Šaran, babuška, bucov...

Iako ni u do­njem to­ku Du­na­va kroz Sr­bi­ju ri­be ne­ma kao ne­ka­da, pa su bo­ga­ti ulo­vi sve re­đi i uglav­nom re­zer­vi­sa­ni za naj­i­sku­sni­je i naj­u­por­ni­je, još uvek se u oko­li­ni Kla­do­va ri­bo­lov­ci ima­ju če­mu na­da­ti, čak i sa oba­le i u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne, ka­da ri­ba po pra­vi­lu naj­sla­bi­je ra­di

Po­zna­to je da let­nji me­se­ci ni­su ide­al­ni za ri­bo­lov na Du­na­vu, pre sve­ga zbog vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra vo­de. To je vre­me ka­da ri­ba mo­že bi­ti na lo­ka­ci­ja­ma sa­svim raz­li­či­tog ti­pa i to­kom da­na i to­kom no­ći, u za­vi­sno­sti od mno­gih fak­to­ra. Sto­ga su za let­nje pe­ca­nje u na­če­lu do­bri po­te­si ko­je od­li­ku­je ra­zno­vr­snost re­lje­fa, a je­dan od ta­kvih je i Du­nav u oko­li­ni Kla­do­va. Lo­ša okol­nost je što su za sva iz­gled­na me­sta ov­de po­treb­ne dve ri­bo­lo­vač­ke do­zvo­le, bu­du­ći da se iz­nad hi­dro­cen­tra­le Đer­dap 1 na­la­zi Na­ci­o­nal­ni park Đer­dap, ko­ji iz­da­je svo­je ri­bo­lov­ni­ce (va­že­će do go­lu­bač­ke tvr­đa­ve – prim. ur.), dok za deo niz­vod­no od HE va­ži tzv. je­din­stve­na do­zvo­la za pod­ruč­je Sr­bi­je.

Na re­la­tiv­no ma­lom ra­sto­ja­nju Du­nav kod Kla­do­va iz­gle­da sa­svim raz­li­či­to: iz­nad hi­dro­cen­tra­le je po­put je­ze­ra, mi­ran i sa ve­li­kim du­bi­na­ma; is­pod nje nu­di či­ta­vu pa­le­tu raz­li­či­tih te­re­na, od onih ka­me­ni­tih, sa ja­kom stru­jom i ve­li­kom du­bi­nom, sve do šljun­ko­vi­tih, plit­kih i za­tra­vlje­nih.

TO­KOM LE­TA PRE SVE­GA SE DO­BI­JA­JU ša­ran i krup­na ba­bu­ška, ali ni­su ret­ki ni le­pi ulo­vi de­ve­ri­ke, cr­ven­per­ke, bo­dor­ke, pa i prot­fi­ša (ja­za). Go­to­vo svi ov­de pe­ca­ju na plo­vak, na za­tra­vlje­nim me­sti­ma kod pr­vih se­la niz­vod­no od hi­dro­cen­tra­le – Da­vi­dov­ca i Kla­du­šni­ce. Iz čam­ca se pe­ca pe­tlja­ši­ma, a sa oba­le ma­hom bo­lo­nje­zi­ma i meč-šta­po­vi­ma. Pri­ma­ma je oba­ve­zna, a lo­kal­ni ri­bo­lov­ci je ba­ca­ju u ve­li­kim ko­li­či­na­ma. Oni naj­i­sku­sni­ji to­kom ri­bo­lo­va če­sto me­nja­ju mam­ce, is­pi­tu­ju­ći tre­nut­ni iz­bor ri­be, pa su im pri ru­ci uvek cr­vi­ći, gli­ste, va­ljak ili ku­va­na pše­ni­ca, a za ša­ra­na i ku­ku­ruz. Jed­ni vi­še pre­fe­ri­ra­ju ri­bo­lov u tra­vi, dok dru­gi či­ste svo­ja me­sta od nje, tru­de­ći se da na dnu osta­ne fi­ni pe­sak. Te­ško je re­ći ko je u pra­vu, jer lo­ve sa pro­men­lji­vim uspe­hom. Ša­ran ra­di raz­li­či­to od se­zo­ne do se­zo­ne: pro­šle go­di­ne, na pri­mer, ulo­vljen je ogro­man broj pri­me­ra­ka od 2 do 7 kg (i di­vlja­ka i go­la­ća tj. »ma­đa­ra«, ka­ko ih ri­bo­lov­ci ov­de zo­vu), ove go­di­ne sko­ro da ih ni­je ni bi­lo, iako su pr­vi pri­mer­ci upe­ca­ni već u mar­tu. To­kom no­ći bez ve­tra naj­če­šće se lo­vi ba­bu­ška, a ta­da i »pe­še­vi« (gla­vo­či) ma­lo sma­nju­ju svo­ju ak­tiv­nost. Lov ba­bu­ške fi­nim i tan­kim pri­bo­rom ta­da mo­že po­sta­ti pra­vo za­do­volj­stvo, a ovog le­ta lo­vlje­ni su pri­mer­ci do 2 kg.

DU­BIN­SKOM ME­TO­DOM i iz­nad i is­pod bra­ne pe­ca­ju se pre sve­ga som i smuđ. Iz­nad bra­ne lo­kal­ni ri­bo­lov­ci od­lu­ču­ju se uglav­nom za kla­sič­nu pa­ter­no­ster mon­ta­žu sa ni­sko po­sta­vlje­nom udi­com... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 407-)