Direktan prenos eksplozije

Lov štu­ke na po­vr­ši­ni za ve­ći­nu va­ra­li­ča­ra ko­ji su se u nje­mu opro­ba­li pred­sta­vlja ne­za­bo­rav­no is­ku­stvo i na­čin pe­ca­nja ko­me se vra­ća­ju kad god je to mo­gu­će. On je na­pro­duk­tiv­ni­ji u to­pli­jem de­lu go­di­ne, a dr­ve­ne ža­be su je­dan od naj­e­fi­ka­sni­jih ma­ma­ca

Ve­ru­jem da sva­ki iole is­ku­sni­ji stra­stve­ni štu­ko­lo­vac če­sto raz­mi­šlja o ra­znim pre­le­pim i iz­gled­nim me­sti­ma ko­ja je jed­no­stav­no mo­rao da za­o­bi­đe jer ni­je imao va­ra­li­cu ko­ju bi mo­gao da bez pro­ble­ma pro­vla­či kroz vo­du pu­nu gra­nja ili u pot­pu­no­sti pre­kri­ve­nu so­či­vi­com, ka­bom­bom, lo­kva­njem, tr­skom, dre­zgom i dru­gom vr­lo gu­stom ve­ge­ta­ci­jom. A baš ta­kvo sta­nje za­ti­če­mo na ve­ći­ni ba­ra, ku­bi­ka, ru­ka­va­ca, sta­rih to­ko­va re­ka, ma­njih ka­na­la za na­vod­nja­va­nje itd., ko­ji mo­gu kri­ti i mno­štvo štu­ke, pa i ka­pi­tal­ne je­din­ke.

NA SVIM TA­KVIM TE­RE­NI­MA mo­že se, me­đu­tim, uspe­šno lo­vi­ti ne­kim ne­za­ka­či­vim ili te­ško za­ka­či­vim va­ra­li­ca­ma, od ko­jih su me­ni omi­lje­ni oni po­vr­šin­ci ko­ji iz­gle­dom i ra­dom opo­na­ša­ju ža­be. Njih mo­že­mo ko­ri­sti­ti svu­da gde štu­ka lo­vi na po­vr­ši­ni – u po­pla­vlje­nim vr­ba­ci­ma, šu­mar­ci­ma, oko žbu­nja ko­je de­li­mič­no vi­ri iz vo­de, za­tim u lo­kvanj­skim po­lji­ma, ali i uz sa­mu oba­lu, ako štu­ka skri­ve­na is­pod dre­zge, na­ne­tog gra­nja, li­šća i sl. vre­ba neo­pre­zne vo­do­zem­ce, glo­da­re (pre sve­ga mi­še­ve), pa­či­će i dru­ge ma­nje pti­ce, kao i ri­be ko­je se tu hra­ne, mre­ste ili kre­ću. Na me­sti­ma na ko­ji­ma slo­bod­ne vo­de ima ma­lo, štu­ka ra­do lo­vi jer je ohra­bre­na ti­me što je ni­ko ne uz­ne­mi­ra­va, pa i u vr­lo plit­kim zo­na­ma mo­že­mo na­ći i pre­va­ri­ti čak i ka­pi­tal­ke. A i ne­za­vi­sno od ve­li­či­ne štu­ke, pe­ca­nje na imi­ta­ci­je ža­ba iz­u­zet­no je atrak­tiv­no, jer uko­li­ko gle­da­mo u va­ra­li­cu, vi­di­mo mo­me­nat na­pa­da, a naj­če­šće i za­le­ta­nje na naš ma­mac, što i štu­ka­ro­ši sa vi­še­go­di­šnjim sta­žom du­go pam­te, a po­čet­ni­ci­ma se po pra­vi­lu za­u­vek ure­zu­je u se­ća­nje.

Na tr­ži­štu mo­že­mo pro­na­ći raz­li­či­te va­ra­li­ce ko­je opo­na­ša­ju ža­bu, a naj­broj­ni­je su gu­me­ne (si­li­kon­ske), na­o­ru­ža­ne dvo­kra­kom udi­com, ta­ko po­sta­vlje­nom da je od ka­če­nja za pre­pre­ke šti­ti te­lo, ko­je se uleg­ne pod pri­ti­skom štu­ki­nog ugri­za, omo­gu­ća­va­ju­ći ta­ko za­ba­da­nje udi­ca. Po­sto­je i ne­ke ža­be od tvr­de pla­sti­ke, a ja već ne­ko­li­ko go­di­na če­sto i uspe­šno lo­vim na dr­ve­ne, ko­je sam pra­vim za se­be i pri­ja­te­lje. Da bi ža­ba na­či­nje­na od tvr­dog ma­te­ri­ja­la i na­me­nje­na vo­đe­nju po po­vr­ši­ni bi­la ne­za­ka­či­va, mo­ra ima­ti dvo­kra­ku ili jed­no­kra­ku udi­cu ko­ja iz­la­zi di­rekt­no iz te­la, sa gor­nje stra­ne, a ko­ja mo­že bi­ti do­dat­no obez­be­đe­na od za­pi­nja­nja štit­ni­kom od ži­ce ili de­bljeg mo­no­fi­la. To će nam omo­gu­ći­ti da lo­vi­mo i u naj­ve­ćem kr­šu uz znat­no ma­nje ka­če­nja i ki­da­nja, ali tre­ba da se una­pred po­mi­ri­mo s tim da će zbog to­ga pro­ce­nat re­a­li­zo­va­nih na­pa­da bi­ti ma­nji ne­go pri pe­ca­nju sa ot­kri­ve­nim udi­ca­ma. No ka­ko će uda­ra­ca sko­ro uvek bi­ti vi­še na va­ra­li­ca­ma ko­je mo­že­mo bez pro­ble­ma vu­ći ta­mo gde dru­ge od­mah po­ku­pe »sa­la­tu«, kad se sve sa­be­re, vr­lo je ve­ro­vat­no da će­mo ova­ko bi­ti uspe­šni­ji... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 405-)