Voće, metod i šećerac

Hra­ni­li­ce me­tod ti­pa pu­nje­ne le­plji­vom hra­nom i krat­ke pred­ve­ze ši­rom Evro­pe ri­bo­lov­ci uglav­nom ko­ri­ste na sta­ja­ći­ca­ma po­ri­blje­nim ša­ra­nom, ba­bu­škom i krup­nim pri­mer­ci­ma dru­gih ci­pri­ni­da. Kod nas se me­đu­tim ta­kvim pri­stu­pom vr­lo uspe­šno pe­ca i na mno­gim otvo­re­nim vo­da­ma, uklju­ču­ju­ći i ve­li­ke re­ke. Ta­ko je bi­lo i ovog pu­ta na Du­na­vu bli­zu Ko­vi­na, a je­dan do­da­tak pri­ma­mi imao je po­seb­no va­žnu ulo­gu

Po­če­tak sep­tem­bra bio je u zna­ku av­gu­stov­ski vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha i vo­de, a Du­nav je još let­nje ma­li, pa sam re­šio da na pred­sto­je­ćem iz­la­sku for­si­ram voć­ne aro­me pri­ma­ma i ma­ma­ca, ko­je su mi se u ta­kvim uslo­vi­ma od­lič­no po­ka­za­le. Ne­dav­no sam na istom te­re­nu do­bro pro­šao pe­ca­ju­ći na me­tod, ali ka­ko sam od ko­le­ga čuo da se po­sled­njih da­na ja­vlja­la po­ne­ka krup­na de­ve­ri­ka, re­šio sam da pro­bam i kla­sič­ni fi­der pri­stup sa ka­ve­znom hra­ni­li­com, bu­du­ći da i ina­če sko­ro uvek pe­cam na dva šta­pa, pa mo­gu bez pro­ble­ma da iz­ve­dem eks­pe­ri­ment te vr­ste. Dan pre pe­ca­nja oti­šao sam do pan­če­vač­ke pro­dav­ni­ce Plo­vak Plus, da ku­pim do­volj­no te­ške hra­ni­li­ce me­tod ti­pa i još ne­što sit­ni­ca ko­je su mi ne­do­sta­ja­le, a po po­vrat­ku ku­ći sam od do­ma­će pre­kru­pe sku­vao ku­lju za pri­hra­nu i spa­ko­vao kom­ple­tan pri­bor u ko­la ka­ko uju­tru ne bih na to gu­bio vre­me.

NA ODA­BRA­NO ME­STO SMO kum i ja sti­gli ne­što ka­sni­je ne­go ina­če, oko 6,30 č. Br­zo sam na­mon­ti­rao dva šta­pa For­max Sha­dow Fe­e­der – je­dan od 3,9 m, te­ži­ne ba­ca­nja 80 g, dru­gi od 3,6 m, t.b. 70 g, na ko­ji­ma su ma­ši­ni­ce For­max Ava­tar od­no­sno For­max Bla­ze, obe ve­li­či­ne 3000 i sa osnov­nim naj­lo­nom de­blji­ne 0,22 mm.

U ku­lju, ko­ju sam na­mer­no sku­vao ta­ko da bu­de ma­lo re­đa, uba­cio sam Gi­ca Mix Keks u bo­ji i Pre­zle u bo­ji, ra­ču­na­ju­ći na to da će ži­ve bo­je tih do­da­ta­ka bi­ti pri­vlač­ne za de­ve­ri­ku, ko­joj sam se pre­vas­hod­no na­dao. A da bih joj tu po­nu­du pri­lič­no ne­u­tral­nog mi­ri­sa uči­nio za­ni­mlji­vi­jom, spre­mio sam omi­lje­ne SLĐ Carp Ba­its fi­der »ka­palj­ke« ra­znih mi­ri­sa, ko­ji­ma ću aro­ma­ti­zo­va­ti pri­ma­mu po sta­vlja­nju u hra­ni­li­cu.

