Od kašike nema jednostavnije varalice, a istovremeno teško da nam bilo koji veštački mamac nudi više mogućnosti da uz dobar izbor modela, veličine, dekora i prezentacije imitiramo različitu hranu raznih grabljivica i da ih vrlo uspešno lovimo. Nije zato previše čudno što kašike nikada ne izlaze iz mode i što ih nove generacije varaličara stalno otkrivaju, a starije im se često vraćaju
U poslednje dve sezone klena lovim isključivo na najmanje kašike. Takav ribolov – iako se po klasi pribora i težini veštačkog mamca svrstava u ultralajt kategoriju – sa stanovišta zahteva koje postavlja pred ribolovca nije nimalo lagan, jer podrazumeva ozbiljnu pripremu u pogledu odabira modela, težina i dekora varalica, a zahteva i stalno prilagođavanje uslovima na terenu.
POČETNA IDEJA, OD KOJE DO DANAS nisam odstupio ni za milimetar, bila je da pecam minimalistički, tj. da od opreme nosim samo jednu malenu »pernicu« sa kašikama, makazice, fluorokarbonski predvez i kesicu kopči. Ali ta varijanta na prvi pogled opuštenog i jednostavnog ribolova traži veliku posvećenost i dugu praksu da bi je bilo moguće uspešno primenjivati.
Kako kašike poslednjih godina ponovo lagano ulaze u modu, ponuda varalica tog tipa je dosta raznovrsna. Moj izbor je pao na japanske Valkein kašike iz asortimana firme DUO. Kupio sam za početak tri modela u nekoliko dekora i krenuo u istraživanje, tj. u upoznavanje sa njihovim radom i mogućnostima.
BRZO ĆU SE UVERITI DA SU TO najbolje kašike za pecanje »u liniji«, jer odlično »drže« odabranu dubinu, što olakšava njihovo vođenje. Uzgred, iako pre svega namenjene pecanju pastrmke, osim za klena odlično su mi se pokazale i za bandara.
Na početku moram napomenuti da svaki model tih varalica ima specifičan rad, koji se može menjati različitim načinima vođenja. Uspešno pecanje kašikom iziskuje inovativnost i maštu, i zapravo su samo to ograničavajući faktori kad je reč o animaciji mamaca tog tipa.
Kašike, naime, treba posmatrati veoma široko, pa tako razmišljati i o njihovoj prezentaciji, jer mogu imitirati svakovrsni plen zanimljiv ribama – od sitne ribe koja se nepredvidivo kreće kroz sve slojeve vode, preko ranjene ribice koju nosi vodeni tok i larve koja se prevrće po dnu, do raznih kopnenih insekata koji se nakon pada u vodu batrgaju na površini, boreći se za život. A kada sve to složimo u glavi, posmatranjem rada određenih modela u vodi dobićemo svakakve ideje za njihovu primenu.
Kašike koje imaju nepravilan i sitan rad, koji se lako pobuđuje »dodavanjem akcije« pokretima vrha štapa, spadaju među najšire primenljive. Valkein model Hi-Burst se među njima brzo izdvojio kao moj adut, takoreći kec iz rukava. Njime se mogu brzo pretražiti svi vodeni slojevi kako bi se dobio odgovor na pitanje šta riba traži tog dana – da li lagano povlačenje u određenom sloju vode, agresivno vođenje sa pauzama određene dužine ili skakutanje po dnu.
Kašike sa širim radom, koje »šamaraju zadnjicom« i »lome se«, dozvoljavaju duže zadržavanje u mestu, te mogu biti dobre u lovu pri površini ili u sporijem toku. Model Servant Spear je mesto u mojoj »pernici« dobio zbog lovnosti baš pri takvoj prezentaciji.
Ponekad je dovoljno samo zabaciti kašiku i pustiti da je tok reke nosi, bez ikakve dodatne akcije sa naše strane, samo uz praćenje vrhom štapa i prikupljanje viška strune okretanjem ručice čekrka. Osećaj kada riba pokupi tako prezentovan mamac je fantastičan – bukvalno kao da neko udari čekićem sa druge strane. Deluje nam u ovoj varijanti da kašika sama peca.
Ali podrazumeva se da je potrebna veština za sve to, tj. prepoznavanje odgovarajućih uslova i mesta pogodnog da se konkretna prezentacija izvede.
PRESUDAN DEO OPREME ZA OVAJ VID pecanja je, naravno, štap. On mora biti osetljiv, »meke« akcije, kratke drške i sa dovoljnom rezervom snage da može izaći na kraj i sa krupnom ribom. Neophodno je da precizno zabacuje lagane terete – i od samo 0,4 g, a da po potrebi može »ispaliti« i kašiku od 3 g. Kratka drška je obavezna jer kašike često traže promene načina vođenja i agresivne prezentacije, što takav rukohvat olakšava. Moj favorit je dvodelac Jackson Kawasemi Rhapsody Tula, dužine 180 cm i deklarisane težine bacanja od 0,8 do 4 g.
Struna treba da je tanka – debljine 0,2 ili 0,3 PE (0,076 odnosno 0,094 mm), naravno pouzdana, tj. kvalitetna. Najbolje je da predvez debljine 0,14 ili 0,16 mm bude od fluorokarbona, ali može poslužiti i na krzanje otporan najlon tih prečnika a neupadljive boje.
KADA SE TAKO OPREMIMO, MOŽEMO u avanturu. Recimo baš onakvu u kakvu sam krenuo prvog vikenda nakon izlaska prošlog broja Ribolova, sa namerom da dva dana provedem na dve različite reke. Na obe je vodostaj bio letnje nizak, a protok slab, što... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 668-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
