Podne bolje od jutra

Pret­hod­ne go­di­ne štu­ka je čak i neo­če­ki­va­no do­bro ra­di­la na Ta­mi­šu, Du­na­vu i Sa­vi. Su­de­ći po de­ša­va­nji­ma u po­sled­njih ne­ko­li­ko sed­mi­ca na ra­znim te­re­ni­ma, pa i na Sa­vi če­tr­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra uz­vod­no od Be­o­gra­da, ova se­zo­na bi mo­gla bi­ti slič­na

Kra­jem apri­la su bu­cov i smuđ bi­li u za­bra­ni (za smu­đa je ona za­vr­še­na 30. apri­la, dok za bu­co­va tra­je sve do 15. ju­na), a ban­dar (kog po­seb­no vo­lim da pe­cam) ve­o­ma je lo­še ra­dio i u Be­o­gra­du i na svim vo­da­ma ne­ko­li­ko de­se­ti­na ki­lo­me­ta­ra una­o­ko­lo. Za­to pri­ja­telj i ko­le­ga po ri­bo­lo­vač­koj stra­sti Mar­ko Bo­žo­vić ni­je uop­šte mo­rao da me ube­đu­je da ode­mo na Sa­vu uz­vod­no od Obre­nov­ca ka­ko bi­smo na fi­ni pri­bor (tač­ni­je ul­tra­lajt pri­stu­pom) pro­ba­li da pe­ca­mo štu­ku. On te te­re­ne iz­u­zet­no do­bro po­zna­je jer tu ima vi­ken­di­cu, a pro­šle go­di­ne je na nji­ma s ne­ko­li­ko ko­le­ga u vi­še na­vra­ta od­lič­no pro­šao. Mrest štu­ke oči­gled­no je po­sled­njih se­zo­na bio us­pe­šan, ta­ko da je bi­lo do­sta ulo­va 2023, te smo se na­da­li da bi ih mo­glo bi­ti i sa­da.

S RI­BO­LO­VOM SMO TOG PRE­LE­POG ne­delj­nog ju­tra po­če­li na sav­skom ru­kav­cu kod se­la Ušće, či­ja nam je mir­na vo­da de­lo­va­la vr­lo obe­ća­va­ju­će. Ja sam po­neo dvo­del­ni štap Sa­ku­ra Tri­nis, du­ži­ne 2,33 m, de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 5–21 g i ne pre­vi­še br­ze ak­ci­je. Nji­me obič­no ba­cam ma­nje vo­ble­re, s ko­ji­ma sam i ovog pu­ta po­čeo da pre­tra­žu­jem te­ren. Me­đu­tim, br­zo sam pro­ce­nio da štu­ka ni­je za­in­te­re­so­va­na za vo­ble­re, pa sam pre­šao na ma­le si­li­kon­ce, što se od­mah po­ka­za­lo kao do­bra od­lu­ka jer mi je već pr­vi za­ba­čaj Re­lax Kopyto še­da du­ži­ne 5 cm do­neo uda­rac i ulov štu­ki­ce is­pod me­re, ko­ju sam br­zo sli­kao a on­da i oslo­bo­dio udi­ce za­ka­če­ne za ivi­cu usta i tre­nu­tak ka­sni­je vra­tio u vo­du. Ubr­zo je i Mar­ko, ko­ji je pe­cao svo­jim omi­lje­nim ul­tra­lajt šta­pi­ćem Fa­vo­ri­te X1, du­ži­ne 1,8 m i t.b. 0,5–5 g, ulo­vio štu­ku slič­ne ve­li­či­ne, na Re­lax Twi­ster be­le bo­je (je­dan od nje­go­vih adu­ta za lov štu­ke), pa smo se po­na­da­li da je to po­če­tak cu­ga. No br­zo su se na­še na­de iz­ja­lo­vi­le jer se ne­ko vre­me vi­še ni­šta ni­je de­ša­va­lo. 

U že­lji da pro­ve­rim da mo­žda ipak ni­sam po­gre­šio i pre­br­zo pre­šao sa vo­ble­ra na »gu­mi­ce«, oka­čio sam na kop­ču na kra­ju stru­ne 27 mm dug i 4 g te­žak vo­bler­čić Bi­ber­če, na­šeg dru­ga Jo­va­na Le­pen­ca. To mi je usko­ro do­ne­lo jak uda­rac, na­kon kog je ri­ba kre­nu­la u neo­če­ki­va­no sna­žan beg, pa je čak koč­ni­ca mo­je ma­ši­ni­ce Sa­ku­ra Lu­ma 4000 po­če­la ma­lo da pro­kli­za­va. Po­sle krat­ke bor­be u mo­joj ru­ci bio je lep klen, s ko­jim me je Mar­ko par pu­ta fo­to­gra­fi­sao pre ne­go što smo ovog ne­zva­nog go­sta vra­ti­li.

NO KA­KO SE ŠTU­KA VI­ŠE ni­je ja­vlja­la, a kle­na ni­smo hte­li da ju­ri­mo bu­du­ći da je u za­bra­ni, ma­lo na­kon tog mog neo­če­ki­va­nog ulo­va pre­me­sti­li smo se ne­što niz­vod­ni­je, na »ži­vi« tok Sa­ve, u na­di da će tu štu­ka bi­ti za­in­te­re­so­va­ni­ja za je­lo. Iz­ne­na­di­la nas je ve­li­ka pro­vid­nost vo­de, ali se br­zo po­ka­za­lo da to štu­ki od­go­va­ra (što uop­šte ni­je ne­u­o­bi­ča­je­no). Ja sam ba­cao ma­le še­do­ve mon­ti­ra­ne na džig udi­cu sa olov­nom gla­vom od 3 gra­ma, dok je Mar­ko po­čeo s tvi­ste­rom da bi ne­što ka­sni­je i on pre­šao na še­di­će od 6-7 cm.

Usle­di­li su pr­vi udar­ci, pro­ma­ša­ji i par spa­da­nja, ali smo br­zo »na­me­sti­li« ru­ke i za ne­što vi­še od sa­ta obo­ji­ca uhva­ti­li dvo­ci­fre­ni broj ri­ba.

SKO­RO SVE TE ULO­VE ostva­ri­li smo na isti na­čin... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 610-)