Srednje brzo u brzaku

Lov bu­co­va na sa­moj po­vr­ši­ni je atrak­ti­van i uz­bu­dljiv čak i ka­da se lo­ve sa­mo sit­ne je­din­ke, a ka­da je­dan za dru­gim na »za­re«, po­pe­re i slič­ne va­ra­li­ce poč­nu sva­ki čas da se za­le­ću krup­ni­ji ko­ma­di, on­da je istin­sko uži­va­nje. Ali da­le­ko od to­ga da je uspeh u ova­kvom va­ra­li­ča­re­nju za­ga­ran­to­van; na­pro­tiv, o mno­go to­ga mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na i pri­tom bi­ti sprem­ni na du­go pe­ca­nje i če­sto me­nja­nje ma­ma­ca i pre­zen­ta­ci­je dok ne na­đe­mo do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju

U naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne tem­pe­ra­tu­ra vo­de na­ših rav­ni­čar­skih re­ka ume da bu­de i pre­ko 27 ste­pe­ni, a ko­li­či­na ki­se­o­ni­ka ras­tvo­re­nog u njoj pa­da. Ve­ći­na ri­ba sto­ga na ta­kvim te­ku­ći­ca­ma naj­ve­ći deo da­na pro­vo­di ili u ve­ćoj du­bi­ni ili na me­sti­ma s br­zim pro­to­kom. Na ovim dru­gim se gra­blji­vi­ce pre­te­žno hra­ne ra­no uju­tru od­no­sno pred mrak i no­ću, ali po­vre­me­no pro­go­ne sit­nu ri­bu i pre­ko da­na, kao što je to na Ta­mi­šu slu­čaj is­pod bra­na kod To­ma­šev­ca i Opo­va.

VO­ĐEN TOM ČI­NJE­NI­COM, TO­KOM PR­VE de­ka­de ju­la sam u ne­ko­li­ko na­vra­ta lo­vio bu­co­va kod opo­vač­ke bra­ne. Na ru­ku mi je išla bla­ga za­mu­će­nost vo­de, ko­ja je gra­blji­vi­ca­ma ote­ža­va­la raz­li­ko­va­nje ke­de­ra od ve­štač­kih ma­ma­ca, po­go­to­vo onih plit­ko­ro­ne­ćih i po­vr­šin­skih (jer ih po­sma­tra­ju od­o­zdo, pre­ma ja­kom sve­tlu, pa ih ne­ja­sno vi­de). Ina­če ja baš na po­vr­šin­ce po­seb­no vo­lim da lo­vim, a zbog efi­ka­sno­sti ali i uz­bu­đe­nja ko­je ta­kvo va­ra­li­ča­re­nje uvek no­si je­dan su mi od glav­nih adu­ta u ovom de­lu se­zo­ne.

Iz­bor pri­bo­ra pri­la­go­dio sam i uslo­vi­ma na vo­di i va­ra­li­ca­ma za ko­je sam se una­pred opre­de­lio, pa sam no­sio dvo­de­lac He­arty Ri­se Rock'n'For­ce II 702 LL (du­ži­ne 2,13 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 1,5-14 g), na kom je bi­la ma­ši­ni­ca Shi­ma­no Van­ford C3000, s osmo­nit­nom upre­de­nom stru­nom de­blji­ne 0,13 mm (PE 0,6).

PR­VOG JU­TRA, PO DO­LA­SKU NA VO­DU vi­deo sam za re­la­tiv­no krat­ko vre­me par ra­u­bo­va na po­vr­ši­ni, pa sam re­šio da naj­pre po­ku­šam da pre­va­rim bu­co­va na plit­ko­ro­ne­ći vo­bler i us­peo u to­me već u pr­vom za­ba­ča­ju. Da bih pe­ca­nje even­tu­al­no uči­nio za­ni­mlji­vi­jim, od­mah sam sta­vio jed­nog 7 cm du­gog po­vr­šin­ca ti­pa "za­ra" i na nje­ga ta­ko­đe od­mah do­bio bu­co­va. Br­zo se is­po­sta­vi­lo da cu­go­vi bu­co­va krat­ko tra­ju ali se če­sto po­na­vlja­ju, pa sam na­kon ne­ko­li­ko upe­ca­nih ri­ba ku­ći oti­šao sa­svim za­do­vo­ljan učin­kom.

Sle­de­ćeg da­na sam na isto me­sto do­šao pred­ve­če. Ta­da ra­u­bo­va na po­vr­ši­ni ni­je bi­lo, ali sam u va­zdu­hu pro­sto ose­ćao da su bu­co­vi tu ne­gde. Iako je ni­vo bio ve­ći ne­go pret­hod­nog ju­tra, a pro­tok znat­no br­ži, do mra­ka sam us­peo da pre­va­rim još tri bu­co­va, ovog pu­ta sve na po­vr­šin­ske va­ra­li­ce.

NA­KON NE­KO­LI­KO DA­NA OD­MO­RA, i tre­ći put sam do­šao na bra­nu, opet uju­tru, sa­da i da bih pe­cao ali i da bih se vi­deo s ne­ko­li­ko pri­ja­te­lja i ko­le­ga. Vo­do­staj se nor­ma­li­zo­vao, a vo­da je i da­lje bi­la vr­lo bla­go za­mu­će­na, ta­ko da su uslo­vi bi­li još bo­lji.

Ru­ko­vo­de­ći se is­ku­stvom sa pret­hod­na dva iz­la­ska, po­no­vo sam ko­ri­stio sa­mo po­vr­šin­ce. S go­re na­ve­de­nim kom­ple­tom mo­gao sam da po­kri­jem ce­lu ši­ri­nu Ta­mi­ša, što je bi­lo od ve­li­ke ko­ri­sti jer je ri­ba pre­te­žno ra­u­bo­va­la bli­zu su­prot­ne oba­le i tu je naj­če­šće i uda­ra­la, po­go­to­vo ona ne­što krup­ni­ja, ko­ja bi ma­mac ne­ret­ko na­pa­da­la od­mah po­što bi pao u vo­du. Ni­je bi­lo neo­p­hod­no vo­đe­nje naj­ve­ćom mo­gu­ćom br­zi­nom; šta­vi­še, bu­cov je bo­lje ra­dio na ne­što spo­ri­ju pre­zen­ta­ci­ju, po svoj pri­li­ci za­to što mu je to omo­gu­ća­va­lo da na vre­me uoči po­ten­ci­jal­ni plen u ne sa­svim pro­vid­noj vo­di. Za­ni­mlji­vo je da su ovog pu­ta dva iz­ra­že­ni­ja krat­ka cu­ga bi­la u pr­vim ju­tar­njim sa­ti­ma, da bi ka­sni­je oni iz­o­sta­li, upr­kos ve­li­koj vru­ći­ni, ali bi se po­ne­ka ri­ba ja­vi­la na sva­kih 5-10 mi­nu­ta, ta­ko da je bi­lo do­sta ak­ci­je i ulo­va.

SVI SMO TOG DA­NA UŽI­VA­LI JER je za­i­sta ma­lo šta u va­ra­li­ča­re­nju ta­ko le­po kao... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 615-)