Sitno seme u zamotanoj šerpi

Pi­ta­nje br­zog pri­vla­če­nja ci­pri­ni­da na hra­nje­no me­sto, za­dr­ža­va­nja na nje­mu i uspe­šnog pod­sti­ca­nja na je­lo tim je va­žni­je što ma­nje vre­me­na ima­mo na ras­po­la­ga­nju. A ako uz to pri­ma­mu mo­ra­mo br­zo spre­mi­ti, eto iza­zova vi­še.

Sva­ki put ka­da ugra­bim ma­lo vre­me­na, odem na krat­ke ri­bo­lov­ne iz­le­te, ko­je obo­ža­vam. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma pri­stup pri­hra­ni i iz­bo­ru ma­ma­ca, kao i iz­bor lo­ka­ci­je, ključ­ni su za uspeh, a me­sta za im­pro­vi­za­ci­je ne­ma mno­go, jer sa­mo ako sve ura­di­mo ka­ko tre­ba mo­že­mo uži­va­ti u ne­ko­li­ko sa­ti pre­pu­nih ak­ci­je.

Ovog pu­ta mi se mo­guć­nost da odem na »br­zin­sko« pe­ca­nje po­ja­vi­la iz­ne­na­da, oko osam uju­tru, pa ni­je bi­lo pri­li­ke za du­go­traj­ne pri­pre­me. Iz­va­dio sam iz za­mr­zi­va­ča boj­li­je sa aro­mom tu­ti-fru­ti ko­je sam na­pra­vio ne­ko­li­ko da­na pre to­ga ko­ri­ste­ći pra­ška­ste i teč­ne kom­po­nen­te Me­leg Ba­it, jer sam že­leo da is­pro­bam ka­ko će se po­ka­za­ti za krat­ko vre­me ko­je mi je sta­ja­lo na ras­po­la­ga­nju. Ima­ju­ći u vi­du da se sa ra­stom tem­pe­ra­tu­re vo­de me­ta­bo­li­zam ša­ra­na i amu­ra ubr­za­va i da im po­tre­be za hra­nom ra­stu, re­šio sam da pro­bam da ih pri­vu­čem Mic­ro Red Se­e­dom – me­ša­vi­nom na vi­so­koj tem­pe­ra­tu­ri ter­mič­ki ob­ra­đe­nog i de­hi­dri­ra­nog sit­nog zr­ne­vlja, kom je do­dat Ro­bin Red. Po mom is­ku­stvu, to je jed­na od spod pri­ma­ma naj­br­žeg dej­stva ko­je se mo­gu ku­pi­ti kod nas, ali taj kok­tel se­men­ki, ko­ji ima ve­o­ma iz­ra­žen pri­rod­ni mi­ris, mo­že­mo do­da­va­ti u boj­li mik­se­ve (do 25 % od ukup­ne ko­li­či­ne).

AKO ZA PRI­PRE­ME imam ne­ko­li­ko da­na, on­da ovaj spod miks pra­vim ta­ko što u od­go­va­ra­ju­ći sud si­pam 2,5 l vo­de, te 5–7 g (jed­nu ka­fe­nu ka­ši­ku) CSP Bio Pro­te­i­na, pa ka­da vo­da pro­ku­va, ski­nem je sa špo­re­ta, uspem u kan­tu (»ju­pol­ku«), do­dam 2 kg Mic­ro Reed Se­e­da i osta­vim ga da oko 24 sa­ta sto­ji u ne­po­klo­plje­nom su­du, pri če­mu ga sa­mo po­vre­me­no pro­me­šam (ako idem na amu­ra, osta­vljam ma­su u vo­di do 36 sa­ti). Ta­ko pri­pre­mljen Mic­ro Red Seed mo­že da se ba­ca ru­kom na ma­nje da­lji­ne, a na ve­će ra­ke­tom, spom­bom i sl. Po­što ovog pu­ta ni­sam imao vre­me­na za du­že spre­ma­nje, pri­be­gao sam in­stant va­ri­jan­ti. U šer­pu sam si­pao 3 l vo­de i jed­nu ka­fe­nu ka­ši­ku CSP-a, te sam sud sta­vio na špo­ret da vo­du pro­klju­ča, na­kon če­ga sam po­la­ko do­dao 2 kg Mic­ro Red Se­e­da i to ku­vao tri mi­nu­ta. Po­tom sam šer­pu oba­vio sta­rim će­be­tom i sta­rom de­be­lom jak­nom, te sve do­bro ve­zao. Sat ka­sni­je, ka­da sam ski­nuo jak­nu i će­be sa su­da, Mic­ro Red Seed je bio go­tov, pa sam uba­cio u me­đu­vre­me­nu spa­ko­va­nu opre­mu u ko­la i za­pu­tio se na klup­sko je­ze­ro Me­leg Ba­it ... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 377-)