Plovčić i ruža

Ve­ro­vat­no za­hva­lju­ju­ći nat­pro­seč­no bla­goj zi­mi, mno­ge ri­be pro­ra­di­le su ne­što ra­ni­je ne­go što je uobi­ča­je­no. Le­sko­vač­ki ri­bo­lov­ci mogli su da se na­u­ži­va­ju po­sled­njih ne­de­lja pe­ca­ju­ći ba­bu­ške na jed­noj od ba­ra kod se­la Do­bro­tin, bez ika­kve pri­hra­ne, na hleb, u ru­pa­ma u dre­zgi ili spu­šta­ju­ći si­ste­me uz gu­stu ve­ge­ta­ci­ju

Mart je po pra­vi­lu loš me­sec za pe­ca­nje na vo­da­ma ci­pri­nid­nog re­gi­o­na iz vi­še raz­lo­ga. Štu­ka i smuđ su u za­bra­ni, ve­ći­na osta­lih vr­sta tek se po­kre­će iz zim­ske le­tar­gi­je, a uz to su mno­ge re­ke vi­so­ke i mut­ne zbog ki­ša i to­plje­nja sne­ga. Po­sled­njih go­di­na ima­li smo i po­pla­ve i bu­ji­ce ve­li­kih raz­me­ra, po svoj pri­li­ci za­to što je ze­mlja to­li­ko na­kva­še­na da joj se moć upi­ja­nja sma­nji­la, pa se vo­da di­rekt­no sju­ru­je u te­ku­ći­ce i sta­ja­ći­ce.

U oko­li­ni Le­skov­ca, kra­jem pr­ve po­lo­vi­ne mar­ta ono ma­lo ša­ran­dži­ja što je već otvo­ri­lo se­zo­nu ni­je ima­lo ulo­ve, bar ne ne­ke o ko­ji­ma bi se pri­ča­lo. Po­ne­ko som­če mo­glo se upe­ca­ti na Ju­žnoj Mo­ra­vi, na ki­šnu gli­stu (o če­mu će ve­ro­vat­no bi­ti re­či u sle­de­ćem bro­ju Ri­bo­lo­va), pa se ve­ći­na ko­le­ga po­sve­ti­la lo­vu ba­bu­ške i bo­dor­ke na plo­vak, na okol­nim ba­ra­ma.

Kao po pra­vi­lu, u ovom pe­ri­o­du je od vo­da na ši­rem pod­ruč­ju Le­skov­ca naj­po­se­će­ni­ja ma­nja od dve ba­re ko­je se na­la­ze kod se­la Do­bro­tin. Ona je plit­ka i po­vr­ši­ne slič­ne fud­bal­skom te­re­nu, dok je dru­ga znat­no ve­ća i du­blja, pro­seč­no oko dva me­tra. Vo­da se u toj ma­njoj i pli­ćoj ba­ri br­že za­gre­va, pa ri­ba tu naj­pre i pro­ra­di, što ri­bo­lov­ci br­zo ot­kri­ju, usled če­ga na oba­li zna da bu­de i po­ve­li­ka gu­žva.

Tra­gom jed­ne ta­kve »do­ja­ve« i ja sam se pre ne­ki dan za­pu­tio u Do­bro­tin. Sti­gao sam na ba­ru oko 10 sa­ti, ka­da je već bi­lo po­do­sta ko­le­ga, pa ni­sam mo­gao da bi­ram me­sto, već sam seo na pr­vu po­zi­ci­ju ko­ja je bi­la slo­bod­na. Kao i svi osta­li, pe­cao sam bez ika­kve pri­ma­me, na hleb­nu ru­žu, uz obod tra­ve i u ret­kim ru­pa­ma u še­va­ru, a ba­bu­ške su se ja­vlja­le kao na te­ku­ćoj tra­ci i za dva sa­ta pa­lo je pe­de­se­tak ko­ma­da, ne na­ro­či­to krup­nih, ali do­volj­no ve­li­kih da pru­že mno­go za­do­volj­stva u pe­ca­nju na la­ga­ni pri­bor.

Ovog pu­ta sam lo­vio na dva bo­lo­nje­za od 6 m, sa ma­lim ma­ši­ni­ca­ma i naj­lo­nom preč­ni­ka 0,14 mm. Ko­ri­stio sam je­zer­ske plov­ke Si­mon Flo­at uza­nog te­la bla­go pro­ši­re­nog u do­njem de­lu, i no­si­vo­sti 1-1,5 g... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 398-)