Od bambusa... do bambusa

Ve­ći­na ov­da­šnjih ri­bo­lo­va­ca sta­ri­jih od 40 go­di­na po­činjala je da pe­ca dr­ve­nim šta­povima, naj­če­šće bam­bu­so­vim, ili se sa ta­kvi­ma če­sto sre­ta­la na po­čet­ku ka­ri­je­re. Ma­lo-poma­lo, »mot­ke« na­pra­vlje­ne od pri­rod­nih ma­te­ri­ja­la is­pa­le su iz mo­de i sa­da se vr­lo ret­ko vi­đa­ju. Ni u raz­vi­je­nom ostat­ku sve­ta ni­je dru­ga­či­je. Me­đu­tim, šta­po­vi od bam­bu­sa i da­nas se pra­ve (do­du­še mno­go ma­nje ne­go ne­ka­da) i pro­da­ju (ali po ce­na­ma ne­ret­ko vi­še­stru­kom ve­ćim i od onih za naj­sku­plje kar­bo­nce).

Za na­sta­nak ovog tek­sta di­rekt­no je za­slu­žan oglas jed­nog ri­bo­lov­ca ko­ji sam pre iz­ve­snog vre­me­na slu­čaj­no za­pa­zio i ko­ji mi je od­mah pri­vu­kao pa­žnju: »Pro­da­jem bam­bus šta­po­ve, du­ži­ne 2,3 m«. Do­bro, za­pi­ta­će se ne­ko si­gur­no, pa zar se u eri su­ve­re­ne vla­da­vi­ne šta­po­va od uglje­nič­nih vla­ka­na i da­lje pro­da­ju šta­po­vi od bam­bu­sa?

A od­go­vor na to pi­ta­nje je po­tvr­dan. Šta­vi­še, je­dan broj ri­bo­lo­va­ca ni­ka­da ni­je ni pre­stao da se odu­še­vlja­va ova­kvim šta­po­vi­ma i sma­tra da oni čak i da­nas re­pre­zen­tu­ju vr­hu­nac gra­di­telj­skog ume­ća. Ne ve­ru­je­te? Pre­tra­ži­te po in­ter­ne­tu i vi­de­će­te ko­li­ko ma­lih po­ro­dič­nih ma­nu­fak­tu­ra i maj­sto­ra pra­vi šta­po­ve od bam­bu­sa! Se­di­šta ovih pro­iz­vo­đa­ča su uglav­nom u Ame­ri­ci i Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ali ima ih i u Ja­pa­nu, Ita­li­ji itd. Pre mno­go go­di­na, u ču­ve­noj beč­koj pro­dav­ni­ci Ro­es­sler, imao sam pri­li­ku da kao ve­li­ki za­lju­blje­nik u šta­po­ve Ho­u­se of Hardy dr­žim u ru­ci i is­pro­bam, iz­me­đu osta­lih, ču­ve­ni mo­del Pa­la­ko­na Split Bam­boo. Ose­ćaj ne­ću po­ku­ša­va­ti da vam pre­do­čim, jer je me­ni bio – neo­pi­siv, i ga­ran­tu­jem da se uti­sci što ih pri dr­ža­nju osta­vlja­ju vr­hun­ski bam­bus i ma ko­ji štap od kar­bo­na ne mo­gu po­re­di­ti! To­kom go­di­na, pre­ci­zni­je de­ce­ni­ja, imao sam još ne­ke šta­po­ve od bam­bu­sa u ru­ka­ma i uvek sam iz­no­va bio fa­sci­ni­ran nji­ho­vom ele­gan­ci­jom i este­ti­kom, kao i po­na­ša­njem pod op­te­re­će­njem.

Da­na­šnji ri­bo­lov­ci pra­ve uglav­nom »ki­se­le« iz­ra­ze li­ca ka­da se spo­me­ne da ne­ki štap po­ti­če iz Ki­ne. Me­đu­tim, ka­da su u pi­ta­nju šta­po­vi od bam­bu­sa, upra­vo je su­prot­no! Naj­kva­li­tet­ni­ji bam­bus, ko­ji se ko­ri­sti za iz­ra­du ovih šta­po­va, uz­ga­ja se baš u Ki­ni! Sko­ro svi ozbilj­ni pro­iz­vo­đa­či na­ru­ču­ju ga odan­de i on­da ob­ra­đu­ju po že­lji. Naj­če­šće je reč o ton­kin bam­bu­su, ko­ji ra­ste na oba­la­ma re­ke Sui, u ki­ne­skoj pro­vin­ci­ji Gu­ang­dong. Ne­ki dru­gi po­zna­va­o­ci vi­še vo­le mek­ši i sa­vi­tlji­vi­ji kal­ku­ta bam­bus, kog ima u In­di­ji i ju­go­i­stoč­noj Azi­ji. Jed­na­ko kva­li­te­tan kao ki­ne­ski bam­bus je i ja­pan­ski ma­da­ke. Ra­ste na ju­gu To­ho­ku re­gi­o­na, u se­ver­nom de­lu Ja­pa­na. Za ko­ji god od ovih bam­bu­sa se od­lu­či­li, mo­že­te bi­ti si­gur­ni da bo­ljih ne­ma. Jer da bi se na­pra­vio štap od bam­bu­sa, sa­mo sta­blo mo­ra ima­ti ve­o­ma spe­ci­fič­ne ka­rak­te­ri­sti­ke po pi­ta­nju gu­sti­ne, ko­li­či­ne vla­ge, ob­li­ka, iz­dr­žlji­vo­sti, ot­por­no­sti na ob­ra­đi­va­nje itd.

KA­DA BAM­BUS STIG­NE do maj­sto­ra, ta­da tek kre­će kom­pli­ko­van, mu­ko­tr­pan i du­go­tra­jan pro­ces nje­go­ve ob­ra­de... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 373-)