Fudbal, ragbi, pikado...

Ve­ći­na va­ra­li­ča­ra ko­ji pe­ca­ju na dži­go­ve vo­di ra­ču­na sa­mo o nji­ho­voj te­ži­ni i ve­li­či­ni udi­ce, ve­ći­nom za­ne­ma­ru­ju­ći sve dru­ge ka­rak­te­ri­sti­ke, pa i ob­lik džig gla­ve. A to ni­je do­bro ni pa­met­no, jer pra­vi­lan iz­bor mo­že mno­go po­mo­ći da nam pre­zen­ta­ci­ja bu­de efi­ka­sni­ja i sva­ki si­li­ko­nac lov­ni­ji

Pr­vi si­li­kon­ci, tj. va­ra­li­ce od (ma­nje ili vi­še) me­ke gu­me, po­ja­vi­li su se na ame­rič­kom tr­ži­štu još to­kom pe­te de­ce­ni­je XX ve­ka, ali je ma­sov­ni­ja pro­iz­vod­nja u SAD kre­nu­la se­dam­de­se­tih go­di­na. Kod nas su, ko­li­ko se mo­že utvr­di­ti, ta­kvi ve­štač­ki mam­ci u ve­ćoj me­ri po­če­li da se ko­ri­ste ne­gde od sre­di­ne de­ve­te de­ce­ni­je pro­šlog sto­le­ća. Na­rav­no, uz njih su sti­gle i udi­ce sa na­li­ve­nom olov­nom gla­vom, ko­ja je is­pr­va obič­no bi­la okru­gla, ali su s vre­me­nom sve če­šće u po­nu­di tr­go­va­ca po­če­li da se po­ja­vlju­ju i dru­ga­či­ji ob­li­ci. Ta­ko da­nas ko­ri­sni­ci ove vr­ste ma­ma­ca mo­gu da bi­ra­ju ne sa­mo va­ra­li­ce – pre­ma nji­ho­vom iz­gle­du, ve­li­či­ni, bo­ji, ak­ci­ji i još ko­je­ka­kvim od­li­ka­ma, već i udi­ce na ko­je ih mon­ti­ra­ju, i to vo­de­ći ra­ču­na o ob­li­ku džig gla­ve, od kog za­vi­se rad mam­ca, br­zi­na to­nje­nja, a une­ko­li­ko i uče­sta­lost za­pi­nja­nja za dno od­no­sno pre­pre­ke. Ta je mo­guć­nost, kao i mno­ge dru­ge u ve­zi s ri­bo­lov­nim pri­bo­rom, do­pri­ne­la da oni ko­ji shva­ta­ju spe­ci­fič­no­sti po­na­ša­nja ote­ža­nja (pa ti­me i va­ra­li­ce) za­vi­sno od for­me ko­ju mu je pro­iz­vo­đač dao, po­ve­ća­ju svo­ju efi­ka­snost. S dru­ge stra­ne, oni ko­ji o to­me ne raz­mi­šlja­ju, od­no­sno ne raz­u­me­ju zna­čaj raz­li­ka (uz­gred, ta­kvi se od bi­lo ka­kvog pro­ši­re­nja svo­jih zna­nja ne­ret­ko bra­ne flo­sku­la­ma ti­pa: sve je to isto, kad ho­će – ho­će!) mo­gu zbog to­ga lo­vi­ti ma­nje ili ki­da­ti vi­še. Ka­ko je pred na­ma pe­riod u kom se dži­go­vi po­seb­no mno­go ko­ri­ste i na te­ku­ćim i sta­ja­ćim vo­da­ma (do 1. mar­ta, ka­da po­či­nje lo­vo­staj na smu­đa), pri­pre­mi­li smo kra­tak pre­gled oso­bi­na osnov­nih ob­li­ka džig gla­va i nji­ho­ve upo­tre­be u skla­du s tim.

OKRU­GLA. Ob­lik lop­te je osnov­ni i da­le­ko se naj­vi­še ko­ri­sti, čak do te me­re da ne­ma­li broj ri­bo­lo­va­ca bi­lo ka­kvu džig gla­vu osim ova­kve ima sa­mo slu­čaj­no. No to i ni­je ne­lo­gič­no –okru­gla gla­va, iako prak­tič­no ni po jed­nom bit­nom kri­te­ri­ju­mu ni­je naj­bo­lja, naj­ši­re je pri­men­lji­va jer isto ta­ko ni po če­mu va­žnom ni­je naj­go­ra. I u za­ba­ča­ju i pri kre­ta­nju kroz vo­du je do­sta sta­bil­na, a uz to pri­lič­no br­zo to­ne i ne za­pi­nje pre­vi­še za pre­pre­ke. Upo­tre­blji­va je i za ver­ti­kal­no dži­go­va­nje i za vo­đe­nje pri­vla­če­njem (ka­ko rav­no­mer­no, ta­ko i sko­ko­vi­to – sa po­vre­me­nim kon­tak­ti­ma... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 651-)