• Tamiski protfis u prihvatnici
  • Stuka sa jezera Joca
  • Tamiski protfis
  • Mrtvi Karas kod sela Grebenac
  • Balticka stuka4
  • mala
  • Noc na jezeru Celije
  • Mala Petica
  • Štuka sa Joce2
  • Jezero Joca - A. Milanovic
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Mrtvi Karaš kod sela Grebenac; aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Baltička štuka, Vestervik (južna Švedska); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Vojne bašte (Dunav prekoputa Zemuna); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Noc na Jezeru Ćelije; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, sa stativa, god. 2011.
  • Kubici na putu ka kanalu Petica (kod Kovilova); aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Jezero Joca, Aleksandar Milanović; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, polar-filter, god. 2011.

ribolov-novine-broj-636

Sadržaj broja 636

RI­BO­LOV BR. 636 U PRO­DA­JI JE OD PETKA 9. MAJA, A U NJE­MU, IZ­ME­ĐU OSTA­LOG, MO­ŽE­TE PRO­ČI­TA­TI:

JOŠ NAM SA­MO ALE FA­LE (Re­zi­me ne­za­pam­će­ne pr­ve po­lo­vi­ne va­ra­li­čar­skog pro­le­ća na Ta­mi­šu)

PO­NO­VO RA­DI PLI­ĆAK (Pro­leć­ni lov ba­bu­ške na kult­nom te­re­nu na Du­na­vu)

BAN­DA­RI BLI­ZU, DE­VE­RI­KA DA­LE­KO (Mi­ni re­por­ta­ža sa naj­po­pu­lar­ni­jeg be­o­grad­skog je­ze­ra)

UPIS PRE PLJU­SKA (Ba­bu­ška ko­nač­no pro­ra­di­la na ba­ra­ma kod Ni­ša)

ZA­TIŠ­JE PRE TO­TAL­NE TI­ŠI­NE (Bi­lans se­zo­ne 2024-2025 na Li­mu od Pri­je­po­lja do No­ve Va­ro­ši)

OD CR­NE LA­STE DO VA­TRE­NOG TI­GRA (Da li su za bu­co­va ne­ki de­ko­ri va­ra­li­ca za­i­sta ubi­tač­ni a ne­ki sa­svim ne­za­ni­mlji­vi)

BUĆ­KA­NJE SE IS­PLA­TI (I lju­bi­te­lji lo­va ci­pri­ni­da na otvo­re­nim vo­da­ma mo­gu se na­u­ži­va­ti na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma)

MA­LO GLE­DA­NJE, MA­LO BRO­JA­NJE (Tak­mi­čar­ski stil fi­de­ri­sa­nja ba­bu­ški u slo­bod­nom ri­bo­lo­vu na je­ze­ru Mar­ko­vac)

LOV­NA IMI­TA­CI­JA BI­LO ČE­GA (Za­što u ar­se­na­lu va­ra­li­ca tre­ba uvek ima­ti i ma­le ka­ši­ke)

30 ALAR­MA U GLA­VI (Ne­za­bo­rav­nih 90 pro­leć­nih sa­ti na Ta­mi­šu ne­da­le­ko od Ba­ran­de)

CR­NA GLA­VI­NJA­RA NA BU­COV­SKI NA­ČIN (Ne­ve­ro­va­tan cug so­ma pred po­če­tak lo­vo­sta­ja)

7 VE­LI­ČAN­STVE­NIH (Sve što tre­ba da zna­te o lo­vu naj­ce­nje­ni­jih lju­skav­ki Ja­dra­na)

FLO­RI­DA U DO­LI­NI NE­RE­TVE (Ne­za­bo­ra­van ri­bo­lov ba­sa na naj­bo­ljem te­re­nu u Evro­pi)

STAL­NE RU­BRI­KE:

IZ­LA­ZAK I ZA­LA­ZAK SUN­CA, ME­TE­O­RO­LO­ŠKA I SO­LU­NAR­NA PROG­NO­ZA I VO­DO­STA­NJE

SVE ŠTO TRE­BA DA ZNA­TE O ME­TOD-FI­DER RI­BO­LO­VU (VI­II): De­vet bit­nih fak­to­ra

IZ­LOG

MA­LA ŠKO­LA PLOV­KA­RE­NJA (VII): Zna­čaj pra­vog pri­stu­pa

IZ SVE­TA

ULO­VI KO­JI SE PAM­TE

IZ­VE­ŠTA­JI SA RI­BO­LOV­NIH TE­RE­NA: Apa­tin, Som­bor, Si­vac, Ku­la, Bač­ka To­po­la, No­vi Sad, Ko­vilj­ski rit, Ti­tel, Ki­kin­da, Ko­vin, To­ma­še­vac, Idvor, Far­ka­ždin, Sa­ku­le, Ba­ran­da, Opo­vo, Sef­ke­rin, Glo­gonj, Pan­če­vo, Pan­če­vač­ki rit, Obre­no­vac, Bo­ljev­ci, Be­o­grad, Sme­de­re­vo, Po­ža­re­vac, Ko­sto­lac, Ve­li­ko Gra­di­šte, Kra­gu­je­vac, Kru­še­vac, Kra­lje­vo, Aran­đe­lo­vac, Do­nje Pod­ri­nje, Ma­li Zvor­nik, Lju­bo­vi­ja, Ba­ji­na Ba­šta, Pri­je­po­lje, Ti­moč­ka i Ne­go­tin­ska kra­ji­na, Niš, Le­sko­vac, Pi­rot, Vla­sin­sko je­ze­ro.

RI­BO­LOV BR. 637 IZ­LA­ZI U PE­TAK 23. MAJA 2025.

