Kad bagrem cveta, mrena se udaje

Ve­ći­na zna­la­ca sla­že se da je mre­na sra­zmer­no ve­li­či­ni ube­dlji­vo naj­ja­ča ri­ba na­ših vo­da. Te­le­snom gra­đom i pre­hram­be­nim na­vi­ka­ma pred­o­dre­đe­na za ži­vot u naj­br­žim de­lo­vi­ma re­ka, iz ko­jih ju je ve­o­ma te­ško iz­vu­ći, ona je iz­u­zet­no atrak­ti­van pro­tiv­nik, a pu­na se­zo­na lo­va na nju po­či­nje upra­vo sa­da

Od sre­di­ne pro­le­ća pa na­da­lje mre­na se in­ten­ziv­no hra­ni, jer u to vre­me po­či­nje nje­na ve­li­ka se­o­ba ra­di mre­sta. Oli­sta­la vr­ba je naj­bo­lji pri­rod­ni po­ka­za­telj da je mi­gra­ci­ja u to­ku. Kad su vre­men­ski uslo­vi uobi­ča­je­ni, na ve­ći­ni te­ku­ći­ca na­šeg pod­ne­blja sam mrest te vr­ste po­či­nje kra­jem ma­ja i za­vr­ša­va se sre­di­nom ju­na, a nje­gov naj­po­u­zda­ni­ji znak u bilj­nom sve­tu je­ste cve­ta­nje ba­gre­ma.

Mre­na se na pri­rod­ne mam­ce mo­že lo­vi­ti na vi­še na­či­na, ali oni ni­su jed­na­ko efi­ka­sni u svim uslo­vi­ma. Pri­me­ra ra­di, ne mo­že se uspe­šno pe­ca­ti na plo­vak kad je vo­da mut­na i u po­ra­stu, a ne­ma do­brog ulo­va du­bin­ci­ma (ni na fi­der ni­ti pri­me­nom kla­sič­ne teh­ni­ke) kad je vo­do­staj ni­zak, a vo­da bi­stra.

Osim sep­tem­bar­skog cu­ga, onaj ko­ji po­či­nje ovih da­na naj­bo­lji je za lov mre­ne na ve­ći­ni te­ku­ći­ca cr­no­mor­skog sli­va ko­je ovaj bor­be­ni ci­pri­nid na­sta­nju­je. Sa­da mre­nu tre­ba tra­ži­ti na pli­ćim pre­li­vi­ma sa ne­što spo­ri­jim to­kom. Kad je vo­da iz­ra­zi­ti­je bi­stra, a vo­do­staj nor­ma­lan, naj­e­fi­ka­sni­ja je vo­žnja plov­ka, pre­ci­zni­je – teh­ni­ka tzv. dvo­stru­kog ko­če­nja, ko­ja će bi­ti ob­ja­šnje­na da­lje u tek­stu. Ako je vo­da ma­nje pro­zir­na ili čak mut­na, bo­lje je pe­ca­ti na »pa­tent« (tzv. en­gle­skim si­ste­mom, o kom će ta­ko­đe ka­sni­je bi­ti re­či) ili na »če­ka­nje« (kla­sič­nim du­bin­cem).

PE­CA­NJE NA PLO­VAK tzv. dvo­stru­kom op­struk­ci­jom ve­ći­na zna­la­ca sma­tra naj­e­fi­ka­sni­jim na­či­nom lo­va mre­ne, na­ro­či­to u pe­ri­o­di­ma nje­ne iz­ra­že­ne ak­tiv­no­sti, ka­da se hra­ni go­to­vo pre­ko ce­log da­na. Kod ovog me­to­da tre­ba obra­ti­ti po­seb­nu pa­žnju na mon­ta­žu si­ste­ma. Olov­na sač­ma po­sta­vlja se na dva me­sta – is­pod sa­mog plov­ka i tik iz­nad pred­ve­za. Za ova­kvo pe­ca­nje se na re­ka­ma po­put Ju­žne Mo­ra­ve, Ni­ša­ve i sl. ko­ri­sti plo­vak za br­žu te­ku­ću vo­du (zde­pa­stog te­la), naj­ma­nje no­si­vo­sti 5 g (a po po­tre­bi i vi­še), sa ko­jim se mo­že uspe­šno lo­vi­ti i u ja­kim br­za­ci­ma. Nje­mu ne sme­ta ni ne­rav­no­mer­na du­bi­na, usled ko­je se na pli­ćim me­sti­ma zbog »dvo­stru­ke koč­ni­ce« na stru­ni for­mi­ra »sto­mak«, ko­ji bez za­pi­nja­nja la­ko »ja­še« pre­ko ste­na i dru­gih pod­vod­nih pre­pre­ka, dok se ma­mac uvek kre­će spo­ri­je od reč­ne ma­ti­ce.

Dvo­stru­kim ko­če­njem na plo­vak pe­ca­mo ta­ko što na­mam­če­nu udi­cu za­ba­cu­je­mo ne­ko­li­ko me­ta­ra uz­vod­no od zo­ne u ko­ju smo pla­si­ra­li pri­ma­mu, pa od­mah na br­zi­nu sa­ku­plja­mo vi­šak naj­lo­na ka­ko bi vrh šta­pa i plo­vak bi­li u ne­po­sred­nom kon­tak­tu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 403-)