Od ba­bu­ške do sko­ba­lja!?

Ka­da se po­me­ne Go­lu­bac, sva­ki naš fi­de­raš pr­vo po­mi­sli na krup­ne ba­bu­ške, uz ko­je se kod tog me­sta sme­šte­nog na ula­zu u Đer­dap­sku kli­su­ru če­sto hva­ta­ju i le­pi ša­ra­ni. Ali ovog pu­ta su dvo­ji­ca vr­snih ri­bo­lo­va­ca osim te dve vr­ste iz­u­zet­no uspe­šno lo­vi­li i sko­ba­lja, šlji­va­ra i plo­ti­cu

Na Du­na­vu kod Go­lup­ca sam u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ve­o­ma če­sto pe­cao fi­der teh­ni­kom i imao mno­go uspe­ha u lo­vu krup­ne ba­bu­ške, uz ko­ju se spo­ra­dič­no ja­vljao i ša­ran. Ali da bu­dem iskren, ni­sam iole ozbilj­no ni po­mi­šljao na to da bi se tu mo­gao pe­ca­ti sko­balj i dru­ga be­la ri­ba ko­ja se mo­der­nom va­ri­jan­tom lo­va na hra­ni­li­cu hva­ta na Dri­ni, Za­pad­noj, Ju­žnoj i Ve­li­koj Mo­ra­vi i dru­gim te­ku­ći­ca­ma tzv. mren­skog re­gi­o­na. Da poč­nem da uop­šte raz­mi­šljam o to­me po­čeo sam ne­dav­no, na­kon što je je­dan moj pri­ja­telj po­sle fi­der tak­mi­če­nja u Go­lup­cu re­šio da osta­ne da ma­lo uži­va u slo­bod­nom ri­bo­lo­vu, na­rav­no na­da­ju­ći se pre sve­ga ba­bu­ški i ša­ra­nu. Me­đu­tim, do­ži­veo je ve­o­ma pri­jat­no iz­ne­na­đe­nje jer je na me­stu na ko­je je po ose­ća­ju stao naj­pre do­bio sko­ba­lja, pa za­tim još jed­nog, a on­da plo­ti­cu, pa no­sa­ru (šlji­va­ra, kog lo­kal­ni ri­bo­lov­ci zo­vu gi­bort)... To mi je od­mah ja­vio, ob­ja­snio mi tač­no gde je pe­cao i su­ge­ri­sao da što pre do­đem, jer mu se či­ni­lo da ta­kvu pri­li­ku ne bi tre­ba­lo da pro­pu­stim.

JA­SNO JE DA UOP­ŠTE NI­JE BI­LO PO­TRE­BE da me mno­go ube­đu­je, a ja sam re­šio da po­zo­vem svog pri­ja­te­lja i ko­le­gu Ran­ka Šo­li­ća da mi se u po­tra­zi za go­lu­bač­kim sko­ba­lji­ma pri­dru­ži, što je on od­mah pri­hva­tio.

Ak­ci­ju smo za­ka­za­li za pr­vi na­red­ni vi­kend, s tim što ipak ni­smo mo­gli da ide­mo skroz pro­tiv svo­jih du­go­go­di­šnjih na­vi­ka, pa smo una­pred is­pla­ni­ra­li da naj­pre od oko 4 sa­ta uju­tru do ka­snog pre­po­dne­va pro­ba­mo da lo­vi­mo ba­bu­šku na tak­mi­čar­skoj sta­zi u sa­mom Go­lup­cu, a da se po­sle to­ga spu­sti­mo niz­vod­ni­je, do sa­mog iz­la­za iz gra­da pre­ma Do­njem Mi­la­nov­cu, na lo­ka­ci­ju ko­ja je pri­ja­te­lju da­la od­li­čan ulov krup­ne »me­ša­ne« be­le ri­be.

Za ba­bu­šku i ša­ra­na smo hra­nu na­pra­vi­li od Gi­ca Mix kom­po­nen­ti, ta­ko što smo me­ša­vi­ni sme­sa Ti­ger Nuts Ca­ras­si­us i Royal Ba­bu­ška do­da­li Ex­tre­me Keks u bo­ji. Kao mam­ce smo ko­ri­sti­li po dva cr­vi­ća kom­bi­no­va­na sa Gi­ca Mix pop-apo­vi­ma Ex­tre­me Dum­bells Fluo Smo­ke E-12, ve­li­či­ne 8 mm, i to sa aro­ma­ma me­da i ana­na­sa – oni po pa­du u vo­du oko se­be ot­pu­šta­ju flu­o­re­scent­no obo­je­nu »ma­glu« i ta­ko br­zo pri­vla­če ri­bu.

Ba­bu­ška ve­li­či­ne ma­hom od oko 350 do 800 g po­če­la je da uzi­ma mam­ce čim je sva­nu­lo i on­da se to­kom 6 do 8 iz­ra­že­nih cu­go­va ja­vlja­la ot­pri­li­ke na pet mi­nu­ta, ne­gde do 10 č uju­tru. U jed­nom mo­men­tu smo se upla­ši­li da bi ne­ko mo­gao da za­u­zme po­zi­ci­ju na ko­joj smo pla­ni­ra­li da lo­vi­mo be­lu, pa se sa ulo­vom ni­smo sli­ka­li od­mah već na me­stu na ko­je smo pre­šli.

NA TOJ LO­KA­CI­JI IS­POD GRA­DA, oče­ku­ju­ći dru­ge vr­ste ri­be (pre sve­ga sko­ba­lja, no­sa­ru i plo­ti­cu), spre­mi­li smo i dru­gu kom­bi­na­ci­ju Gi­ca Mix hra­na – Gold Pro Bre­am i Ex­tre­me Fe­e­der Top Bre­am, opet uz do­da­tak Ex­tre­me Kek­sa u bo­ji, dok smo za ma­mac ko­ri­sti­li tri do če­ti­ri cr­va.

Tu je tok bio br­ži ne­go na de­lu gde se pe­ca ba­bu­ška, a du­bi­na na oko 50 m od oba­le... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 647-)