Dži­go­vi su zbog kom­bi­na­ci­je do­bre lov­no­sti i pri­hva­tlji­ve ce­ne naj­češće ko­ri­šće­ne va­ra­li­ce za smu­đa i ši­rom sve­ta i kod nas. Ali ni mno­gi ri­bo­lov­ci ko­ji ih re­dov­no i uspe­šno upotrebljavaju ne raz­mi­šlja­ju o nji­ho­vim glav­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma i spe­ci­fič­no­sti­ma, ni­ti o to­me ka­ko se one mo­gu naj­bo­lje is­ko­ri­sti­ti

dzigovi

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ko­ji lo­ve smu­đa va­ra­li­com u 90 % slu­ča­je­va upo­tre­blja­va dži­go­ve. Ne­ka­da su dži­go­vi iz­ra­đi­va­ni od ži­vo­tinj­ske dla­ke ili sin­te­tič­kih vla­ka­na ve­za­nih za udi­cu sa olov­nom gla­vom (ta­kvi se i da­lje ko­ri­ste, pr­ven­stve­no u lo­vu mor­skih gra­blji­vi­ca). Da­nas su dži­go­vi va­ra­li­ce ko­je se u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va sa­sto­je od mam­ca iz­ra­đe­nog od me­ke pla­sti­ke ili si­li­ko­na (naj­če­šće u ob­li­ku ri­bi­ce, gli­ste ili ve­li­kog cr­va sa re­pom u for­mi sr­pa), na­tak­nu­tog na džig udi­cu sa na­li­ve­nom olov­nom gla­vom. Svo­jom po­ja­vom, pre oko če­tr­de­se­tak go­di­na, na­pra­vi­li su pra­vu ma­lu re­vo­lu­ci­ju u smu­đo­lo­vu na na­šim vo­da­ma. Ovo­ga pu­ta re­ći će­mo ne­što o to­me ka­kve su to pro­me­ne iza­zva­li dži­go­vi u va­ra­li­ča­re­nju smu­đa i ko­je si­tu­a­ci­je re­ša­va­mo upo­tre­blja­va­ju­ći ih.

PRE PR­VIH DŽI­GO­VA, ko­ji su na na­še pro­sto­re do­ne­ti iz Ame­ri­ke, kod nas su se mo­gli ku­pi­ti jef­ti­ni kom­ple­ti ru­skih mi­kro­va­ra­li­ca – mor­mi­ški. Po svo­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, mor­mi­ške su dži­go­vi, jer ima­ju udi­ce sa uli­ve­nim olov­nim ote­ža­njem. Osmi­šlje­ne su i ko­ri­šće­ne mno­go pre svog ame­rič­kog pan­da­na, ali su ve­o­ma ma­le i slu­ži­le su za lov ban­da­ra i dru­gih ne­ve­li­kih gra­blji­vi­ca, a sa do­dat­kom cr­va ili ma­le gli­ste na udi­ci i za pe­ca­nje be­le ri­be. Uglav­nom su se upo­tre­blja­va­le za ri­bo­lov kroz otvo­re u le­du, tj. ta­ko da ver­ti­kal­no po­ska­ku­ju iz­nad dna. Ta va­ra­li­ca je bi­la lov­na u si­tu­a­ci­ji za ko­ju je na­me­nje­na i ve­ro­vat­no ni­je po­sto­ja­la po­tre­ba da se pred­nost nje­ne kon­struk­ci­je is­ko­ri­sti na dru­ge na­či­ne, tj. da se na­pra­vi isto to, sa­mo ve­će i pred­vi­đe­no za lov ve­ćih gra­blji­vi­ca. Dži­gu je slič­na ru­ska či­bu­ra­ška, ko­ja se sa­sto­ji od ri­bo­li­ke va­ra­li­ce, naj­če­šće na­lik gla­vo­ču, tj. pe­šu, na­pra­vlje­ne od sun­đe­ra, dvo­kra­ke udi­ce i olov­nog ute­ga ko­ji je sa udi­com spo­jen la­ba­vom ve­zom, naj­če­šće pre­ko al­ki­ce o ka­kvu se ka­če tro­kra­ke na va­ra­li­ca­ma. Ipak, dži­go­vi ka­kve da­nas ma­sov­no ko­ri­sti­mo su nam bez sum­nje sti­gli iz SAD i ni­je tre­ba­lo mno­go vre­me­na da po­sta­nu va­ra­li­ce ko­je se naj­vi­še ko­ri­ste na na­šim vo­da­ma.

DVA NAJ­PO­ZNA­TI­JA OB­LI­KA va­ra­li­ca za lov smu­đa su ri­bo­li­ki i cr­vo­li­ki. Ri­bo­li­ki ima re­pić sa spoj­le­rom (»rep­nom pe­čur­kom«) ko­ji vi­bri­ra pri­li­kom po­vla­če­nja i po­znat je pod na­zi­vom šed (eng. »shad«). Cr­vo­li­ki ima rad­ni deo u ob­li­ku sr­pa, ko­ji se pri­li­kom po­vla­če­nja de­for­mi­še, stva­ra ot­por i iza­zi­va vi­bra­ci­ju vi­še fre­kven­ci­je. Ime naj­po­zna­ti­je va­ra­li­ce tog ti­pa je Grub Tail, ali se na na­šim pro­sto­ri­ma odo­ma­ćio na­ziv »tvi­ster«, pre­ma de­lu ime­na pro­iz­vo­đa­ča po­me­nu­tog mo­de­la, fir­me Mi­ster Twi­ster. Po­sto­ji bez­broj kon­struk­ci­ja i kom­bi­na­ci­ja dva osnov­na mo­de­la i svi su ma­nje-vi­še lov­ni u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 430-)


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...