Lopatare iz beogradskog mora

De­ve­ri­ka je od­u­vek jed­na od ri­bo­lov­no naj­a­trak­tiv­ni­jih vr­sta ko­je na­sta­nju­ju Sav­sko je­ze­ro u Be­o­gra­du. Ta­ko je i po­sled­njih go­di­na, upr­kos ve­li­kim ukup­nim pro­me­na­ma u struk­tu­ri nje­go­vog ri­bljeg fon­da. Pro­seč­na lov­na ve­li­či­na te vr­ste je ve­li­ka za na­še pri­li­ke, pa ni­je ni­ma­lo čud­no što mno­gi fi­de­ra­ši ju­re baš nju, po­go­to­vo u je­sen, ka­da se po pra­vi­lu ja­vlja­ju krup­ni ko­ma­di

Vo­de u Sr­bi­ji na ko­ji­ma se mo­gu ci­lja­no lo­vi­ti krup­ne de­ve­ri­ke prak­tič­no se mo­gu na­bro­ja­ti na pr­ste. Jed­na od ta­kvih je Sav­sko je­ze­ro (Ada Ci­gan­li­ja) u Be­o­gra­du. Pre­le­pe »lo­pa­ta­re« u njoj po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ap­so­lut­no do­mi­ni­ra­ju svo­jom vr­stom, po­go­to­vo to­kom je­se­ni. Isti­na, to ne zna­či da će­te se bez mno­go mu­ke, kad god da do­đe­te, na­pe­ca­ti tro­fej­nih de­ve­ri­ka, jer njih ni na Adi ni­je la­ko ulo­vi­ti, ali uz ma­lo tru­da i sre­će fi­der ri­bo­lov na ovom je­ze­ru mo­že bi­ti iz­u­zet­no pro­duk­ti­van.

PO­ZI­CI­JE. Ako sta­ri­je Be­o­gra­đa­ne, po­go­to­vo ži­te­lje Ba­no­vog br­da ili Ču­ka­ri­ce, pi­ta­te ko­je je naj­bo­lje me­sto na Adi Ci­gan­li­ji, sa­svim si­gur­no će vam re­ći da je to ono na pla­ži, od­mah po­red tzv. okru­glog ku­pa­ti­la. Iz nji­ho­ve per­spek­ti­ve to je­ste tač­no, jer su se u zlat­nim da­ni­ma ovog je­ze­ra baš tu naj­vi­še lo­vi­le ogrom­ne lo­pa­ta­re, te­ške i do 4 kg. I da­nas bi to sa­svim si­gur­no bi­la naj­bo­lja po­zi­ci­ja, ali joj ni­je mo­gu­će pri­stu­pi­ti auto­mo­bi­lom, pe­ši­ce je do­sta da­le­ko od naj­bli­žeg par­kin­ga (oko 1 km od re­sto­ra­na Je­ze­ro), a ma­lo je ri­bo­lo­va­ca ko­ji na ovaj te­ren i dru­ge po Be­o­gra­du do­la­ze mo­tor­ci­klom ili bi­ci­klom.Dru­ga sko­ro ide­al­na po­zi­ci­ja je pre­vla­ka iz­me­đu Sav­skog je­ze­ra i je­ze­ra Ta­lo­žnik, na gor­njem (uz­vod­nom) kra­ju. Vr­lo bli­zu nje se mo­že sti­ći auto­mo­bi­lom i auto­bu­som grad­skog sa­o­bra­ća­ja (br. 92), bu­du­ći da pe­ške tre­ba pre­va­li­ti sa­mo po­sled­njih dve­sto­ti­nak me­ta­ra. Ali ov­de je pro­blem akva ski ži­ča­ra, jer je ri­bo­lov prak­tič­no ne­mo­guć ka­da ima ski­ja­ša na vo­di. Tre­nut­no naj­ja­ča me­sta su oko ka­fi­ća Pla­ža, na ma­ki­škoj stra­ni, gde je ina­če tak­mi­čar­ska sta­za, pa se naj­vi­še ri­bo­lo­va­ca baš tu kon­cen­tri­še. Na tom de­lu kon­fi­gu­ra­ci­ja je ujed­na­če­na i uspe­šno se mo­že lo­vi­ti na da­lji­na­ma od 35 do 55 m od oba­le... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 363-)