Gusta magla i povraćeni peš

U naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne se po pra­vi­lu hva­ta­ju naj­krup­ni­ji smu­đe­vi. Ali, to ni slu­čaj­no ne zna­či da je zim­sko va­ra­li­ča­re­nje te ple­me­ni­te gra­blji­vi­ce la­ko i jed­no­stav­no. Baš na­pro­tiv – če­sto ni od­lič­no po­zna­va­nje te­re­na i na­vi­ka ri­be, do­bar iz­bor mam­ca i ve­li­ka upor­nost ni­su do­volj­ni za do­bar ulov ako ne­ma­mo i ma­lo sre­će.

Kraj de­cem­bra je bio sun­čan i to­pao a ni­zak vo­do­staj Sa­va i Du­na­va je uslo­vio sla­ba­šne ulo­ve gra­blji­vi­ca u oko­li­ni Be­o­gra­da. Na­kon iz­la­ska po­sled­njeg bro­ja Ri­bo­lo­va u sta­roj go­di­ni, glav­ni ured­nik Vla­di­mir Sta­kić i ja smo se ne­ko­li­ko da­na do­go­va­ra­li o to­me gde bi­smo mo­gli da ode­mo na pe­ca­nje ko­jim će­mo za­tvo­ri­ti se­zo­nu 2013. Na­še pre­mi­šlja­nje pre­ki­nuo je po­ziv iz Đer­da­pa, od Ni­šli­je Mi­la­na Pa­ni­ća, pa­si­o­ni­ra­nog va­ra­li­ča­ra i od sko­ra pro­mo­te­ra fir­me For­max, ko­ji već pu­nu de­ce­ni­ju uspe­šno lo­vi gra­blji­vi­ce na te­re­ni­ma oko Do­njeg Mi­la­nov­ca Mi­lan od­lič­no po­zna­je taj deo Du­na­va i na­vi­ke ri­ba ko­je se tu lo­ve, ali i da­lje mno­go vre­me­na tro­ši na ot­kri­va­nje no­vih po­zi­ci­ja i efi­ka­snih na­či­na pe­ca­nja smu­đa i so­ma, pa ni­je ni­ma­lo čud­no što, iako mlad, već ima bo­ga­to is­ku­stvo i ve­li­ki broj uhva­će­nih ka­pi­ta­la­ca obe­ju vr­sta. On nam je u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru, na pi­ta­nje šta da no­si­mo i šta da oče­ku­je­mo krat­ko re­kao da se smuđ ja­vlja na va­ra­li­ce, da su ko­ma­di ma­hom is­pod me­re ili oko nje, ali da je po­sljed­njih da­na do­bio ne­ko­li­ko ta­kvih ri­ba ko­je su po ti­je­lu tra­go­ve zu­ba znat­no krup­ni­jih srod­ni­ka, kao i da je dva da­na ra­ni­je na ši­rem pod­ruč­ju Do­njeg Mi­la­nov­ca ulo­vlje­no ne­ko­li­ko krup­nih smu­đe­va, te­ških od tri do pet ki­lo­gra­ma. U ko­la smo uba­ci­li ne­ko­li­ko šta­po­va, to­plu odje­ću i obu­ću, ne­ko­li­ko ku­ti­ja sa gu­me­nim va­ra­li­ca­ma i do­sta olov­nih gla­va te­ži­ne od 21 do 35 g, ka­ko nam je do­ma­ćin pre­po­ru­čio i sa mno­go ela­na smo u ve­čer­njim sa­ti­ma kre­nu­li ka Đer­da­pu. Ni gu­sta ma­gla, zbog ko­je smo od Be­o­gra­da do Do­njeg Mi­la­nov­ca pu­to­va­li pre­ko če­ti­ri sa­ta, pov­vre­me­no iz­vi­ru­ju­ći kroz pro­zor, ka­ko bi­smo se uvje­ri­li da smo sa sva če­ti­ri toč­ka na pu­tu, ni­su nam po­kva­ri­li ras­po­lo­že­nje. U Do­nji Mi­la­no­vac smo sti­gli u ka­snim ve­čer­njim sa­ti­ma i br­zo oti­šli na spa­va­nje, ka­ko bi­smo se do­bro od­mo­ri­li i uju­tru bi­li što or­ni­ji za ri­bo­lov.

MA­GLA OD PRET­HOD­NE VE­ČE­RI se oko 8 č, ka­da smo sti­gli na kej, još ni­je di­gla, ali nas to ni­je de­pri­mi­ra­lo, jer smo oče­ki­va­li da će se raz­i­ći čim sun­ce ma­lo od­sko­či. Na­kon što smo uba­ci­li stva­ri u ča­mac, Mi­lan je upa­lio pra­sta­ri To­mos 4 i kre­nuo uz oba­lu, a mi smo ko­li­ma oti­šli do mje­sta ukr­ca­va­nja, ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uz­vod­ni­je, kod Ore­ško­vič­kog za­li­va, gdje je ne­ka­da bio Do­nji Mi­la­no­vac, pa u vo­di ima mno­go po­to­plje­nih te­me­lja, ko­ji su do­du­še de­li­mič­no za­mu­lje­ni, ali oni ko­ji vi­re iz vo­de pred­sta­vlja­ju od­lič­na sklo­ni­šta gra­blji­vi­ca­ma.

Zbog gu­ste ma­gle, ko­ja se ni­ka­ko ni­je di­za­la, vi­dlji­vost je ov­dje bi­la još sla­bi­ja ne­go u Do­njem Mi­la­nov­cu, pa ni sa dva­de­se­tak me­ta­ra ni­smo mo­gli da vi­di­mo oba­lu, ta­ko da smo u ve­ćem di­je­lu da­na uda­lje­nost od nje od­re­đi­va­li po in­ten­zi­te­tu zvu­ka auto­mo­bil­skih mo­to­ra i mo­tor­ne te­ste­re, ko­jom je ne­ki ne­u­mor­ni čo­vjek do mra­ka ra­dio sko­ro bez pre­da­ha... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 341-)