Brka pretekao vrbu

U mar­tu su od na­ših ve­ćih gra­blji­vi­ca rav­ni­čar­skih vo­da u lo­vo­sta­ju smuđ i štu­ka, ali se mo­gu uspe­šno lo­vi­ti bu­cov i som. Mno­gi is­ku­sni va­ra­li­ča­ri baš sa­da se fo­ku­si­ra­ju na lov po­to­njeg, jer su na sa­mom po­čet­ku se­zo­ne do­bre šan­se da se na šta­pu na­đe lep »br­ka« pa i ka­pi­ta­lac

Do pre dva­de­se­tak go­di­na, pa­si­o­ni­ra­ni so­ma­ro­ši s na­šeg pod­ruč­ja već su u dru­goj po­lo­vi­ni je­se­ni za­tva­ra­li se­zo­nu, a no­vu bi otva­ra­li tek kad pro­le­će po­od­mak­ne. Go­vo­ri­lo se u to do­ba da som po­či­nje ak­tiv­no da se hra­ni ka­da no­vo li­šće vr­be bu­de ve­li­či­ne mi­ši­jih uši­ju. Obič­no se to de­ša­va­lo ne­gde to­kom pr­ve de­ka­de apri­la i po­što su po­sto­ja­le re­al­ne šan­se da se uhva­ti i ne­ki ka­pi­ta­lac, tih da­na je oba­ve­zno tre­ba­lo bi­ti na vo­di.

ME­ĐU­TIM, GLO­BAL­NO OTO­PLJA­VA­NJE SE OD­RA­ZI­LO i na kli­mu na na­šem pod­ne­blju, pa smo ima­li još jed­nu nat­pro­seč­no to­plu zi­mu, a već po­čet­kom mar­ta po­je­di­nim da­ni­ma tem­pe­ra­tu­re i od pre­ko 20 ste­pe­ni. Isti­na, tem­pe­ra­tu­ra vo­de na­ših naj­ve­ćih re­ka (Du­na­va, Ti­se i Sa­ve) bi­la je do­sko­ra tek za ko­ji ste­pen iz­nad nor­mal­nih vred­no­sti za zim­ski pe­riod, ali je po svoj pri­li­ci i to bi­lo do­volj­no da som ne bu­de pot­pu­no ne­ak­ti­van. Na Ti­si su ga to­kom pe­ri­o­da in­ten­ziv­nog lo­va ka­me­nja­ra mno­gi va­ra­li­ča­ri do­bi­ja­li na ma­le ve­štač­ke mam­ce, dok je na Sa­vi u Be­o­gra­du, ka­ko smo ču­li od ne­ko­li­ko ko­le­ga, čak i po­čet­kom fe­bru­a­ra bi­lo par ulo­va ko­ma­da od pre­ko 10 kg du­bin­skim me­to­dom, na pri­rod­ne mam­ce, a ne­ko­li­ko ma­njih je­din­ki uhva­ti­li su va­ra­li­ča­ri ko­ji su ju­ri­li smu­đa.

NI­SU DRU­GA­ČI­JI BI­LI NI KRAJ fe­bru­a­ra i pr­vi da­ni mar­ta, ka­da su prak­tič­no na dnev­nom ni­vou po­če­le da sti­žu no­ve in­for­ma­ci­je o ja­vlja­nju so­ma i ulo­vi­ma, isti­na za­sad uglav­nom ne tro­fej­nih (od ko­jih tri vi­di­te na sli­ka­ma uz ovaj tekst), ali je pao na sa­mom po­čet­ku pr­vog pro­leć­nog me­se­ca i je­dan ori­jaš, i to pod neo­bič­nim okol­no­sti­ma. Na­i­me, ko­ri­ste­ći to što lo­vo­staj na smu­đa po­či­nje u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni ka­sni­je ne­go u Sr­bi­ji, Ča­ča­ni Alek­san­dar Gvo­zdić, Slo­bo­dan Pe­ri­šić i Zo­ran Vuč­ko­vić  zva­ni Taj­son oti­šli su na Bi­leć­ko je­ze­ro, da lo­ve »sta­kle­no­o­kog«, a Slo­bo­da­nu je na sa­mo 8 cm du­gog še­di­ća, mon­ti­ra­nog na ma­lu džig udi­cu s ote­ža­njem od 11 g uda­rio som dug 2,25 m i te­žak 72 kg, ko­ji je sa­vla­dan za­jed­nič­kim sna­ga­ma ce­le eki­pe i po­sle še­zde­se­tak mi­nu­ta ve­li­ke bor­be uba­čen u ča­mac. Iako se na tom ve­li­kom je­ze­ru kod Tre­bi­nja ka­pi­tal­ni so­mo­vi če­sto lo­ve, ne pam­ti se da je ovo­li­ka ri­ba sa­vla­da­na ta­ko la­ga­nim pri­bo­rom, bu­du­ći da su Slo­bo­da­nov kom­plet či­ni­li 2,25 m dug šta­pić Zeck Swift, te­ži­ne ba­ca­nja 8–28 g i ma­ši­ni­ca Da­i­va Ni­nja 4000, na či­joj je špul­ni bi­la upre­de­na stru­na de­blji­ne 0,13 mm... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 632-)