Na ivici pene

Du­go pot­pu­no neo­prav­da­no pot­ce­nji­va­ni bu­cov, po­sled­njih go­di­na po­sta­je sve in­te­re­sant­ni­ji va­ra­li­ča­ri­ma, od ko­jih mno­gi tek sa­da ka­da mu se ozbilj­ni­je po­sve­ću­ju uoča­va­ju ko­li­ko ume da bu­de ne­pred­vi­dljiv i ne­zgo­dan pro­tiv­nik. U ovom pe­ri­o­du, ka­da je iz­ra­zi­to ak­ti­van, jed­na lo­ka­ci­ja na te­ku­ći­ca­ma mu po­seb­no od­go­va­ra, a ri­bo­lov na njoj ume da bu­de vr­lo pro­­ti­van

Sa bi­stre­njem i opa­da­njem ni­voa re­ka, uspo­ra­va­njem to­ka i za­gre­va­njem vo­de na tem­pe­ra­tu­ru ve­ću od 20° C, ni­vo ki­se­o­ni­ka ras­tvo­re­nog u njoj opa­da i ri­ba se pre­me­šta na one de­lo­ve gde su joj uslo­vi za bo­ra­vak i is­hra­nu po­volj­ni­ji. Sva me­sta na re­ci sa ve­ćom aera­ci­jom i pro­to­kom vo­de će bi­ti gu­šće na­se­lje­na ri­bom i in­te­re­sant­na za ri­bo­lov. Ke­der će se ma­sov­no oku­plja­ti iza bra­na i usta­va, na br­za­ci­ma i pre­li­vi­ma, kao i na me­sti­ma na ko­ji­ma je do­tok vo­de po­ja­čan, bi­lo zbog ra­da pum­pi ili ne­kog pre­liv­nog si­ste­ma. Pri­liv sve­že vo­de i ubr­za­nje to­ka iza­zi­va­ju po­me­ra­nje i gru­pi­sa­nje ri­ba, in­ten­zi­vi­ra­nje ži­vo­ta u vo­di i po­kre­ta­nje lan­ca is­hra­ne, što će sve tra­ja­ti ono­li­ko ko­li­ko i pro­me­na ko­jom je iza­zva­no.

NA CR­NO-BE­LOJ FO­TO­GRA­FI­JI uz ovaj tekst dat je pri­kaz bra­ne na vo­do­to­ku sred­nje ši­ri­ne, sa kon­tro­li­sa­nim pro­to­kom vo­de, kao i po­lo­ža­ji ri­bo­lo­va­ca niz­vod­no od bra­ne sa ko­jih se bu­cov mo­že uspe­šno va­ra­li­ča­ri­ti. Naj­ve­ća kon­cen­tra­ci­ja ke­de­ra je is­pod bra­ne, na me­stu naj­ve­će aera­ci­je vo­de, tj. ta­mo gde se ona pe­ni i vr­tlo­ži. U za­vi­sno­sti od vi­si­ne pa­da vo­de i in­ten­zi­te­ta pro­to­ka, me­sto oku­plja­nja ri­be će bi­ti ve­će ili ma­nje. U sva­kom slu­ča­ju, ka­da je bra­na otvo­re­na, sva ri­ba iz okru­že­nja će se oku­pi­ti na me­stu na ko­me je do­tok vo­de naj­ve­ći. Bra­na, kao fi­zič­ka pre­pre­ka slo­bod­nom kre­ta­nju ri­ba duž re­ke, po­zna­to je oku­plja­li­šte u pe­ri­o­di­ma u ko­ji­ma mi­gra­tor­ne vr­ste pu­tu­ju uz­vod­no. U let­njem pe­ri­o­du, ka­da ne­ma iz­ra­zi­tih uz­vod­nih mi­gra­ci­ja, je­di­na struk­tu­ra u od­no­su na ko­ju se ke­der lo­ci­ra je aeri­sa­ni deo vo­de is­pod bra­ne. Pe­na, vr­tlo­že­nja i sme­ro­vi spo­red­nih to­ko­va će za ri­bo­lov­ca bi­ti ori­jen­ti­ri pre­ma ko­ji­ma će vr­ši­ti pro­ce­nu po­lo­ža­ja ke­de­ra i po­lo­ža­ja bu­co­va. U vo­di će naj­če­šće bi­ti vi­še ge­ne­ra­ci­ja ke­de­ra, ko­ji će se kre­ta­ti ne­za­vi­sno jed­ni od dru­gih i na raz­li­či­te na­či­ne. Njih će pro­ga­nja­ti bu­co­vi raz­li­či­tih uz­ra­snih kla­sa, i to na raz­li­či­te na­či­ne. To upu­ću­je ri­bo­lov­ca da mo­ra ima­ti u »ru­ka­vu« vi­še teh­ni­ka i tri­ko­va, ko­je će pri­me­nji­va­ti u skla­du sa raz­li­či­tim de­ša­va­nji­ma.

