Tri hrane u lubeničarki

Dok se ve­ći­na fi­de­ra­ša na za­tra­vlje­nim te­re­ni­ma zlo­pa­ti pe­ca­ju­ći ba­bu­šku si­ste­mi­ma sa mo­der­nim hra­ni­li­ca­ma, ko­je ili ku­pe pre­vi­še »sa­la­te« ili na­pro­sto ne mo­gu da po­ne­su do­volj­no hra­ne da bi se nji­ma lo­vi­lo uz op­ti­ma­lan tem­po za­ba­ci­va­nja, uz ma­lo do­mi­šlja­to­sti i eks­pe­ri­men­ti­sa­nja naš sa­rad­nik pro­na­šao je iz­u­zet­no do­bro re­še­nje

O pe­ca­nju ba­bu­ške je mno­go pi­sa­no i me­ni se či­ni­lo da je sko­ro sve što je va­žno odav­no za­be­le­že­no i do de­ta­lja ob­ja­šnje­no. Ali na­kon što sam ne­dav­no u Ri­bo­lo­vu ukrat­ko opi­sao ka­ko sam na za­tra­vlje­nom te­re­nu sa sta­rin­skim hra­ni­li­ca­ma pe­cao znat­no lak­še i uspe­šni­je ne­go sa ka­ve­znim i me­tod mo­de­li­ma, ja­vi­lo mi se vi­še ko­le­ga sa ra­znim pi­ta­nji­ma u ve­zi s de­ta­lji­ma ko­ji­ma se zbog ogra­ni­če­nog pro­sto­ra ni­sam ba­vio. Za­to sam pred­lo­žio ured­ni­ku no­vi­na da na­pi­šem je­dan pri­log u kom bih po­ja­snio taj pri­stup, ko­ji je vr­lo ak­tu­e­lan, a pri­lič­no je iz­ve­sno da će bi­ti ta­kav i u go­di­na­ma ko­je do­la­ze, jer je na­še pod­ne­blje sve vi­še po­go­đe­no du­go­traj­nim su­ša­ma pa se ni­voi re­ka i je­ze­ra sma­nju­ju, od­no­sno sve su du­že ni­ski, zbog če­ga su ri­bo­lo­vač­ki pro­ble­mi sa vo­de­nom ve­ge­ta­ci­jom sve iz­ra­že­ni­ji bu­du­ći da ona bu­ja u pli­ća­ci­ma, a ba­bu­ška se baš na ta­kvim me­sti­ma od­lič­no lo­vi, po­go­to­vo u ovom, pr­vom de­lu se­zo­ne.

CI­PRI­NID­NE VR­STE  SE NA NA­ŠIM VO­DA­MA već pet­na­e­stak go­di­na ve­o­ma mno­go pe­ca­ju fi­der teh­ni­kom, naj­ve­ćim de­lom uz upo­tre­bu ka­ve­znih hra­ni­li­ca, a u no­vi­je vre­me sve vi­še se ko­ri­ste me­tod mo­de­li sa re­bra­stim te­lom i rav­nim dnom. Me­đu­tim, za za­tra­vlje­ne te­re­ne ni jed­ne ni dru­ge ni­su po­seb­no do­bre – ka­ve­zni mo­de­li zbog svog ob­li­ka ku­pe mno­go tra­ve, što dra­stič­no ote­ža­va va­đe­nje upe­ca­ne ri­be, pa i sa­mog si­ste­ma, dok hra­ni­li­ce rav­nog dna, prem­da znat­no ma­nje ku­pe tra­vu, ima­ju ma­nji ka­pa­ci­tet, pa je nji­ma prak­tič­no ne­mo­gu­će pla­si­ra­ti do­volj­nu ko­li­či­nu pri­ma­me na hra­ni­li­šte uz za­ba­ci­va­nje po­treb­nim tem­pom.

JA SAM RE­ŠE­NJE TOG PRO­BLE­MA – kao što sam ne­dav­no po­me­nuo – na­šao u upo­tre­bi tzv. lu­be­ni­čar­ki, hra­ni­li­ca za kla­sič­no du­bin­sko pe­ca­nje, teh­ni­ku ko­ju bi­smo sa­da naj­pro­sti­je i naj­kra­će mo­gli opi­sa­ti kao pre­te­ču me­tod fi­de­ra, ko­ri­šće­nu na re­ka­ma ja­čeg to­ka za lov krup­ne ri­be (ša­ra­na, ba­bu­ške, krup­ne de­ve­ri­ke...) uz pri­ma­mu ko­ja se spo­ro ota­pa (naj­če­šće do­ma­ću ku­va­nu pre­kru­pu) i ma­mac na krat­kom pred­ve­zu, ne­ret­ko i za­ba­dan u hra­nu, ta­ko da ri­ba do nje­ga do­đe »ko­pa­ju­ći« po njoj.

Ja sam pro­bao da ta­kav pri­stup do­ne­kle mo­di­fi­ku­jem i na­đem na­čin da nji­me pe­cam i na sta­ja­ćim vo­da­ma i uz upo­tre­bu fi­der šta­po­va, ka­ko bih isto­vre­me­no imao do­bru in­di­ka­ci­ju tr­za­ja i hra­ni­li­cu ko­ja mo­že da po­ne­se ve­ću ko­li­či­nu pri­ma­me a la­ko pro­la­zi i kroz gu­stu ve­ge­ta­ci­ju.

EKS­PE­RI­MEN­TI­ŠU­ĆI SA RAZ­LI­ČI­TIM MO­DE­LI­MA lu­be­ni­čar­ki, ko­je po­sto­je u vi­še ver­zi­ja (sa te­lom sa­či­nje­nim od raz­li­či­tog bro­ja uz­du­žnih ži­ca ili pak uvi­je­nim u spi­ra­lu, za­tim sa do­dat­nom cev­či­com pro­tiv mr­še­nja, bez cev­či­ce itd.), do­šao sam do za­ključ­ka da je za na­čin hra­nje­nja ko­ji mi se po­ka­zao kao naj­bo­lji naj­a­de­kvat­ni­ji mo­del lu­be­ni­čar­ke sa če­ti­ri uz­du­žne ži­ce.

Nju pu­nim hra­nom na sle­de­ći na­čin:

1. Na jed­nu stra­nu hra­ni­li­ce na­le­pim ka­ča­mak ko­ji sam sku­vam ili ne­ku Gi­ca Mix Ready To Use »sa­la­mu«.
2. U sre­di­nu hra­ni­li­ce do­da­jem me­ša­vi­nu ku­va­nog zr­ne­vlja, pe­le­te ili dru­ge krup­ne sa­stoj­ke.
3. Na kra­ju dru­gu stra­nu hra­ni­li­ce »za­tvo­rim«... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 663-)