Još uvek daleko od uživanja

Pro­men­lji­vo vre­me to­kom do­brog de­la ma­ja kao da je do­ne­kle po­re­me­ti­lo ži­vot­ni ci­klus mno­gih ži­vih or­ga­ni­za­ma, pa i smu­đa, ko­ji ni­je ono­li­ko ak­ti­van ko­li­ko se to u ovom pe­ri­o­du oče­ku­je. Ho­će li se po­tvr­di­ti sta­ra isti­na da ne­ma ozbilj­nog lo­va te gra­blji­vi­ce sve dok u su­mrak i svi­ta­nje ri­bo­lov­ci ne­ma­ju pro­ble­ma s ko­mar­ci­ma?

Ve­ći­na ih­ti­o­lo­ga i is­ku­snih smu­đa­ro­ša sla­že se da smuđ po­sle mre­sta po­sta­je ak­tiv­ni­ji i agre­siv­ni­ji u lo­vu. Ali to se ne de­ša­va od­jed­nom, već se ova gra­blji­vi­ca to­kom ma­ja po pra­vi­lu na na­šem pod­ne­blju još opo­ra­vlja od mre­sta i po­ste­pe­no vra­ća svo­jim uobi­ča­je­nim obra­sci­ma po­tra­ge za hra­nom, pre sve­ga sit­nom ri­bom – obra­sci­ma ko­ji, opet, umno­go­me za­vi­se baš od te hra­ne, od­no­sno od po­na­ša­nja sit­ne ri­be u ovom pe­ri­o­du.

OVOG MA­JA, ZA­HVA­LJU­JU­ĆI PRO­MEN­LJI­VIM me­te­o­ro­lo­škim uslo­vi­ma i dru­gim fak­to­ri­ma o ko­ji­ma ne­ma­mo pre­vi­še in­for­ma­ci­ja, du­nav­ski ka­u­gler (ke­der, be­o­vi­ca, lat. Al­bur­nus al­bur­nus) i da­lje ni­je pri­su­tan na svo­jim sta­ni­šti­ma i u po­vr­šin­skim slo­je­vi­ma vo­de, u ko­ji­ma će ga bi­ti na­red­nih me­se­ci tj. to­kom le­ta. S dru­ge stra­ne, mrest ne­kih vr­sta ša­ran­ske ri­be je po svoj pri­li­ci go­tov, a kod dru­gih je u to­ku ili sa­mo što ni­je po­čeo, če­mu baš ne po­ma­že ovo­go­di­šnji pro­men­ljiv vo­do­staj Du­na­va, pri­tom uglav­nom ni­ži od vi­še­go­di­šnjeg pro­leć­nog pro­se­ka. 

ME­ĐU­TIM, PA­ŽLJI­VI­JIM PO­SMA­TRA­NJEM već se mo­že uoči­ti pri­su­stvo ra­zno­vr­sne ovo­go­di­šnje ri­blje mla­đi u du­nav­skim pli­ća­ci­ma i li­ma­ni­ma – a to je, po is­ku­stvu i li­te­ra­tu­ri, omi­lje­na se­zon­ska hra­na gra­blji­vi­ca u ovo do­ba go­di­ne. 

Vr­hu­nac te mre­sne go­zbe ša­ran­skim vr­sta­ma smuđ će do­če­ka­ti on­da ka­da, kao i sva­ke go­di­ne, u reč­nom pri­o­ba­lju i ru­kav­ci­ma ot­poč­ne mrest go­re­po­me­nu­tog ke­de­ra, a za to je, po­red svih osta­lih fak­to­ra, po­treb­na još i vi­ša tem­pe­ra­tu­ra vo­de u pri­o­ba­lju, te pri­su­stvo ve­ge­ta­ci­je i ro­je­nje in­se­ka­ta (u vre­me pi­sa­nja ovog tek­sta, sre­di­nom ma­ja, tem­pe­ra­tu­ra Du­na­va u be­o­grad­skom ata­ru bi­la je oko 18 ste­pe­ni, a niz­vod­no za oko ste­pen vi­ša).

INA­ČE, VO­DE­NA VE­GE­TA­CI­JA I IN­SEK­TI se u du­nav­skom pri­o­ba­lju u na­šim kra­je­vi­ma po pra­vi­lu bu­de u apri­lu ili po­čet­kom ma­ja, ka­da se tem­pe­ra­tu­ra vo­de po­ste­pe­no po­ve­ća­va, či­me se stva­ra­ju po­god­ni uslo­vi za rast bi­lja. Vo­de­nim bilj­ka­ma kao što su tr­ska, ro­goz i vo­de­na le­ća po­treb­no je ne­ko­li­ko ne­de­lja da se raz­vi­ju i for­mi­ra­ju gu­ste pre­pre­ke duž oba­le, pru­ža­ju­ći sklo­ni­šte, hra­nu i uslo­ve za mrest raz­li­či­tim vr­sta­ma ri­ba ko­je su smu­đu hra­na.

No osim to­ga što u du­nav­skom pri­o­ba­lju ovog ma­ja evi­dent­no još ne­ma dre­zge i dru­ge ve­ge­ta­ci­je, pri­met­no je i od­su­stvo vo­de­nih i dru­gih in­se­ka­ta, po če­mu je si­tu­a­ci­ja tre­nut­no vi­še na­lik onoj kra­jem mar­ta i po­čet­kom apri­la. Ro­je­nje in­se­ka­ta na po­vr­ši­ni vo­de još uvek iz­o­sta­je, a ne­ma ni ve­čer­njeg »cu­ga« ko­ma­ra­ca – zbog če­ga ni ke­der ne­ma šta da tra­ži u pri­o­ba­lju i na po­vr­ši­ni.

Ta­ko se još jed­nom po­tvr­đu­je sta­ro pra­vi­lo da sve dok nam je pred­ve­čer­nje pe­ca­nje »sum­nji­vo udob­no« (u smi­slu da ni­smo pri­nu­đe­ni da se sva­ki čas pr­ska­mo sred­stvi­ma pro­tiv ko­ma­ra­ca ili šti­ti­mo vi­še­sloj­nom gar­de­ro­bom upr­kos to­me što nam ni­je hlad­no) ni smu­đo­lov ne­će bi­ti ona­kav ka­kvom se na­da­mo po­sle zim­skih me­se­ci i lo­vo­sta­ja.

S DRU­GE STRA­NE, AKO I NE­MA ke­de­ra, ima ri­blje mla­đi onih vr­sta ko­je su se već iz­mre­sti­le, pa smu­đa tre­ba tra­ži­ti u zo­na­ma u ko­ji­ma se ta mlađ mu­va. Pri­tom tre­ba ima­ti u vi­du ve­li­či­nu te hra­ne, ko­ja mu je sa­da naj­do­stup­ni­ja, te ne ro­bo­va­ti na­vi­ka­ma i te­o­ri­ji, već mu opu­šte­no po­nu­di­ti va­ra­li­ce od­go­va­ra­ju­ćih di­men­zi­ja, a to su še­do­vi i tvi­ste­ri du­gi do 7,5 cm (tj. 3 in­ča).

Na­rav­no, bi­će s pre­zen­ta­ci­jom ta­kvih va­ra­li­ca u dnev­nom lo­vu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 611-)