»Ležeći« i obični fider

Ve­o­ma do­bar rad ša­ra­na bez ika­kve sum­nje je obe­le­žio do­sa­da­šnji deo 2024. go­di­ne na ce­lom to­ku Ta­mi­ša kroz Sr­bi­ju. Tu ri­bu ve­o­ma uspe­šno pe­ca­ju ne sa­mo ko­le­ge ko­je idu ci­lja­no na nju i pro­vo­de vi­še da­na zare­dom na vo­di, već i po­je­di­ni fi­de­ra­ši ko­ji pri­me­ne ne­ku od va­ri­jan­ti mo­di­fi­ko­va­nog pri­stu­pa, po­put onog ko­ji ot­kri­va naš du­go­go­di­šnji sa­rad­nik

Po­sle če­tvo­ro­dnev­nog in­ten­ziv­nog pe­ca­nja na Ta­mi­šu kod Sa­ku­la (o kom sam de­talj­no pi­sao u pret­hod­nom bro­ju Ri­bo­lo­va), bio mi je neo­p­ho­dan pre­dah, ko­ji sam is­ko­ri­stio i da za­vr­šim ne­ke va­žne kuć­ne oba­ve­ze. No ka­ko mi je osta­lo još ne­ko­li­ko da­na od go­di­šnjeg od­mo­ra, a sve vre­me sam znao šta se na vo­di de­ša­va jer sam u stal­nom kon­tak­tu s pri­ja­te­ljem Cvet­kom iz De­be­lja­če, či­ji mi je du­go­go­di­šnji let­nji kamp kod Sa­ku­la i ove go­di­ne "ba­za" za pe­ca­nje na tom te­re­nu, bi­lo je lo­gič­no da još ko­ji put odem na isto me­sto, u na­di da bi sa­da još po­volj­ni­ji uslo­vi mo­gli da­ti bar jed­na­ko do­bre ulo­ve.

INA­ČE, ZA­NI­MLJI­VO JE DA JE NA DE­LU Ta­mi­ša kod Sa­ku­la na kom Cvet­ko kam­pu­je kra­jem ju­na i po­čet­kom ju­la vi­ken­dom bi­lo ne­što vi­še ri­bo­lo­va­ca, ali nji­ho­vi ulo­vi ni­su bi­li na­ro­či­to do­bri, dok je rad­nim da­ni­ma iz­gled­nih slo­bod­nih me­sta bi­lo i vi­še ne­go do­volj­no. Na ru­ku je ri­bo­lov­ci­ma išlo i to što se Ta­miš na tom de­lu bio pot­pu­no po­vu­kao u ko­ri­to, pa je pri­stup oba­li bio mno­go lak­ši i zgod­ni­ji ne­go to­kom mo­je če­tvo­ro­dnev­ne "kam­pa­nje". 

Ka­ko iz­ve­sno vre­me pre to­ga sti­ca­jem okol­no­sti ni­sam išao na vo­du s ve­li­kim pri­ja­te­ljem i če­stim kom­pa­njo­nom u ri­bo­lo­vač­kim avan­tu­ra­ma Zo­ra­nom Sta­ni­sa­vlje­vi­ćem, la­ko smo se do­go­vo­ri­li da je­dan dan iz­dvo­ji­mo za od­la­zak u Sa­ku­le.

Zo­ran je kao i obič­no ko­ji dan ra­ni­je pa­žlji­vo pro­u­čio vre­men­sku prog­no­zu i za­bri­nuo se ka­da je vi­deo da je na­ja­vljen jak ve­tar. Ja sam ga, s dru­ge stra­ne, ute­šio uve­ra­va­njem da nas na Cvet­ko­vom ovo­go­di­šnjem me­stu to ne­će ome­ta­ti, a ob­ra­do­va­lo me je to što shod­no pro­ce­na­ma me­te­o­ro­lo­ga ni­je bi­lo iz­gle­da da u tom de­lu Ba­na­ta bu­de ki­še. Na­i­me, svi ri­bo­lov­ci ko­ji su ika­da pe­ca­li na Ta­mi­šu kod Sa­ku­la zna­ju da je polj­ski put ko­ji od as­fal­ta na kra­ju se­la vo­di do re­ke ta­kav da na­kon iole obil­ni­jih pa­da­vi­na po­sta­je prak­tič­no ne­pro­ho­dan za auto­mo­bi­le s po­go­nom na dva toč­ka, pa mno­ga vo­zi­la osta­ju za­gla­vlje­na u bla­tu iz kog ih mo­že iz­vu­ći je­di­no trak­tor ili ne­ki jak te­re­nac (i me­ne je pre ne­ko­li­ko go­di­na Cvet­ko jed­nom mo­rao svo­jim trak­to­rom da iz­vla­či iz de­be­log bla­ta).

