Popodnevni cug krupnih nosonja

Su­prot­no uobi­ča­je­nom ve­ro­va­nju, da je sko­balj zim­ska ri­ba i da se u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne uglav­nom hva­ta­ju sit­ni ko­ma­di, ovog le­ta je bi­lo ka­pi­tal­nih ulo­va te vr­ste, i to ne sa­mo na Dri­ni, već i na znat­no ma­njoj Ju­žnoj Mo­ra­vi, gde su ver­zi­ra­ni ri­bo­lov­ci do­bi­ja­li i ka­pi­tal­ce te­ške pre­ko 1,5 kg

U po­sled­nja dva me­se­ca, Ju­žna se Mo­ra­va, na­ža­lost, u ri­bo­lo­vač­kim kru­go­vi­ma uglav­nom ne po­mi­nje po do­bru. Već je du­go iz­ra­zi­to ni­ska, uz to su ne­de­lja­ma vla­da­le ne­sno­sne vru­ći­ne, pa se pre­gre­ja­la i sa­dr­ži ma­nje ki­se­o­ni­ka no obič­no, a vi­še za­ga­đi­va­ča je do­dat­no po­gor­ša­va­lo sta­nje, ta­ko da je ri­ba, na iz­ma­ku sna­ga u bor­bi za ži­vot u ta­kvoj vo­di bo­je ka­fe, sla­bo ra­di­la, usled če­ga ni ri­bo­lo­va­ca ni­je bi­lo na re­ci u uobi­ča­je­nom bro­ju za ovo do­ba go­di­ne. Mo­ji dru­ga­ri i ja smo u da­tim uslo­vi­ma po­ku­ša­va­li da pe­ca­mo kle­na, pre sve­ga na ra­zno ko­štu­nja­vo vo­će ko­je on ra­do uzi­ma u ovom pe­ri­o­du, pa sko­ba­lja, kao i gra­blji­vi­ce, ali su re­zul­ta­ti uglav­nom bi­li lo­ši (sem tu i ta­mo u lo­vu kle­na), ta­ko da smo pri­lič­no br­zo od­u­sta­ja­li.

S raz­lo­gom pret­po­sta­vlja­ju­ći da bi ri­ba mo­gla bi­ti ak­tiv­ni­ja ka­da se vo­da bar ma­lo ohla­di, pre ne­kih de­se­tak da­na, tač­ni­je kra­jem pr­ve de­ka­de av­gu­sta, od­lu­čio sam da ume­sto ra­no uju­tru i pre­ko da­na po­ku­šam da šlji­va­ra i sko­ba­lja pe­cam pred­ve­če i po mra­ku. Iza­brao sam deo re­ke kod se­la Bur­gi­ći, ma­lo is­pod Gr­de­li­ce, gde je Mo­ra­va ne­što du­blja, a jed­na oba­la prak­tič­no oko­va­na ogrom­nim ste­na­ma.

NA ME­STO SMO MOJ ko­le­ga i ja sti­gli oko 18 č, a po pra­znim ke­si­ca­ma od am­pu­la, krup­nim kr­lju­šti­ma na oba­li i dru­gim tra­go­vi­ma bi­lo nam je ja­sno da smo do­bro pro­ce­ni­li si­tu­a­ci­ju, jer je bi­lo vi­še ne­go do­volj­no do­ka­za da je pret­hod­nih da­na tu ne­ko le­po lo­vio baš ona­ko ka­ko smo i mi pla­ni­ra­li. Na tom de­lu, pro­seč­na du­bi­na pri sred­njem vo­do­sta­ju iz­no­si oko 1,5 m, a tok je spor i na plo­vak se naj­če­šće ja­vlja šlji­var, ali ima i krup­nih sko­ba­lja i mre­na, a od gra­blji­vi­ca su naj­za­stu­plje­ni­ji som i bu­cov, ko­ji po­vre­me­no to­li­ko in­ten­ziv­no ra­u­bu­ju da se čo­ve­ku uči­ni da ih ima kao u ne­koj pre­bo­ga­toj i od Mo­ra­ve znat­no ve­ćoj re­ci.

Opre­de­lio sam se za bo­lo­njez Mi­var­di Phe­no­me­na od 6 m, na ko­ji sam sta­vio ma­lu ma­ši­ni­cu Shi­ma­no Ali­vio 1.000, sa osnov­nim naj­lo­nom de­blji­ne 0,16 mm i pred­ve­zom od 0,14 mm. Osta­tak si­ste­ma či­ni­li su kru­ška­sti plo­vak Si­mon Flo­at, no­si­vo­sti 1,5 g, i olov­na su­zi­ca ekvi­va­lent­ne te­ži­ne, te mi­kro­vir­bli­ca i udi­ca Ga­ma­kat­su 1310, ve­li­či­ne 12, na ko­ju sam ka­čio dva ili tri cr­vi­ća. Osim ne­ko­li­ko kon­cem ob­mo­ta­nih hleb­nih »bom­bi« (u či­ju je sre­di­nu bio uba­čen ka­men da bi br­zo po­to­nu­le i osta­le na že­lje­nom me­stu), za pri­hra­nu smo ko­ri­sti­li pro­ve­re­nu kom­bi­na­ci­ju bra­šna­ste pri­ma­me Van den Eynde Ri­ver Ace i gli­ne, u od­no­su 1:3. Od te me­ša­vi­ne, na­kon sje­di­nja­va­nja i do­brog kva­še­nja uz stal­no me­ša­nje, pra­vi­li smo »plje­ska­vi­ce«, na ko­je bi­smo si­pa­li po po­la ša­ke cr­vi­ća, pa ih pre­klo­pi­li hra­nom, do­bi­ja­ju­ći ta­ko pri­lič­no te­šku »bom­bu«, ko­ja le­že na dno. Cr­vi­ći bi po­sle dva-tri mi­nu­ta pro­bi­li put i po­če­li po­ste­pe­no da iz­la­ze, ma­me­ći ri­bu i do­sta je du­go za­dr­ža­va­ju­ći na tom me­stu.

OD­MAH NA­KON PO­ČET­NOG hra­nje­nja sa po ne­ko­li­ko »bom­bi« obe vr­ste, dao sam se na pe­ca­nje, i po­sle dve-tri vo­žnje šlji­va­ri su pro­ra­di­li, ta­ko da je bi­lo za­ni­mlji­vo, a po­sta­lo je još za­ni­mlji­vi­je ka­da mi je tač­no na hra­ni uda­rio za Ju­žnu Mo­ra­vu ogro­man sko­balj, od pre­ko 1,5 kg... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 435-)