Isti princip, brojna poboljšanja

Po­re­de­ći naj­če­šće ko­ri­šće­nu fi­der mon­ta­žu i ele­men­te ko­ji se za nje­no pra­vlje­nje ko­ri­ste da­nas, sa oni­ma ko­ji su bi­li ak­tu­el­ni pre de­se­tak go­di­na, mož­će­mo ja­sno vi­de­ti ko­li­ko je mo­der­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­com na­pre­do­vao za krat­ko vre­me i u kom prav­cu

Pre jed­ne de­ce­ni­je, ka­da je fi­der teh­ni­ka po­či­nja­la da sti­če po­klo­ni­ke me­đu srp­skim ri­bo­lov­ci­ma, te­ško je bi­lo ku­pi­ti čak i iole va­lja­nu »pra­vu« hra­ni­li­cu, a o osta­lim de­lo­vi­ma pri­bo­ra, uklju­ču­ju­ći sit­ni­ce za iz­ra­du mon­ta­ža da i ne go­vo­ri­mo. To­kom na­red­nih go­di­na, u fi­de­ru su se i u svet­skim okvi­ri­ma i kod nas do­go­di­le broj­ne pro­me­ne. Vi­še ne mo­ra­mo da tro­ši­mo ve­li­ki no­vac za na­bav­ku osnov­nih stva­ri, kao što su hra­ni­li­ce i ele­men­ti za pra­vlje­nje si­ste­ma, ni­ti da pa­zi­mo na sva­ku sit­ni­cu, ner­vi­ra­mo se ka­da ne­što po­ki­da­mo i iz­vo­di­mo ko­je­ka­kve akro­ba­ci­je da bi­smo do­šli do ne­kog de­li­ća neo­p­hod­nog za kom­ple­ti­ra­nje mon­ta­že, jer je i kod nas to sve po­sta­lo pri­stu­pač­ni­je usled ve­li­ke po­nu­de uvo­zne ro­be, ali još vi­še za­hva­lju­ju­ći do­ma­ćim pro­iz­vo­đa­či­ma. Sto­ga na­pre­du­ju i fi­der teh­ni­ka i ri­bo­lov­ci, jer mo­gu pe­ca­ti slo­bod­ni­je i pro­ba­ti ko­je­šta no­vo i dru­ga­či­je.

Kad je reč o sa­mim si­ste­mi­ma, mon­ta­ža sa slo­bod­nim ho­dom (eng. »run­ning rig«) odav­no se iz­dvo­ji­la od osta­lih i da­nas se sa­svim si­gur­no naj­če­šće ko­ri­sti. Prem­da je u pr­vo vre­me sma­tra­na tak­mi­čar­skom, ubr­zo su je ma­sov­no pri­hva­ti­li i re­kre­a­tiv­ci. Kod ove mon­ta­že, ko­nek­tor (kop­ča) ima slo­bo­dan hod na osnov­nom naj­lo­nu, u sme­ru ka vr­hu šta­pa, pa je ujed­no mo­že­mo na­zva­ti si­gur­no­snom (eng. »sa­fety rig«) i sma­tra­ti hu­ma­nom za ri­bu, jer se pri­li­kom ki­da­nja si­ste­ma to­kom bor­be hra­ni­li­ca oslo­ba­đa (spa­da sa ot­ki­nu­tog de­la stru­ne, na či­jem je kra­ju udi­ca), pa ri­ba ima mno­go ve­će šan­se da pre­ži­vi bez ve­li­kih pro­ble­ma. Uz to je ovaj si­stem jed­no­sta­van i efi­ka­san, sig­na­li­za­ci­ja tr­za­ja sa njim je pri­lič­no do­bra, a mr­še­nja su vr­lo ret­ka.

Ko­nek­tor ima ulo­gu da po­ve­že hra­ni­li­cu sa osnov­nim naj­lo­nom. Za to se ra­ni­je uglav­nom upo­tre­blja­va­la vir­bla sa kop­čom, sa­ma ili na­vu­če­na na du­gač­ku cev­ku. Obe va­ri­jan­te i da­lje su u igri, ali mo­der­ni ri­bo­lov­ci sve vi­še ko­ri­ste »una­pre­đe­ne« ver­zi­je vr­ti­li­ce, u či­je je ok­ce kroz ko­je pro­la­zi osnov­ni naj­lon umet­nu­ta ili uli­ve­na pla­stič­na ku­gli­ca sa ru­pom u sre­di­ni, šu­plji va­ljak ili krat­ka cev­či­ca. Ti do­da­ci ni­su estet­ske pri­ro­de, već prak­tič­ne, jer ima­ju vr­lo kon­kret­nu funk­ci­ju... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 440-)