Voće i slatkiši

I ka­da ri­ba ni­je naj­za­in­te­re­so­va­ni­ja za je­lo a me­sto ko­je nam je na ras­po­la­ga­nju ne li­či na ide­al­no, uz ma­lo tru­da i esk­pe­ri­men­ti­sa­nja če­sto se mo­že na­ći do­bit­na kom­bi­na­ci­ja i uspe­šno pe­ca­ti, kao što su naš iz­ve­štač iz Ko­vi­na i nje­gov sin ne­dav­no po­ka­za­li u De­li­bla­tu

U ma­ju ve­ći­na ci­pri­ni­da na na­šim vo­da­ma ša­ran­skog re­gi­o­na ula­zi u tr­šća­ke, ku­bi­ke i dru­ge plit­ke zo­ne s to­plom vo­dom, ka­ko zbog mre­sta ta­ko i zbog po­tra­ge za hra­nom. Za­to u ovom pe­ri­o­du če­sto idem na je­ze­ro Kra­lje­vac u ba­nat­skom se­lu De­li­bla­to (uda­lje­nom tri­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Pan­če­va a 12 od Ko­vi­na), ko­je obi­lu­je baš ta­kvim zo­na­ma. Ta aku­mu­la­ci­ja na­la­zi se u sklo­pu spe­ci­jal­nog re­zer­va­ta pri­ro­de ukup­ne po­vr­ši­ne 264 hek­ta­ra, a osim po ra­zno­li­kom i bo­ga­tom ri­bljem fon­du, o kom se sta­ra lo­kal­no udru­že­nje De­li­blat­sko je­ze­ro, po­zna­ta je i po plu­ta­ju­ćim tre­set­nim ostr­vi­ma, od ko­jih je naj­ve­će po­vr­ši­ne čak 2 hek­ta­ra.

KRA­JEM PR­VE DE­KA­DE MA­JA na Kra­lje­vac sam se za­pu­tio sa si­nom Vu­kom (14), ko­ji uspe­šno pe­ca ra­znim teh­ni­ka­ma i če­sto mi pra­vi dru­štvo na vo­di. Ob­i­šli smo ne­ko­li­ko pli­ćih po­zi­ci­ja s do­sta ve­ge­ta­ci­je, za ko­je smo zna­li da su u ovom pe­ri­o­du po­ten­ci­jal­no vr­lo iz­gled­ne, ali ni na jed­noj ni­smo na­šli slo­bod­no me­sto. Za­to smo »u ho­du« pro­me­ni­li plan i oti­šli na deo je­ze­ra ko­ji do­ma­ći ri­bo­lov­ci zo­vu Kal­dr­ma i gde se če­sto odr­ža­va­ju tak­mi­če­nja. To je la­ko pri­stu­pa­čan po­tes sa pri­lič­no rav­nom oba­lom i do­sta ujed­na­če­nom du­bi­nom, pri­tom uglav­nom ne­što ve­ćom od one ko­ju smo sma­tra­li ide­al­nom za ovaj pe­riod, te pri­lič­no či­stog dna – bez mno­go za­kač­ki i ve­ge­ta­ci­je. Sve u sve­mu, to je znat­no dru­ga­či­ji te­ren od onog ka­kav smo is­pr­va tra­ži­li, ali iz ra­ni­jih po­se­ta zna­mo da i tu ima pli­ća­ka, tj. ne­kih de­lo­va s du­bi­nom od oko 1 m, te smo re­ši­li da njih for­si­ra­mo u na­di da će tu bi­ti ri­ba ko­je smo pla­ni­ra­li da pe­ca­mo.

ČIM SMO KO­NAČ­NO NA­ŠLI ME­STO, da­li smo se na pri­pre­mu šta­po­va – za sva­kog po dva, jer smo una­pred od­lu­či­li da obo­ji­ca isto­vre­me­no pe­ca­mo i kla­sič­nim fi­de­rom (s ka­ve­znom hra­ni­li­com i naj­lon­skim pred­ve­zom) i me­tod pri­stu­pom (s hra­ni­li­com me­tod-fi­der ti­pa, krat­kim pred­ve­zom od upre­de­ne stru­ne i udi­com bla­go uti­snu­tom u pri­ma­mu).

Ovog pu­ta ko­ri­sti­li smo na­šu hra­nu Bor­za Fis­hing Fe­e­der Va­ni­la, na­pra­vlje­nu od ne­ko­li­ko vr­sta mle­ve­nih ži­ta­ri­ca po­me­ša­nih u od­no­su ko­ji se pret­hod­nih go­di­na po­ka­zao kao pri­vla­čan za ba­bu­šku. Ka­ve­zne hra­ni­li­ce s ote­ža­njem od 30 g smo po­sta­vi­li na kli­ze­će no­sa­če, a is­pod njih na oba šta­pa na­me­nje­na za ovu teh­ni­ku na­ve­za­li tri­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra du­ge pred­ve­ze s udi­com ve­li­či­ne 14, na ko­ju smo ka­či­li »kok­tel« od tan­ke cr­ve­ne gli­sti­ce i jed­nog me­snog cr­va.

Me­tod si­ste­me smo na­pra­vi­li ta­ko što smo 40 g te­ške hra­ni­li­ce s rav­nim dnom fik­sno po­sta­vi­li, a is­pod njih na­ve­za­li 10 cm du­ge pred­ve­ze od upre­de­ne stru­ne s udi­ca­ma ve­li­či­ne 10, is­pod ko­jih je bio »trn«, a na nje­ga smo za po­če­tak oka­či­li po je­dan Smo­ke pop-ap preč­ni­ka 8 mm, i to s aro­mom ana­na­sa.

OBO­JI­CA SMO »ME­TOD« ŠTA­PO­VE na­kon pr­vog za­ba­ča­ja osta­vi­li da »če­ka­ju« ri­bu, dok smo si­ste­me s »ka­ve­zi­ma« va­di­li ot­pri­li­ke na pet mi­nu­ta, na­rav­no pri­tom sva­ki put do­pu­nju­ju­ći hra­ni­li­ce ka­ko bi­smo for­mi­ra­li ak­tiv­na hra­ni­li­šta, i to na da­lji­ni od dva­de­se­tak me­ta­ra, gde je du­bi­na bi­la oko 1 m i gde je pre­ma na­šim oče­ki­va­nji­ma mo­glo bi­ti de­ša­va­nja.

Pr­vi kon­kret­ni­ji uda­rac imao sam na štap s me­tod-hra­ni­li­com... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 611-)