Jagodom protiv cverglana

Na ve­ći­ni na­ših du­na­va­ca i dru­gih »di­vljih« vo­da ci­pri­nid­nog re­gi­o­na pe­ca­nje krup­ne ri­be, ko­ja je pri­lič­no ret­ka, osim ra­znih ma­njih šaranovih srod­ni­ka mno­go gde ote­ža­va­ju do­sad­ni cver­gla­ni. De­jan Cvet­ko­vić iz Kr­nja­če već go­di­na­ma ima do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju baš za ta­kve te­ške uslo­ve i če­sto ostva­ru­je tro­fej­ne ulo­ve

Do pre oko dve de­ce­ni­je, Opo­vač­ki du­na­vac, ko­ji se pru­ža iz­me­đu Ta­mi­ša kod Opo­va i Du­na­va sko­ro u vi­si­ni Čen­te, idu­ći do­brim de­lom pa­ra­lel­no sa Zre­nja­nin­skim pu­tem, uži­vao je kult­ni sta­tus me­đu lju­bi­te­lji­ma lo­va ka­pi­tal­nih amu­ra, ša­ra­na, so­mo­va i štu­ka, a krup­na ba­bu­ška pe­ca­la se na ovoj vo­di re­dov­no i to ni­je ni bi­la vest ko­ja bi bi­lo ko­ga im­pre­si­o­ni­ra­la. Ali, iz go­di­ne u go­di­nu su sla­bo ču­va­nje, ma­sov­na ri­bo­kra­đa (uklju­ču­ju­ći i mre­ža­re­nje i stru­ja­re­nje) i eks­pan­zi­ja cver­gla­na uzi­ma­li da­nak. Ri­blji fond se sma­nji­vao, a ulo­vi tro­fej­nih je­din­ki po­sta­ja­li su sve re­đi, pa se sa­da čak i in­for­ma­ci­je o ra­du le­pe ba­bu­ške na Opo­vač­kom pri­ma­ju sa ne­ve­ri­com. Zbog to­ga je i broj pe­ca­ro­ša ko­ji idu na ovaj re­vir sve ma­nji i svo­di se uglav­nom na pa­si­o­ni­ra­ne lju­bi­te­lje ovog du­nav­ca.

Zna se da me­đu ta­kvi­ma ima i onih ko­ji još uspe­va­ju da na zna­nje i upor­nost po­vre­me­no ostva­re ulov za di­vlje­nje, ali ma­lo ko od njih o to­me pri­ča, ka­ko ne bi pri­vu­kli ne­že­lje­ne »go­ste« na vo­du ko­ju iz ni­za raz­lo­ga ni­je la­ko ču­va­ti. Sti­ca­jem okol­no­sti, stu­pio sam u kon­takt sa jed­nim od naj­u­spe­šni­jih ri­bo­lo­va­ca sa Opo­vač­kog du­nav­ca, če­tr­de­set­tro­go­di­šnjim De­ja­nom Cvet­ko­vi­ćem iz be­o­grad­skog na­se­lja Kr­nja­ča, ko­ji je po­sled­nji u ni­zu vred­nih ulo­va na ovoj vo­di ostva­rio to­kom pr­ve sed­mi­ce ju­na, uhva­tiv­ši amu­ra od 10,5 kg.

Pe­ca­nje je ovaj stra­stve­ni ri­bo­lo­vac za­vo­leo uz oca Slo­bo­da­na zva­nog Ba­ne (74), ko­ji i da­nas če­sto ide na vo­du sa si­nom. Po­če­ci su na­rav­no bi­li ve­za­ni za plov­ka­re­nje na obli­žnjim i ta­da ri­bom vr­lo bo­ga­tim ka­na­li­ma i ru­kav­ci­ma – Se­be­šu, Vi­ze­lju, Ili­će­vom i Joj­ki­će­vom du­nav­cu. U po­sled­njih 17 go­di­na De­jan se u ve­li­koj me­ri po­sve­tio lo­vu ša­ra­na i amu­ra, ko­je naj­če­šće če­ka na Opo­vač­kom du­nav­cu, nje­mu ap­so­lut­no naj­o­mi­lje­ni­jem te­re­nu, prem­da po­vre­me­no ide i na Ta­miš i dru­ge »di­vlje« vo­de, kao i na ko­mer­ci­jal­ne re­vi­re, a po­sled­njih go­di­na ve­o­ma ra­do pe­ca fi­der teh­ni­kom ba­bu­šku i ra­znu be­lu ri­bu, na­ro­či­to na Ta­mi­šu kod Sef­ke­ri­na.

NA OPO­VAČ­KOM DU­NAV­CU JE DO TAN­ČI­NA raz­ra­dio pri­stup ko­ji do­no­si uspeh. Da bi iz­be­gao cver­gla­ne, ko­ji su na ovoj vo­di iz­u­zet­no broj­ni i če­sto ne­iz­dr­ži­vo do­sad­ni, do te me­re da oni­ma ko­ji po­gre­še u pri­hra­ni i iz­bo­ru ma­ma­ca oga­de ri­bo­lov i ote­ra­ju ih ku­ći, De­jan ne ko­ri­sti me­sne mam­ce, ni­ti bi­lo ka­kvu bra­šna­stu pri­hra­nu. Krup­ne ci­pri­ni­de na­sto­ji da pri­vu­če me­ša­vi­nom zr­ne­vlja, i to sta­rog ku­va­nog ku­ku­ru­za, še­ćer­ca iz kon­zer­ve, ku­va­ne ko­no­plje, ti­gro­vog ora­ha i gra­ška, uz oba­ve­zan do­da­tak ša­ran­skih atrak­to­ra i aro­me ja­go­de iz asor­ti­ma­na re­no­mi­ra­ne en­gle­ske fir­me Ke­vin Nash. Pri­ma­mu na me­sto na ko­me će pe­ca­ti dva-tri da­na za­re­dom ba­ca po­mo­ću »ra­ke­te«, pa on­da na­pra­vi dan pa­u­ze i po­tom za­po­se­da po­zi­ci­ju na ko­joj naj­če­šće osta­je bar dva da­na, pe­ca­ju­ći is­klju­či­vo na zr­no ku­va­nog ku­ku­ru­za sa aro­mom ja­go­de i ma­lim po­di­za­čem od pli­va­ju­će pe­na­ste gu­me.

KLJUČ­NIM FAK­TO­ROM SVO­JIH uspe­ha na Opo­vač­kom du­nav­cu, osim do­brog iz­bo­ra pri­ma­me i mam­ca, sma­tra i iz­bor mi­kro­lo­ka­ci­je... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 405-)