri­ba zi­mu­ju mo­gu ne­ka­da da bu­du pu­ni ri­be to­li­ko da ka­že­mo da jed­na le­ži na dru­goj, ali da upr­kos to­me ne po­ka­zu­ju ni naj­ma­nje in­te­re­so­va­nje za na­šu pri­ma­mu i mam­ce. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma, ri­bo­lov­cu pre­o­sta­je sa­mo da pro­ba da eks­pe­ri­men­ti­sa­njem ot­kri­je do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju pre­zen­ta­ci­je, si­ste­ma i mam­ca.

Po­da­tak iz­ve­štaj­ne sta­ni­ce u Mi­lo­ča­ju o vi­si­ni vo­do­sta­ja Za­pad­ne Mo­ra­ve ni­je osta­vljao me­sta za ve­li­ki op­ti­mi­zam kad je reč o uspe­šno­sti ri­bo­lo­va, baš kao ni in­for­ma­ci­je pri­sti­gle od ko­le­ga ko­je su pret­hod­nih da­na pe­ca­le na tom te­re­nu. Ali, raz­mi­šljao sam, ako su za do­bre re­zul­ta­te u ri­bo­lo­vu, osim po­volj­nih hi­dro­me­te­o­ro­lo­ških uslo­va, bit­ni i zna­nje, is­ku­stvo, ri­bo­lo­vač­ka sre­ća i upor­nost, ima smi­sla da iza­đem na vo­du i u ta­kvim okol­no­sti­ma, jer is­ku­stvo sam ste­kao, upor­nost mi ni­ka­da ni­je ne­do­sta­ja­la, a zna­nje i sre­ću ću sta­vi­ti na pro­bu, ra­ču­na­ju­ći na to da se trud uvek is­pla­ti, pa da ću mo­žda ne­što i upe­ca­ti. U sva­kom slu­ča­ju, na­kon da­na pro­ve­de­nog na vo­di – ne­ću ža­li­ti. Ne če­ka­ju­ći, da­kle, da se stvo­re ide­al­ni uslo­vi, od­lu­čio sam da iza­đem na Mo­ra­vu i da se opro­bam u pe­ca­nju sko­ba­lja na fi­der.

U hlad­ni­jem de­lu go­di­ne, ve­li­ka ja­ta sko­ba­lja gru­pi­šu se na de­lo­vi­ma re­ke sa du­bljom i spo­ri­jom vo­dom, u tzv. zi­mov­ni­ci­ma. Ova ri­ba se tu hra­ni, isto­vre­me­no šte­de­ći ener­gi­ju ka­ko bi se pri­pre­mi­la za pro­leć­ne mi­gra­ci­je i mrest, ali ni­je u sva­kom vi­ru, ni­ti sa­ma uska­če u ču­var­ku, pa mo­ra­mo naj­pre do­bro oda­bra­ti te­ren, a on­da i pre­zen­ta­ci­ju i sve ele­men­te si­ste­ma, hra­nu i ma­mac.

OKO IZ­BO­RA LO­KA­CI­JE ni­sam se mno­go dvo­u­mio – opre­de­lio sam se za Mi­lo­čaj­ski vir, ko­ji se na­la­zi iz­me­đu se­la Adra­ni i Mi­lo­čaj, le­vo od mo­sta na pu­tu ko­ji po­ve­zu­je Kra­lje­vo i Ča­čak. Vir je dug oko 700 m, a ka­rak­te­ri­šu ga ra­zno­vr­stan i bo­gat ri­blji fond, ujed­na­če­na du­bi­na i pre­te­žno šljun­ko­vi­to dno. Iako ni­sam ra­no­ra­ni­lac, od­lu­čio sam da ovog pu­ta bu­dem na Mo­ra­vi oko 5,30 č, ka­ko bih na­šao ne­ko do­bro me­sto, na ko­me ću ima­ti po­volj­ne uslo­ve i šan­se za ulov, a pri tom svo­jim stal­no za­ba­če­nim šta­pom ne­ću sme­ta­ti ko­le­ga­ma ko­je lo­ve vo­žnjom plov­ka i uglav­nom ne gle­da­ju baš bla­go­na­klo­no na kla­sič­ne du­bin­ka­še i fi­de­ra­še. A ka­ko ni­šta ne pre­pu­štam slu­ča­ju, una­pred sam is­pla­ni­rao re­zer­vnu va­ri­jan­tu uko­li­ko se do­go­di da na Mi­lo­čaj­skom vi­ru ne na­đem od­go­va­ra­ju­ću po­zi­ci­ju... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 371-)