Okretanje koje pokreće

Ako po­sto­ji je­dan pro­iz­vod či­ju po­zi­ci­ju za­sad ni­je us­pe­la da po­lju­lja ni­jed­na re­vo­lu­ci­ja u ri­bo­lo­vu ve­štač­kim mam­ci­ma, on­da je to lep­ti­ra­sta va­ra­li­ca. Ovog pu­ta se ba­vi­mo mo­de­li­ma mi­ni­mal­ne te­ži­ne, ko­ji su po mi­šlje­nju na­šeg sa­rad­ni­ka ne­pre­va­zi­đe­ni za lov štu­ke na plit­kom te­re­ni­ma

Bač­ka Pa­lan­ka, za­hva­lju­ju­ći ne­po­sred­noj bli­zi­ni Du­na­va, bo­ga­ta je te­re­ni­ma ko­ji su iz­van­red­ni za pe­ca­nje štu­ke. Ru­kav­ci, ka­na­li, ba­re, dva ve­li­ka je­ze­ra, sve je to na ras­po­la­ga­nju Bač­ko­pa­lan­ča­ni­ma i nji­ho­vim go­sti­ma ko­ji že­le da pe­ca­ju i uži­va­ju. Isti­ni za vo­lju, štu­ke ima ma­nje ne­go ne­kad, kao i osta­lih vr­sta uosta­lom, ali sre­ća ipak na­gra­đu­je upor­ne.

Kao i mno­gim ko­le­ga­ma va­ra­li­ča­ri­ma, štu­ka mi je jed­na od omi­lje­nih gra­blji­vi­ca. Na­pad, uda­rac i bor­ba sa ovom ri­bom su ne­što što se pam­ti i pre­pri­ča­va. Još ako je te­ren na ko­me se pe­ca pun pre­pre­ka, ob­ra­stao tr­skom, tra­vom i lo­kva­njem, a vo­da ni­je pre­vi­še du­bo­ka, on­da je pe­ca­nje pra­vo uži­va­nje.

Još od ma­le­na, ka­da je štu­ka u pi­ta­nju, pri­vla­či­li su me upra­vo te­re­ni na­lik ne­tom opi­sa­nim. Ne znam za­što, ali naj­vi­še vo­lim da u ri­bar­skim či­zma­ma do stru­ka ga­zim po ba­ra­ma, za­ba­cu­jem uz tra­vu, po­red sta­rih pa­nje­va, obo­re­nih sta­ba­la ko­ja su go­di­na­ma u vo­di, da pla­si­ram va­ra­li­cu tač­no iz­me­đu lo­kva­nja ili tik iz­nad  po­to­plje­nog gra­nja, jed­nom reč­ju pr­o­stom obo­ža­vam ne­pri­stu­pač­ne te­re­ne. Svi zna­mo da se štu­ke kri­ju upra­vo na ta­kvim me­sti­ma, oda­kle vre­ba­ju i mu­nje­vi­to na­pa­da­ju sve ili sko­ro sve što im do­đe u vi­do­krug. Ka­da na­šu va­ra­li­cu na ta­kvoj vo­di »po­ku­pi« krup­na bar­ska kra­lji­ca za­ba­va je za­ga­ran­to­va­na, a adre­na­lin na naj­vi­šem ni­vou.

U STA­NJU SAM DA PRE­ĐEM KI­LO­ME­TRE ga­ca­ju­ći i pre­tra­žu­ju­ći ba­re i ka­na­le, uz ne­pre­sta­no za­ba­ci­va­nje. Ne­ka­da sam mno­go pe­cao i na ka­ši­ke i na lep­ti­re, ali u po­sled­nje (pa sko­ro) dve de­ce­ni­je, lep­ti­ri (tj. spi­ne­ri) su mi je­di­ni iz­bor. Po­ku­ša­vao sam krat­ko vre­me da pe­cam i na neo­te­ža­ne si­li­kon­ske va­ra­li­ce, ko­je su, na­rav­no, pun po­go­dak za te­re­ne sa pre­pre­ka­ma, po­go­to­vo kad im se sa­kri­je udi­ca, ali sam br­zo od­u­stao. Ni­sam imao ose­ćaj kon­tro­le pu­ta­nje va­ra­li­ce, ma­lo me je i ner­vi­ra­lo pri­lič­no spo­ro vo­đe­nje, a mo­ram bi­ti iskren bi­lo je i pre­vi­še ne­re­a­li­zo­va­nih na­pa­da, pa sam se u pot­pu­no­sti okre­nuo lep­ti­ri­ma. Mno­ge ko­le­ge ko­je se ne sla­žu sa mnom po pi­ta­nju si­li­ko­na­ca na­vo­de raz­ne nji­ho­ve pred­no­sti, po­put ve­li­kog iz­bo­ra de­ko­ra, ve­li­či­na, ni­ske ce­ne i slič­no, ali moj iz­bor je ta­kav, a za­sno­van pre­vas­hod­no na od­no­su utro­še­nog vre­me­na, br­o­ja na­pa­da i ostva­re­nih ulo­va.

Ne tre­ba bi­ti ve­li­ki zna­lac da bi­smo re­kli da je ču­ve­na kom­pa­ni­ja Mepps prak­tič­no si­no­nim za va­ra­li­ce ovog ti­pa (ko­je mno­gi i zo­vu »mep­so­vi«, bez ob­zi­ra na to či­ji su pr­o­u­zvod), a nji­hov mo­del Lu­sox jed­na je od naj­bo­ljih va­ra­li­ca za štu­ku ika­da na­pra­vlje­nih, ako ne i naj­bo­lja. Na­rav­no, od­lič­ne lep­ti­re pra­vi­li su i Map­pso, Mo­sca, D.A.M., Ru­blex, ABU Gar­cia, pa i le­gen­dar­na bač­ko­pa­la­nač­ka ma­nu­fak­tu­ra Dra­go (naj­ču­ve­ni­ja ipak po ču­ve­nim »gr­ba­vim« FD ka­ši­ka­ma – prim. ur.), ali Mepps-ova ši­ro­ka pa­le­tom bo­ja, mo­de­la i ve­li­či­na mi se od­u­vek po­seb­no svi­đa­la. Zlat­ni, sre­br­ni, žu­ti, cr­ni i cr­ve­ni lep­ti­ri, ne­ki sa tač­ki­ca­ma, dru­gi sa ra­znim ša­ra­ma, tre­ći sa ki­ćan­ka­ma, uvek su mi bi­li atrak­tiv­ni i ku­po­vao sam ih ka­da god sam bio u pri­li­ci, ta­ko da su ih mo­je ku­ti­je sa va­ra­li­ca­ma i da­nas pre­pu­ne do te me­re da če­sto u ša­li ka­žem da je do­bro što te sil­ne lep­ti­re ni­sam imao pre ne­kih 30 go­di­na, jer bih se si­gur­no na­pe­cao to­li­ko da bi mi ri­bo­lov odav­no do­sa­dio.

Po­red Mepps Lu­so­xa iz­dvo­jio bih po­seb­no još dva me­ni po­seb­no va­žna lep­ti­ra – Blue Fox Pi­ker, ko­ja se pr­o­iz­vo­dio u ne­ko­li­ko de­ko­ra i ve­li­či­na i Ro­bin­son Ge­pard, ko­ji ni­je ni­šta dru­go do jef­ti­ni­ja ko­pi­ja Lu­so­xa. A kva­li­te­ti ko­ji u mo­jim oči­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pr­o­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 647-)