Dan za mešane arome

Lov krup­nih ci­pri­ni­da si­ste­mi­ma s me­tod hra­ni­li­ca­ma i ja­kim šta­po­vi­ma iz­men­lji­vih vr­ho­va pred­sta­vlja iz­u­zet­no efi­ka­snu kom­bi­na­ci­ju mo­der­nog ša­ran­skog ri­bo­lo­va i kla­sič­nog fi­de­ra. Uko­li­ko ri­bo­lo­vac ume da oda­be­re da­lji­nu na ko­joj će ri­bi po­nu­di­ti hra­ni­li­cu pu­nje­nu kva­li­tet­nom pri­ma­mom i mam­cem na njoj ili u nje­noj ne­po­sred­noj bli­zi­ni, i kra­tak iz­la­zak mo­že mu do­ne­ti bo­gat ulov

Ka­ko to obič­no bi­va sre­di­nom av­gu­sta, usled vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra i ni­skih vo­do­sta­ja na ve­ći­ni voj­vo­đan­skih vo­da gra­blji­vi­ce su se ret­ko gde iole uspe­šni­je lo­vi­le, a i to što se hva­ta­lo uglav­nom je bi­lo sit­no. Za­to sam od­lu­čio da se ma­lo od­mo­rim od va­ra­li­ča­re­nja i da je­dan iz­la­zak odvo­jim za fi­der teh­ni­ku, ko­jom ta­ko­đe ra­do lo­vim, prem­da joj po­sled­njih go­di­na po­sve­ću­jem mno­go ma­nje vre­me­na ne­go ra­ni­je.

Iz­bor je pao na ri­bo­lov­ci­ma iz Ba­na­ta (ali sve vi­še i oni­ma iz uda­lje­ni­jih de­lo­va Sr­bi­je) do­bro po­znat re­vir udru­že­nja Gr­geč iz Ži­ti­šta, vo­du vr­lo bo­ga­tu krup­nim ci­pri­ni­di­ma, na ko­joj sam hteo da pro­bam da me­tod-fi­der pri­stu­pom lo­vim ša­ra­na.

U SA­MO SVI­TA­NJE SAM STI­GAO na je­ze­ro s na­me­rom da u pe­ri­o­du za­i­sta te­ško pod­no­šlji­vih vru­ći­na, ka­kve su vla­da­le to­kom ce­le dru­ge de­ka­de av­gu­sta, za pe­ca­nje is­ko­ri­stim ko­li­ko-to­li­ko pri­jat­ni­ji deo da­na. Naj­pre sam se po­za­ba­vio spre­ma­njem pri­ma­me, a ovog pu­ta sam se opre­de­lio za Pro­mix Met­hod Box – me­ša­vi­nu če­ti­ri vr­ste pe­le­ta, ve­li­či­ne 1,5 i 2 mm. Iako je to pre­ma de­kla­ra­ci­ji pro­iz­vo­đa­ča »pro­leć­na me­ša­vi­na«, ko­ja naj­bo­lje re­zul­ta­te da­je ka­da na­kon zi­me vo­da poč­ne ubr­za­no da se za­gre­va, na mno­gim vo­da­ma od­lič­no se po­ka­za­la u pe­ca­nju me­tod-fi­der teh­ni­kom i ka­da je vo­da vr­lo to­pla, pa sam sma­trao da ne­ma raz­lo­ga da ta­ko ne bu­de i sa­da.

Po­neo sam dva šta­pa Ro­bin­son Van Den Eynde Fe­e­der MX (iste te­ži­ne ba­ca­nja – od 50 do 150 g, s tim što je je­dan dug 3,9 m a dru­gi 3,6 m). Na oba su bi­le ma­ši­ni­ce Da­i­wa Re­vros 3000, sa naj­lo­nom Spro Carp Fe­e­der Sin­king Li­ne, de­blji­ne 0,22 mm. Za pred­vez sam ko­ri­stio flu­o­ro­kar­bon de­blji­ne 0,16 mm, a udi­ce su bi­le Ow­ner C-5X, ve­li­či­ne 8.

OD­MAH SAM FOR­MI­RAO DVA hra­ni­li­šta – jed­no na oko 65 m od oba­le sa ko­je sam pe­cao, uz sam »zid« tr­ske po­red bli­žeg ostr­va, a dru­go na oko 87 m, bli­že uda­lje­ni­jem ostr­vu.

S mam­ci­ma ni­sam hteo da pre­te­ra­no kom­pli­ku­jem i eks­pe­ri­men­ti­šem, pa sam asor­ti­man onih na ko­je ću pe­ca­ti još pre po­la­ska na vo­du sveo na mi­ni­mum i po­neo sa­mo boj­li­je i vaf­te­re. I ma­da znam da le­ti voć­ne aro­me po pra­vi­lu da­ju naj­bo­lje re­zul­ta­te na ve­ći­ni vo­da, od­lu­čio sam se ovog pu­ta za ne­što do­sta dru­ga­či­je. Na po­čet­ku sam na je­dan štap pe­cao na Hal­do­ra­do Tri­plex pop-apo­ve, ko­ji se mon­ti­ra­ju na trn, a či­ji je mi­ris kom­bi­na­ci­ja tri aro­me – »Ve­li­ki ša­ran«, »Lig­nja« i »Frank­furt­ska ko­ba­si­ca« (u pre­vo­du – »vir­šla«). Oni se u ver­zi­ji za me­tod fi­der u pa­ko­va­nju nu­de u preč­ni­ci­ma od 8 i 10 mm (a za po­tre­be mo­der­nog ša­ran­skog ri­bo­lo­va do­stup­ni su u preč­ni­ci­ma od 12 i 14 mm). Na dru­gom šta­pu sam na dla­ku is­pod udi­ce oka­čio boj­li Hal­do­ra­do Mon­ster Mag­num Li­ver & Blood pro­me­ra 20 mm, ko­ji ima in­ten­ziv­nu aro­mu dži­ge­ri­ce i kr­vi.

NA PR­VI UDA­RAC NI­SAM DU­GO če­kao, a on mi je do­neo pre­le­pog go­la­ća, či­ju sam te­ži­nu pro­ce­nio na oko 10 kg. Ova ri­ba po­la­ko­mi­la se na ne­tom po­me­nu­ti boj­li s kom­bi­na­ci­jom dve me­sne aro­me, a in­te­re­sant­no je da joj se mo­ja udi­ca za­bo­la tik uz dve ra­ni­je po­ki­da­ne (što se vi­di na jed­noj od sli­ka), ko­je sam, na­rav­no, sve iz­va­dio pre fo­to­gra­fi­sa­nja i vra­ća­nja ja­kog i bor­be­nog ša­ra­na u vo­du.

Na­kon to­ga sam od­lu­čio da na šta­pu na ko­ji se ri­ba do ta­da ni­je ja­vi­la pro­me­nim ma­mac, pa sam tu na trn na­ta­kao Hal­do­ra­do Tor­na­do Waf­ter s vr­lo ja­kom i za mno­ge ne­pri­jat­nom aro­mom rok­for si­ra (»Ro­qu­e­fort Che­e­se«).

Dok sam če­kao na na­red­ni uda­rac, pio sam ju­tar­nju ka­fu i uži­vao u ti­ši­ni pre­ki­da­noj sa­mo cvr­ku­tom pti­ca, te u po­gle­du na je­ze­ro na či­joj su se po­vr­ši­ni po­vre­me­no mo­gli uoči­ti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 618.-)