Ajvar može da sačeka

Ni naj­i­sku­sni­je ša­ran­dži­je se u do­sa­da­šnjem de­lu ove se­zo­ne ni­su na­hva­ta­le ri­be na Du­na­vu kod Groc­ke, bez ob­zi­ra na to što taj te­ren i da­lje va­ži za vr­lo iz­da­šan. A ka­da su mno­gi već pri­vre­me­no di­gli ru­ke od če­ka­nja, je­dan ri­bo­lo­vac po­ka­zao je da kom­bi­na­ci­ja kla­sič­nog pri­stu­pa i do­bro oda­bra­nog te­re­na i u te­škim uslo­vi­ma mo­že do­ne­ti na­gra­du u vi­du le­pih ulo­va 

U sep­tem­bru se iz mno­gih dvo­ri­šta u Sr­bi­ji di­že dim sa špo­re­ta na dr­va ili ma­lih pe­ći i ose­ća mi­ris pe­če­nih pa­pri­ka i aj­va­ra. Iz mog dvo­ri­šta, me­đu­tim, mi­ri­šu ku­va­na jar­ma i fer­men­ti­sa­ni am­ba­rac, glav­ni sa­stoj­ci pri­ma­me za ša­ra­na, kog pe­cam če­tr­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od Be­o­gra­da (tač­ni­je, od ušća Sa­ve u Du­nav) – u Gro­čan­skom du­nav­cu.

OVOG PU­TA SAM ODA­BRA­NO me­sto na­hra­nio dva pu­ta pre sed­mo­dnev­nog ri­bo­lo­va, i to bez pre­te­ri­va­nja – sa po ki­lo­gram i po do dva hra­ne dnev­no. Po­sle sam na­kon sva­kog ve­čer­njeg pe­ca­nja ba­cao po pet-šest ša­ka te pri­ma­me, na­pra­vlje­ne od ku­va­ne pre­kru­pe po­me­ša­ne sa raz­li­či­tim vr­sta­ma zr­ne­vlja – ko­no­pljom, ulja­nom re­pi­com, pše­ni­com, me­ša­vi­nom se­dam vr­sta se­men­ki za is­hra­nu go­lu­bo­va i, na­rav­no, u vo­di pret­hod­no na­to­plje­nim ku­ku­ru­zom am­bar­cem, ko­ji je glav­ni sa­sto­jak te sme­se. Od nje sam pra­vio ku­gle ne­pra­vil­nog ob­li­ka ote­ža­ne ka­me­nom (ka­ko bi što pre pa­le na dno i osta­le ta­mo gde že­lim).

ZA MA­MAC, ME­ĐU­TIM, NI­SAM ko­ri­stio ni­šta od to­ga. Ša­ran je sva­što­jed, ali ume da bu­de vr­lo pro­bir­ljiv, a mo­je is­ku­stvo go­vo­ri da u ovom de­lu se­zo­ne tri ili če­ti­ri zr­na ku­va­nog mla­dog ku­ku­ru­za pu­nog »mle­ka« te­ško od­bi­ja. Ta­kav ma­mac po­ka­zao mi se bo­lje i od sveg dru­gog zr­ne­vlja i od pli­va­ju­ćih boj­li­ja. Mon­ti­rao sam ga na dla­ku, uz ja­ku ša­ran­sku udi­cu ve­li­či­ne 2.

Osnov­ni naj­lon mi je bio de­blji­ne 0,40 mm i to je po mom mi­šlje­nju mi­ni­mal­na de­blji­na za pe­ca­nje ša­ra­na du­bin­skim me­to­dom na Du­na­vu, jer su di­vlja­ci iz ove re­ke vr­lo sna­žni i ka­da su jed­no­ci­fre­ne te­ži­ne u ki­lo­gra­mi­ma, a uz to ih sko­ro uvek lo­vi­mo u bli­zi­ni po­to­plje­nog gra­nja i pa­nje­va, obo­re­nih de­ba­la, gu­ste pri­o­bal­ne ve­ge­ta­ci­je i ra­znih dru­gih pre­pre­ka, u ko­je to­kom bor­be na­sto­je da se za­vu­ku. Zbog sve­ga to­ga je ve­li­ka no­si­vost i po­u­zda­nost si­ste­ma va­žni­ja od even­tu­al­no ne­ko­li­ko me­ta­ra du­žeg za­ba­ča­ja, ko­ji nam naj­če­šće ni­je neo­p­ho­dan.

BAŠ TA­KO JE BI­LO OVOG PU­TA, bu­du­ći da sam pe­cao na 3 me­tra od oba­le, na me­stu gde je du­bi­na bi­la je­dva oko 1,5 m, a gde sam pret­hod­no uočio ak­tiv­nost ša­ra­na, kom je po­sle du­gog pe­ri­o­da sa iz­ra­zi­to to­plom vo­dom pri­ja­lo pr­vo je­se­nje osve­že­nje, ma­kar i ma­lo, ko­je se naj­pre ose­ti u pli­ća­ku.

Naj­vi­še ak­tiv­no­sti bi­lo je iz­me­đu 20 i 23 č, a za­ni­mlji­vo je... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 673-)