NO LE­PO JU­TRO NA TA­MI­ŠU JE OD­LIČ­NO po­če­lo za me­ne. Vr­lo br­zo na­kon po­čet­ka pe­ca­nja na dva zr­na ku­va­nog Cukk ku­ku­ru­za mon­ti­ra­na na "dla­ku" is­pod udi­ce VMC 7009 ve­li­či­ne 10 do­šao je pre­lep i vr­lo sna­žan ta­mi­ški ša­ran, ko­ji se po­sle že­sto­ke ali ne pre­du­ge bor­be ipak na­šao u kor­pi mog me­re­do­va.

Ima­ju­ći u vi­du da se na Ta­mi­šu u ovom de­lu se­zo­ne ci­lja­no naj­vi­še pe­ca ša­ran, i to na raz­li­či­te na­či­ne (o če­mu je i u pret­hod­nom bro­ju Ri­bo­lo­va bi­lo vr­lo po­uč­nih tek­sto­va), taj ulov me je do­dat­no mo­ti­vi­sao da na­pi­šem ne­što o to­me ka­ko ja to či­nim.

Pre sve­ga, moj pri­stup lo­vu ša­ra­na na ovoj re­ci u su­šti­ni je fi­de­ra­ški, ali ipak ma­lo mo­di­fi­ko­van. Ko­ri­stim sna­žni fi­der štap Tra­buc­co Pro­xi­ma, du­ži­ne 3,9 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 150 g, s ma­ši­ni­com Ti­ca Sea Men­tor 5000, osnov­ni naj­lon de­blji­na 0,25 mm i go­re po­me­nu­tu udi­cu ve­li­či­ne 10. Tu udi­cu, ko­ja je u ve­li­či­ni 10 znat­no sit­ni­ja od onih ka­kve ko­ri­ste ko­le­ge ko­je pe­ca­ju kla­sič­nim ša­ran­skim kom­ple­ti­ma i pri­stu­pom, u po­sled­nje vre­me re­dov­no upo­tre­blja­vam ka­da lo­vim na Cukk ku­ku­ruz mon­ti­ran na dla­ku. Ra­ni­je sam za to ko­ri­stio udi­cu Ow­ner 50188, ta­ko­đe ve­li­či­ne 10, a kad to već po­mi­njem mo­ram da na­gla­sim, zbog ma­nje is­ku­snih ko­le­ga, da ozna­ke ve­li­či­ne udi­ca mo­gu bi­ti vr­lo zbu­nju­ju­će, bu­du­ći da se ne raz­li­ku­ju uvek sa­mo od pro­iz­vo­đa­ča do pro­iz­vo­đa­ča, već ne­ka­da i od mo­de­la do mo­de­la iste fir­me (re­ci­mo, baš Ow­ner ima udi­cu ozna­ke Ise­a­ma ko­ja je u ve­li­či­ni 6 i di­men­zi­ja­ma i ob­li­kom iden­tič­na kao "de­set­ka" iz se­ri­je 50188, s tim što ovaj dru­gi mo­del ima na vr­hu vra­ta ok­ce a ne plo­či­cu). Ina­če, udi­ca VMC 7009 se od­lič­no po­ka­za­la za mo­je po­tre­be i zbog to­ga što je i ne­što ma­nje ri­be od ša­ra­na (ne sa­mo le­pe ba­bu­ške već čak i kru­pa­ti­ce) uzi­ma­ju bez za­zi­ra­nja ka­da je na dla­ci jed­no ili dva zr­na ku­ku­ru­za.

VE­RU­JEM DA SE NE­KO SA­DA VEĆ PI­TA či­me ja to u lo­vu ta­mi­škog ša­ra­na do­ne­kle  od­stu­pam od svog kla­sič­nog fi­de­ra­škog pri­stu­pa, pa ću to sa­da de­talj­ni­je i ob­ja­sni­ti. Pre sve­ga, štap ne dr­žim ni u ru­ci ni­ti na "fi­der ar­mu" fik­si­ra­nom za sto­li­cu već ga osla­njam ho­ri­zon­tal­no, na dva dr­ža­ča - pred­nji i zad­nji, ko­ji su po­sta­vlje­ni po­red sto­li­ce. Na pred­nji je na­mon­ti­ran elek­tron­ski sig­na­li­za­tor tr­za­ja - kroz nje­ga, na­rav­no, pro­la­zi naj­lon sa ma­ši­ni­ce, ko­ji u ovom slu­ča­ju ne ka­čim za lajn-klip (što ina­če re­dov­no či­nim ka­da pe­cam na iole ve­ćoj da­lji­ni, ka­ko bih mak­si­mal­no pre­ci­zno za­ba­ci­vao), a koč­ni­ca na ma­ši­ni­ci je ot­pu­šte­na da ri­ba u slu­ča­ju iz­ne­nad­nog si­lo­vi­tog tr­za­ja ne bi obo­ri­la štap sa dr­ža­ča i even­tu­al­no ga po­vu­kla u vo­du... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 615-)