Kao nekad mladica

Naj­tro­fej­ni­ji tak­mi­čar i vr­hun­ski maj­stor pe­ca­nja krup­ne be­le ri­be bo­lo­nje­zom i teh­ni­kom vo­žnje plov­ka, na­kon što je ulo­vio re­kord­nu plo­ti­cu na Dri­ni, eks­klu­ziv­no za či­ta­o­ce Ri­bo­lo­va ot­kri­va svoj re­cept za hva­ta­nje ka­pi­tal­ki te vr­ste na naj­ve­ćoj i naj­lep­šoj pla­nin­skoj re­ci

Ja na Dri­ni re­dov­no pe­cam pu­ne tri de­ce­ni­je, a već dve ju­rim prak­tič­no sa­mo plo­ti­ce. Du­go sam do­la­zio sva­ke ne­de­lje na po ne­ko­li­ko da­na, ali u po­sled­njih 15 go­di­na to či­nim sa­mo zi­mi jer le­ti lo­vim ša­ra­na na je­ze­ru Ko­kin Brod.

NA DE­LU DRI­NE OKO BA­JI­NE Ba­šte i Lju­bo­vi­je plo­ti­ca je uvek pri­sut­na, obič­no u vi­ro­vi­ma, ali po­što sve ri­be, pa i nje, ima znat­no ma­nje ne­go u naj­bo­lja vre­me­na, te­ško ju je ulo­vi­ti u nor­mal­nim uslo­vi­ma, ka­da je vo­do­staj ma­li i kon­stan­tan. Pri­me­ra ra­di, ne­kih 15-20 da­na pre po­sled­njih ve­li­kih vo­da, par pu­ta sam bio na Dri­ni i vi­ro­vi su mi se či­ni­li pot­pu­no pra­zni, kao da u nji­ma ne­ma ap­so­lut­no ni­jed­ne ri­be, pa sam se i pi­tao gde je. Me­đu­tim, ka­da sam do­šao ne­dav­no po ve­li­koj vo­di, na tim istim me­sti­ma sam do­bi­jao plo­ti­cu. Ona je, zna­či, i da­lje tu, ali se po ma­loj vo­di do­bro kri­je i ni­je je mo­gu­će lo­ci­ra­ti. A ka­da se otvo­ri bra­na u Pe­ruć­cu, pa vo­da na­glo »gru­ne«, ona se po­kre­ne i pri­bli­ži oba­li i ta­da mo­že da se ulo­vi i ka­pi­tal­ni pri­me­rak.

BEZ IKA­KVOG PRE­TE­RI­VA­NJA SE mo­že re­ći da se plo­ti­ca sa­da lo­vi ona­ko ka­ko se ne­kad hva­ta­la mla­di­ca – ta­ko što ri­bo­lo­vac ko­ji se za­tek­ne na re­ci ka­da ni­vo od Pe­ruć­ca niz­vod­no poč­ne da ra­ste na­sto­ji da se što br­že sju­ri na sle­de­ću iz­gled­nu po­zi­ci­ju i da na njoj do­če­ka na­do­la­zak, jer se ta­da ri­ba po pra­vi­lu ja­vlja, pa kad to pro­đe, ide na na­red­no me­sto, i ta­ko re­dom. Osnov­no je, da­kle, bi­ti u pra­vo vre­me na pra­vom me­stu.

Kad na­glo vo­da od ma­le po­sta­ne ve­li­ka, naj­ve­će su šan­se za ulov, po­go­to­vo sve re­đe ve­li­ke plo­ti­ce, ko­ja ta­da – kao što sam već po­me­nuo – pri­la­zi oba­li. Na­rav­no, dok fi­der teh­ni­ka ni­je sti­gla na Dri­nu, bi­lo je to znat­no te­že. Plo­ti­ca, na­i­me, če­sto bli­zu oba­le bu­de na ne­kim po­zi­ci­ja­ma na ko­ji­ma ni­je baš la­ko vo­zi­ti plo­vak, jer je vo­da br­za to­li­ko da pro­sto »ku­va«, a dno je ne­rav­no, što sve pra­vi plov­ka­ro­ši­ma pro­ble­me ko­je fi­de­ra­ši ne­ma­ju. Za­to su iz­gle­di ovih dru­gih da hva­ta­ju krup­ne plo­ti­ce ve­ći, ali to opet sa mnom ne­ma ve­ze bu­du­ći da pe­cam is­klju­či­vo na plo­vak.

E SAD, MO­ŽDA I KLJUČ­NA TAJ­NA USPE­HA je­ste ta da je naj­bo­lji pr­vi dan eks­trem­no ve­li­ke vo­de, jer je ta­da ve­li­ka ri­ba pri oba­li i tu se ak­tiv­no hra­ni, a već dru­gog da­na se ma­lo pri­vik­ne na no­vo­na­sta­le uslo­ve i od­mak­ne se od nje, pa ju je i te­že do­bi­ti na plo­vak.

Gle­da­no kroz se­zo­ne, za lov plo­ti­ce je iz­gle­dan av­gust, ka­da kre­ne dru­ga ge­ne­ra­ci­ja mla­de »tra­ve« (tj. al­ge kla­do­fo­re, na či­je se ni­ti pe­ca vo­žnjom plov­ka). To je va­žno ima­ti u vi­du jer plo­ti­ca vr­lo ret­ko uzi­ma sta­ri­ju »tra­vu« i ne­u­po­re­di­vo če­šće se ja­vi na mla­du. A u av­gu­stu ne sa­mo da ima ta­kve al­ge ne­go je i vo­da ma­la, pa je i lak­še vo­zi­ti plo­vak.

Dru­gi do­bar me­sec je fe­bru­ar, ka­da se isto pe­ca na mla­du tra­vu, či­ja zim­ska ve­ge­ta­ci­ja u to do­ba... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 651-)