Vidi mu brkove!

Ne­ki ri­bo­lov­ci su odu­še­vlje­ni so­na­ri­ma no­ve ge­ne­ra­ci­je, na ko­ji­ma se sa­vr­še­no vi­de i va­ra­li­ce a ne sa­mo ri­be ko­je se na­la­ze u bli­zi­ni, i vi­še ne mo­gu da za­mi­sle iz­la­zak na vo­du bez ta­kve spra­ve. Dru­gi sma­tra­ju da se ti­me gu­bi sva­ka ne­iz­ve­snost i draž pe­ca­nja, pa od­bi­ja­ju da po­mi­sle da ne­što ta­kvo mon­ti­ra­ju na svoj ča­mac ili ika­da upo­tre­be. A evo ka­ko na to gle­da naš ko­le­ga či­je je mi­šlje­nje, za­sno­va­no na lič­nom is­ku­stvu, ne­gde iz­me­đu ta dva eks­tre­ma

Mo­der­ni elek­tron­ski ure­đa­ji ko­ji se ko­ri­ste kao po­moć­no sred­stvo u ri­bo­lo­vu sve če­šće se vi­đa­ju na na­šim vo­da­ma, tj. na čam­ci­ma ov­da­šnjih pe­ca­ro­ša. Do pre ne­ku go­di­nu uglav­nom su to bi­li ba­zič­ni mo­de­li Gar­min, Low­ran­ce i Hum­min­bird so­na­ra, sa osnov­nim funk­ci­ja­ma (pa su nji­ho­vi vla­sni­ci če­sto go­vo­ri­li ka­ko nji­ma ne tra­že ri­bu već pre sve­ga te­ren od­go­va­ra­ju­će kon­fi­gu­ra­ci­je i du­bi­ne, što je za­pra­vo i bio re­al­ni do­met mno­gih ta­kvih spra­va – prim. ur.). Za shva­ta­nje po kom prin­ci­pu ti ure­đa­ji ra­de i ka­ko se mo­gu naj­bo­lje is­ko­ri­sti­ti, s ob­zi­rom na ogra­ni­če­ne mo­guć­no­sti, ve­ći­ni vla­sni­ka bi­lo je do­volj­no od ne­ko­li­ko sa­ti do ne­ko­li­ko da­na. Kom­pli­ko­va­ni­je je bi­lo či­ta­nje tzv. boč­nih pri­ka­za (eng. »si­de vi­ew«, »si­de ima­ging«), ali ne­ki su i to uspe­va­li da »sa­vla­da­ju« i da sto­ga uspe­šni­je lo­ve.

TO JE MNO­GE POD­STA­KLO na raz­mi­šlja­nje o na­bav­ci mo­der­nih ure­đa­ja naj­no­vi­je ge­ne­ra­ci­je. Nji­ho­ve fan­ta­stič­ne mo­guć­no­sti smo is­pr­va upo­zna­li pre­ko in­ter­ne­ta i gle­da­li ka­ko vr­hun­ski svet­ski ri­bo­lov­ci, pre sve­ga ame­rič­ki, s nji­ma ostva­ru­ju do­sko­ra ne­za­mi­sli­ve re­zul­ta­te, ka­ko u tak­mi­čar­skom lo­vu ba­sa ta­ko i u slo­bod­nom ri­bo­lo­vu ra­znih vr­sta, za­hva­lju­ju­ći ne­ve­ro­vat­no de­talj­nim i pre­ci­znim pri­ka­zi­ma, na ko­ji­ma se vi­še ne vi­di sa­mo kon­fi­gu­ra­ci­ja dna, već bu­kval­no i ri­ba i ve­štač­ki ili pri­rod­ni ma­mac, pa i mo­me­nat ka­da ga ona pro­gu­ta. Na­rav­no, kao što obič­no bi­va, ce­ne ta­kvih ure­đa­ja su po­ste­pe­no pa­da­le, pa su oni po­sta­ja­li pri­stu­pač­ni­ji ve­ćem bro­ju lju­di, što je pod­sta­klo jed­nu vr­stu tr­ke u pri­ba­vlja­nju no­vih i sve moć­ni­jih »pod­vod­nih oči­ju«, či­ja je po­nu­da i glo­bal­no i kod nas una­pre­đe­na, pa se no­vi mo­de­li sa za­di­vlju­ju­ćim funk­ci­ja­ma sve če­šće vi­đa­ju i na čam­ci­ma ri­bo­lo­va­ca u Sr­bi­ji.

TI SO­NA­RI IMA­JU OP­CI­JE »ma­pi­ra­nja« dna, traj­nog me­mo­ri­sa­nja sli­ka ekra­na i što­šta dru­go, a  naj­no­vi­je son­de ko­je su s nji­ma kom­pa­ti­bil­ne uži­vo pri­ka­zu­ju ne sa­mo ono što je is­pod čam­ca ne­go i is­pred pa čak i oko nje­ga. Ka­da se to­me do­da mo­guć­nost po­ve­zi­va­nja so­na­ra sa dru­gim ure­đa­ji­ma na čam­cu, kao što je elek­tro­mo­tor no­ve ge­ne­ra­ci­je sa GPS ure­đa­jem, po­sta­vljen na pra­mac, ko­ji nam omo­gu­ća­va mak­si­mal­no pre­ci­zno po­sta­vlja­nje, upra­vlja­nje čam­cem u po­kre­tu (pri lo­vu ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem) od­no­sno sta­ja­nje u me­stu bez spu­šta­nja si­dra i sto­ga br­zo pre­me­šta­nje (za par me­ta­ra ili znat­no vi­še, a bez pra­vlje­nja bu­ke i mu­će­nja vo­de) – ja­sno je, ve­ru­jem, ko­li­ko pred­no­sti i ka­kvih mo­der­na teh­no­lo­gi­ja mo­že do­ne­ti i za­što oni ko­ji njo­me ovla­da­ju nje­nim ko­ri­šće­njem mo­gu lo­vi­ti mno­go vi­še ri­be ne­go ra­ni­je. Na­rav­no, sve ovo na pa­pi­ru i u na­šoj ma­šti iz­gle­da kao ko­na­čan ključ od ka­pi­je vr­hun­ski uspe­šnog ri­bo­lo­va sva­ki put kad se iza­đe na vo­du. Ali na osno­vu sop­stve­nog is­ku­stva mo­gu da ka­žem da u prak­si ni­je baš uvek ta­ko i da po­sto­je mno­gi ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­to­ri i objek­tiv­ni pro­ble­mi.