CILJ­NI RI­BO­LOV VI­ĐE­NE RI­BE ni­je mo­guć ka­da se lo­ve ri­be dna, ali ka­da nam je po­ten­ci­jal­na lo­vi­na na po­vr­ši­ni, tj. tik is­pod nje i nje­na ak­tiv­nost se mo­že uoči­ti, što nam omo­gu­ća­va da pro­ce­ni­mo i ve­li­či­nu, cilj je ulo­vi­ti naj­ve­ću ri­bu. Po­sma­tra­njem i ana­li­zom de­ša­va­nja, pri če­mu tre­ba raz­li­ko­va­ti ko, gde, šta i na ko­ji na­čin pro­ga­nja, mo­že­mo pro­ce­ni­ti i gde je tzv. do­mi­nant­no me­sto, ko­je će u od­no­su na struk­tu­re i kre­ta­nje ke­de­ra za­u­ze­ti naj­ve­ći bu­cov. U ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma će nje­go­vo pri­su­stvo bi­ti uoč­lji­vo pre­ma me­stu ra­u­bo­va­nja, a ne­kad će sa iste lo­ka­ci­je na­pa­da­ti plen na vi­še me­sta. U sva­kom slu­ča­ju, ri­bo­lo­vac mo­ra na­sto­ja­ti da osta­ne ne­pri­me­ćen, jer je ne­bro­je­no mno­go pu­ta do­ka­za­no da je krup­nog bu­co­va ko­ji uoči po­ten­ci­jal­nu opa­snost go­to­vo ne­mo­gu­će pre­va­ri­ti, tj. na­ve­sti da uzme ve­štač­ki ma­mac.

Be­ton­ska kon­struk­ci­ja bra­ne je ta­kva da ri­bo­lo­vac ne­ma za­klon. Dr­ža­nje na do­volj­noj uda­lje­no­sti i bi­ra­nje od­go­va­ra­ju­ćih uglo­va po­sta­vlja­nja u od­no­su na me­sto ak­tiv­no­sti bu­co­va su je­di­ni na­či­ni da osta­ne­mo ne­pri­me­će­ni. Po­gre­šno je is­tr­ča­va­ti od­mah na me­sto A, a i ka­da to uči­ni­mo tre­ba da se od­mak­ne­mo od ivi­ce to­li­ko da nam se kon­tu­ra ne vi­di, ako je ika­ko mo­gu­će. Naj­i­stu­re­ni­je me­sto, u ovom slu­ča­ju, mo­že bi­ti naj­bo­lji za­klon, ako se pri­laz oba­vi iz od­go­va­ra­ju­ćeg ugla. Vi­si­na po­lo­ža­ja A omo­gu­ća­va do­bar pre­gled i kon­tro­lu me­sta, ali ugao vo­đe­nja va­ra­li­ce je ve­lik, što su­ža­va iz­bor upo­tre­blji­vih mo­de­la i one­mo­gu­ća­va du­žu pu­ta­nju vo­đe­nja. Pre­zen­ta­ci­ja se mo­že oba­vi­ti sa­mo na po­vr­ši­ni A i to gla­vi­nja­rom, ko­ja pri­li­kom po­vla­če­nja te­ži za­ra­nja­nju ili op­te­re­će­nim vo­ble­rom.

Ri­bo­lo­vac sa po­lo­ža­ja B mo­že ne­pri­me­će­no da iz­vr­ši pre­zen­ta­ci­ju bu­co­vi­ma ko­ji lo­ve na po­vr­ši­ni B, ali je vi­đen od svih niz­vod­no i bli­že lo­ci­ra­nih bu­co­va. Sa svog po­lo­ža­ja mo­že upo­tre­bi­ti vi­še ti­po­va va­ra­li­ca u vr­lo krat­kom pe­ri­o­du, na­kon če­ga sle­di pa­u­za i pro­me­na me­sta. Pred­nost po­lo­ža­ja B, u od­no­su na osta­le, je u mo­guć­no­sti po­preč­nog vo­đe­nja va­ra­li­ce u od­no­su na vr­tlo­žna stru­ja­nja od­mah iza pe­ne, pri če­mu će ve­ro­vat­no­ća na­pa­da u pr­vih ne­ko­li­ko iz­ba­ča­ja bi­ti naj­ve­ća. Ako je po­vr­ši­na B u do­me­tu re­la­tiv­no la­kih va­ra­li­ca, pr­vi po­ku­šaj pre­va­re tre­ba oba­vi­ti ma­njim to­nu­ćim vo­ble­rom uže for­me... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 408-)