Mali mango u oblaku

De­ce­ni­ja­ma Bo­sut va­ži za jed­nu od ba­bu­škom naj­bo­ga­ti­jih ma­njih rav­ni­čar­skih re­ka u na­šoj ze­mlji, ali i za vo­du na ko­joj ni­je uvek la­ko do­bro pro­ći. Ovog pu­ta je naš sa­rad­nik na­šao i do­bro me­sto i do­bar pri­stup, a po­sle ma­lo eks­pe­ri­men­ti­sa­nja i je­dan ma­mac ko­ji je bio mno­go efi­ka­sni­ji od svih osta­lih ko­je je is­pro­bao

Pred sam kraj lo­vo­sta­ja na ve­ći­nu krup­ni­jih vr­sta be­le ri­be re­šio sam da pro­bam da pe­cam ba­bu­šku me­tod va­ri­jan­tom fi­der teh­ni­ke, i to ne na ne­kom ko­mer­ci­jal­nom re­vi­ru ne­go na »di­vljoj« vo­di. Po­sle kon­sul­to­va­nja s jed­nim pri­ja­te­ljem, opre­de­lio sam se za Bo­sut kod po­gra­nič­nog srem­skog se­la Mo­ro­vić, na ušću Stu­dve u ovu le­pu re­ku (ko­ja je de­sna pri­to­ka Sa­ve). Ras­pi­tu­ju­ći se o tre­nut­noj si­tu­a­ci­ji, sa­znao sam da se cver­glan ak­ti­vi­rao, pa sam la­ko od­lu­čio da ovog pu­ta uop­šte ne no­sim me­sne mam­ce (cr­vi­će, pin­ki­je i gli­ste) već da pro­bam da »ba­bu« pe­cam na raz­ne ma­le vaf­te­re (to su za­pra­vo pli­va­ju­ći boj­li­ji, ali ta­ko ba­lan­si­ra­ni da leb­de ma­lo iz­nad dna a da pri­tom s nje­ga ne po­di­žu udi­cu is­pod ko­je vi­si »trn« na ko­ji su na­tak­nu­ti).

PRET­PO­STA­VLJA­JU­ĆI DA RI­BA NE­ĆE uda­ra­ti baš sva­ki čas, bar ne od sa­mog po­čet­ka, od­lu­čio sam da pe­cam na dva šta­pa, i to na raz­li­či­tim da­lji­na­ma i pri­me­nju­ju­ći do­ne­kle raz­li­či­te pri­stu­pe. Na 3,6 m du­gi Pre­ston Ascen­sion, te­ži­ne ba­ca­nja 60 g, na kom je bi­la ma­ši­ni­ca Pre­ston Ex­tre­mity 620, s naj­lo­nom preč­ni­ka 0,25 mm, na­mon­ti­rao sam kla­sič­ni kli­zni me­tod si­stem (osnov­ni naj­lon pro­la­zi kroz hra­ni­li­cu, a na nje­go­vom kra­ju je kop­ča za br­zu iz­me­nu pred­ve­za, ovog pu­ta de­be­log 0,16 mm i du­gog 10-12 cm, s udi­com ve­li­či­ne 10, is­pod ko­je je »trn«). Hra­ni­li­ca rav­nog dna (»me­tod« ti­pa) bi­la je ve­li­či­ne L (ve­li­ka) i s ote­ža­njem od 45 g, jer sam pro­ce­nio da ću ta­ko, upr­kos ja­kom ve­tru, ima­ti do­bar kon­takt sa si­ste­mom na da­lji­ni od 30 m, na ko­ju sam ovim šta­pom za­ba­ci­vao. Za pu­nje­nje te hra­ni­li­ce ko­ri­stio sam pe­le­te od 2 mm, a ma­mac su bi­li vaf­ter­si preč­ni­ka 10 mm, ko­ji­ma sam že­leo da pro­bam da se­lek­tu­jem krup­ni­ju ri­bu. 

DRU­GI ŠTAP BIO JE Pre­ston Ascen­sion, du­ži­ne 3,2 m i te­ži­ne ba­ca­nja 30 g, upa­ren s ma­ši­ni­com Da­i­wa TDR 4000, na či­joj je špul­ni bio osnov­ni naj­lon preč­ni­ka 0,25 mm. Si­stem je bio po po­stav­ci isti, ali s mi­ni-hra­ni­li­com te­ži­ne 30 g, po­što sam ovim šta­pom pe­cao na da­lji­ni od 24 m. Nju sam pu­nio pra­ška­stom pri­ma­mom, a za ma­mac sam ko­ri­stio ma­nje vaf­te­re ne­go na pr­vom šta­pu, preč­ni­ka 8 mm, i to ka­če­ne na »trn« is­pod udi­ce ve­li­či­ne 12 (na oba šta­pa bi­le su udi­ce Ta­ka­ra AT 650 RIN, na­pra­vlje­ne od tan­ke ali ne pre­sla­be ži­ce, i s ok­ce­tom ko­je omo­gu­ća­va la­ko for­mi­ra­nje pred­ve­za s »tr­nom«).

Hra­ni­li­cu na šta­pu ko­jim sam pe­cao na ve­ćoj da­lji­ni pu­nio sam Cham­pion Feed Sticky pe­le­ti­ma od 2 mm, cr­ve­ne i braon bo­je, te slat­ko-lju­te aro­me (»Swe­et spicy«), a dru­gom sam pla­si­rao pra­ška­stu Ti­mar Met­hod Mix hra­nu s aro­mom mar­ci­pa­na, ze­le­ne bo­je i sit­ne gra­nu­la­ci­je, ali sa ma­njim sa­dr­ža­jem i ne­što krup­ni­jeg pe­le­ta, ko­ji kao kon­kre­tan za­lo­gaj za­dr­ža­va du­že ri­bu na hra­ni­li­štu.

NA ME­STO NA KOM ĆU PE­CA­TI sti­gao sam ne­što po­sle 5 č, a dok sam se još ras­pa­ki­vao, lo­kal­ni ri­bo­lov­ci su po­če­li da pri­sti­žu i ras­po­re­đu­ju se po oba­li oko me­ne, što je bio naj­bo­lji do­kaz is­prav­no­sti od­lu­ke da do­đem ta­ko ra­no, jer je iz­ve­sno da bih sa­mo ma­lo ka­sni­je imao znat­no ma­nje iz­gled­nih me­sta za bi­ra­nje. Po­sle ra­spre­ma­nja opre­me, me­ša­nja hra­na i sni­ma­nja uvo­da za iz­ve­štaj s ovog pe­ca­nja (ko­ji mo­že­te po­gle­da­ti na mom Ju­tjub ka­na­lu Fis­hing Adven­tu­res), »za­kli­po­vao« sam naj­lo­ne na da­lji­nu od 30 m na jed­nom šta­pu i 24 m na dru­gom i po­čeo s pe­ca­njem.

NA PR­VI UDA­RAC ČE­KAO SAM ne­kih 45 mi­nu­ta i do­če­kao ga na bli­že za­ba­če­nom šta­pu. Po­sle krat­ke bor­be iz­va­dio sam pr­vu ba­bu­šku, a od­mah po­tom sam na isti štap do­bio i nje­nu »bli­zna­ki­nju«, što je uka­zi­va­lo da je ri­ba pri­šla na tu po­zi­ci­ju... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 638-)