Poslednji Englez

Iako ovaj va­ra­li­ča­rac ima mno­ge od stan­dard­nih ka­rak­te­ri­sti­ka pro­iz­vo­da re­no­mi­ra­ne fir­me Hardy, ve­ći­na lju­bi­te­lja vr­hun­skog pri­bo­ra pre sve­ga će ga pam­ti­ti po to­me što je bio po­sled­nji štap ko­ji je pod ime­nom ku­će iz Aln­vi­ka na­pra­vljen u ma­tič­noj ze­mlji.

Ka­da ne­ki ozbi­ljan pro­iz­vo­đač ri­bo­lov­nog pri­bo­ra na­zo­ve je­dan od svo­jih pro­iz­vo­da Per­fec­tion (sa­vr­šen­stvo), on­da ku­pac oče­ku­je da sa­vr­šen­stvo i do­bi­je. Da li je Hardy Per­fec­tion, ko­ji ovog pu­ta pred­sta­vlja­mo u na­šoj stal­noj ru­bri­ci o sta­rom pri­bo­ru, za­i­sta za­slu­žio svo­je ime, vi­de­će­mo u na­stav­ku tek­sta.

Ovaj mo­del bio je za­stu­pljen u ka­ta­lo­zi­ma za 2002, 2004. i 2005, a na­sled­nik je ču­ve­nog Fa­vo­u­ri­tea, ve­ro­vat­no naj­po­pu­lar­ni­jeg i naj­pro­da­va­ni­jeg Hardyje­vog va­ra­li­čar­skog šta­pa, ko­ji se pro­iz­vo­dio go­di­na­ma uz raz­li­či­te mo­di­fi­ka­ci­je. Per­fec­tion je za isto­ri­ju ri­bo­lov­nog pri­bo­ra i za ko­lek­ci­o­na­re po­seb­no za­ni­mljiv po to­me što je to po­sled­nji va­ra­li­ča­rac na­pra­vljen u po­go­ni­ma u me­stu Aln­vik u En­gle­skoj. Šta­vi­še, na nje­mu su svi oni ko­ji su pa­žlji­vo pra­ti­li rad ku­će Hardy mo­gli da pri­me­te pr­ve zna­ke bu­du­ćih krup­nih pro­me­na, ko­je će ubr­zo za­hva­ti­ti ovog le­gen­dar­nog pro­iz­vo­đa­ča vr­hun­skog ri­bo­lo­vač­kog pri­bo­ra.

PA­ŽLJI­VOM OKU NE­ĆE PRO­MA­ĆI ne­ko­li­ko ve­o­ma bit­nih de­ta­lja na ovom šta­pu. No­sač ma­ši­ni­ce je za­i­sta od­lič­ni Fu­ji mo­del iz­ra­đen za po­tre­be fir­me Hardy. Do­bro, za­pi­ta­će se ve­ro­vat­no ne­ki, šta je tu lo­še ili neo­bič­no? Iako je reč o od­lič­nom dr­ža­ču če­kr­ka, ipak je to mo­del iz­ra­đen od pla­sti­ke (do­du­še sa me­tal­nim oja­ča­nji­ma na me­stu gde na­le­že ma­ši­ni­ca), a ne le­gen­dar­ni Dr Ha­mish, kom­plet­no iz­ra­đen od la­kog, ali ve­o­ma čvr­stog alu­mi­ni­ju­ma, hal­ter ko­ji je de­ce­ni­ja­ma kra­sio sve Hardy va­ra­li­čar­ske šta­po­ve. Op­šte je po­zna­to da se ni­je mo­glo de­si­ti da on po­pu­sti to­kom pe­ca­nja, ma ko­li­ko du­go i in­ten­ziv­no ono bi­lo, tj. da se ma­lo od­vr­ne i da ma­ši­ni­ca zbog to­ga poč­ne da se kli­ma. Osim to­ga, Dr Ha­mish dr­žač bio je si­no­nim za kva­li­tet i traj­nost (tj. ne­u­ni­šti­vost), pa ko­li­ko god u ovom slu­ča­ju upo­tre­blje­ni Fu­ji hal­ter bio do­bar, ipak je za kla­su ma­nje kva­li­te­tan i jef­ti­ni­ji ne­go Dr Ha­mish.

Dru­ga stvar ko­ja znal­ci­ma upa­da u oči je sam kraj ru­ko­hva­ta, na kom je iz­ne­na­đu­ju­će jed­no­stav­na (i jef­ti­na) gu­me­na ka­pa. Da­kle, ne­ma ču­ve­ne alu­mi­ni­jum­ske Hardy end-ka­pe, ko­ja je de­ce­ni­ja­ma šti­ti­la šta­po­ve ove fir­me od pa­do­va i uda­ra­ca i uz Dr Ha­mish hal­ter bi­la je­dan od za­štit­nih zna­ko­va i sim­bo­la va­ra­li­ča­ra­ca ove fir­me. Je­di­no lo­gič­no ob­ja­šnje­nje za sta­vlja­nje ta­ko ne­u­gled­ne ka­pe je­ste da je to po­sle­di­ca že­lje da se ušte­di, što Hardy ni­ka­da do ta­da ni­je ra­dio!

S dru­ge stra­ne, pro­vod­ni­ci upo­tre­blje­ni na ovom šta­pu su vr­hun­ski Hop­kins & Hol­lo­way Seymo (ni­šta ma­nje kva­li­tet­ni od mno­go po­zna­ti­jih Fu­ji­je­vih) i tu ne­ma ni­ka­kvog kom­pro­mi­sa. Ma­lu za­bu­nu, ako ta­ko mo­že­mo re­ći, u ce­lu pri­ču oko pro­vod­ni­ka, uneo je sam Hardy... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 404-)