NA PR­VI ŠTAP SAM NA­MON­TI­RAO 60 g te­šku hra­ni­li­cu me­tod ti­pa i is­pod nje, na sa­mo 10 cm du­gom pred­ve­zu od naj­lo­na de­blji­ne 0,18 mm, ma­lu Ow­ner FD-01 udi­cu ve­li­či­ne 16, sa fa­brič­ki na­mon­ti­ra­nim »tr­nom«, a na nje­ga sam na­ta­kao ma­li Steg Met­hod Mi­ni Man­go-Li­me Up­ter (u pa­ko­va­nju su ku­gli­ce preč­ni­ka 6 i 7 mm), ko­ji je ve­li­či­nom de­lo­vao pot­pu­no pri­me­re­no i sit­noj udi­ci i mo­joj pret­po­stav­ci da bi de­ve­ri­ki u ovom pe­ri­o­du ma­li mam­ci tre­ba­lo da bu­du in­te­re­sant­ni­ji od krup­nih. U ka­lup za me­tod hra­ni­li­cu uba­cio sam udi­cu sa ap­te­rom, pa pri­ma­mu, i po va­đe­nju sve aro­ma­ti­zo­vao go­re­po­me­nu­tom ka­palj­kom ru­ži­ča­sto-cr­ven­ka­ste bo­je i sa ja­kim mi­ri­som (po­zna­tim kao »ba­ka«) me­ša­nog vo­ća.

Na dru­gi štap sam na­mon­ti­rao si­stem sa ka­ve­znom hra­ni­li­com od 50 g i 70 cm du­gim pred­ve­zom, na či­jem je kra­ju bi­la udi­ca No. 14, ko­ju sam za po­če­tak na­mam­čio sa dva me­sna cr­vi­ća, a na istu hra­nu ko­ju sam sta­vio i na me­tod hra­ni­li­cu na­ka­pao sam sa­da aro­mu du­da.

OBA ŠTA­PA ZA­BA­CIO SAM MA­LO DA­LJE ne­go ina­če na ovom me­stu, na oko 30 m, s tim što sam si­stem sa ka­ve­znom hra­ni­li­com na­kon »kli­po­va­nja« pla­si­rao 5-6 pu­ta za­re­dom, ka­ko bih na dnu što pre for­mi­rao hra­ni­li­šte. Po­tom na ma­li plin­ski re­šo sta­vljam dže­zvu da bih sku­vao ka­fu, ko­ja mi ju­tro na vo­di uči­ni sa­vr­še­nim i ka­da se ni­šta ne de­ša­va.

Ma­lo po­sle pr­vog gu­tlja­ja ka­fe imao sam pr­vo pi­pa­nje, i to na štap sa me­tod si­ste­mom. Dru­gi »srk« do­neo je dru­go po­drh­ta­va­nje vr­ha istog šta­pa, na ko­je sam od­go­vo­rio pra­vo­vre­me­nom kon­trom. Ka­da sam ose­tio ot­por ko­ji je br­zo znat­no po­pu­stio, re­kao sam ku­mu da je po svoj pri­li­ci na udi­ci de­ve­ri­ka so­lid­ne te­ži­ne za ovaj te­ren, što se br­zo po­ka­za­lo kao tač­no jer se u mom me­re­do­vu na­šla ri­ba od oko 300 g. Sta­vio sam na trn isti ma­mac i u hra­ni­li­cu iden­tič­nu pri­ma­mu kao na po­čet­ku i po­no­vo za­ba­cio, a on­da sam pro­me­nio cr­vi­će na si­ste­mu sa ka­ve­znom hra­ni­li­com (za­ba­če­nom ko­ji me­tar uz­vod­ni­je) i sa još ne­ko­li­ko uza­stop­nih za­ba­ča­ja do­hra­nio me­sto... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 645-)