VEĆ PRI­LI­KOM IN­STA­LA­CI­JE NO­VOG so­na­ra iole is­ku­snom ko­ri­sni­ku po­sta­je ja­sno da je slič­nost tih ure­đa­ja sa oni­ma pret­hod­ne ge­ne­ra­ci­je prak­tič­no sa­mo u na­zi­vu. Son­de su sa­da ve­će, ka­blo­vi de­blji, a ba­te­ri­ja znat­no ve­ćeg ka­pa­ci­te­ta je ap­so­lut­no neo­p­hod­na. Na­i­me, kla­sič­ni olov­ni aku­mu­la­to­ri ova­kve so­na­re ne mo­gu da na­pa­ja­ju du­že od par sa­ti, pa je po­tre­ba za ja­čim aku­mu­la­to­ri­ma, oni­ma od u Sr­bi­ji to­li­ko omra­že­nog li­ti­ju­ma, po­sta­la sve ve­ća. S dru­ge stra­ne, ki­ne­ski pro­iz­vo­đa­či su pro­sto pre­pla­vi­li evrop­sko tr­ži­šte jef­ti­nim a kva­li­tet­nim li­ti­jum­skim aku­mu­la­to­ri­ma.

Što se so­na­ra ti­če, ja ko­ri­stim Hum­min­bird Xplo­re 9 CMSI+ sa do­dat­kom son­de ME­GA360, te li­ti­jum­ski aku­mu­la­tor od 12 vol­ti i 30 am­per sa­ti, a za ne­što vi­še od go­di­nu da­na ni­sam još us­peo da pot­pu­no is­pra­znim ba­te­ri­ju to­kom jed­no­dnev­nog pe­ca­nja. Ovo po­mi­njem jer ve­ru­jem da je bit­no za sve ko­ji pla­ni­ra­ju da na­pra­ve pre­no­snu po­stav­ku za so­nar, ka­ko bi la­ko mo­gli da ga se­le sa čam­ca na ča­mac (što omo­gu­ća­va za­jed­nič­ku ku­po­vi­nu jed­nog ure­đa­ja, ko­ji bi nje­go­vi su­vla­sni­ci ko­ri­sti­li na raz­li­či­tim plo­vi­li­ma). Li­ti­jum­ski aku­mu­la­to­ri pru­ža­ju tu mo­guć­nost zbog svo­je kom­pakt­no­sti i ma­le te­ži­ne. Na jed­noj od sli­ka se vi­di mo­ja gar­ni­tu­ra, upa­ko­va­na u alu­mi­ni­jum­sku ku­ti­ju za alat, ka­kva se la­ko mo­že na­ći u pro­da­ji ši­rom Sr­bi­je.

ISKRE­NO GO­VO­RE­ĆI, U PR­VIH NE­KO­LI­KO me­se­ci ko­ri­šće­nja ni­je mi bi­lo la­ko da se sna­đem sa broj­nim funk­ci­ja­ma no­vog so­na­ra, a ka­ko pro­šlog le­ta (2025) ni­sam imao mno­go pri­li­ka za iz­la­ske na vo­du, na­vi­ka­va­nje je po­tra­ja­lo da­le­ko du­že ne­go što sam oče­ki­vao. Na­i­me, re­al­no go­vo­re­ći, po­treb­no je ulo­ži­ti do­sta vre­me­na da bi se za­i­sta do­bro upo­zna­li ovi no­vi ure­đa­ji, tj. da bi­smo do­bi­li mak­si­mal­no pre­ci­znu sli­ku i in­for­ma­ci­je ko­je će­mo po­tom na naj­e­fi­ka­sni­ji na­čin is­ko­ri­sti­ti.

Naj­pro­sti­je re­če­no, vi­še ni­je do­volj­no – kao što je sa sta­rim spra­va­ma bi­lo – po­to­pi­ti son­du u vo­du i uklju­či­ti ekran. Ka­ko bi se is­ko­ri­sti­le sve na­pred­ne funk­ci­je i pot­pu­ni po­ten­ci­jal no­vog so­na­ra, ap­so­lut­no je neo­p­hod­no me­nja­ti po­stav­ku u od­no­su na du­bi­nu i pro­zir­nost vo­de. A bu­du­ći da ja­snih i pre­ci­znih uput­sta­va za to ne­ma, mo­ra­mo se po­sve­ti­ti is­pi­ti­va­nju »na sle­po« ka­ko bi­smo even­tu­al­no do­šli do za­di­vlju­ju­ćih per­for­man­si, tj. do­sko­ra ne­za­mi­sli­vo de­talj­ne sli­ke.

KON­KRET­NO, NA MOM SO­NA­RU (go­re­po­me­nu­tom) naj­bo­lju sli­ku do­bi­jam ka­da za 2D (kla­si­čan so­nar) ose­tlji­vost dr­žim na što ni­žem ni­vou, a kon­trast na oko dve tre­ći­ne ska­le. Sa »daun« (»down«) i... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 670-)