Tvičijada za pamćenje

U pr­vim ne­de­lja­ma po okon­čanju mre­sta štu­ka se i ov­de, kao i na dru­gim vo­da­ma, dr­ži pli­ćih zo­na i tra­ži hra­nu ta­mo gde ba­bu­ška i osta­li ma­nji ci­pri­ni­di ula­ze ra­di pa­re­nja. Oni ko­ji ume­ju da pre­po­zna­ju ta­kve te­re­ne i da na nji­ma na naj­bo­lji na­čin pre­zen­tu­ju va­ra­li­ce op­ti­mal­ne ve­li­či­ne mo­gli su uz ma­lo sre­će ima­ti i iz­u­zet­no di­na­mi­čan i us­pe­šan ri­bo­lov

Na Vla­sin­skom je­ze­ru sva­ke go­di­ne po­če­tak štu­ka­ro­ške se­zo­ne do­no­si ne­iz­ve­snost. Raz­log za to je vr­lo jed­no­sta­van – ova aku­mu­la­ci­ja na­la­zi se na nad­mor­skoj vi­si­ni ve­ćoj od 1.200 me­ta­ra, a mo­guć­no­sti za ri­bo­lov u pr­o­le­će u ve­li­koj me­ri za­vi­se od to­ga ka­kva je bi­la zi­ma, ko­ja ni­ka­da ni­je dva­put za­re­dom ista. Vo­da je u sva­kom slu­ča­ju sre­di­nom apri­la još uvek hlad­na, zbog če­ga se sve vr­ste mre­ste ka­sni­je ne­go u dru­gim je­ze­ri­ma u Sr­bi­ji, ali nas za­lju­blje­ni­ke u Vla­si­nu i po­seb­no u lov štu­ke na njoj ma­lo šta mo­že spre­či­ti da otvo­ri­mo se­zo­nu čim se za to stvo­re ko­li­ko-to­li­ko po­god­ni uslo­vi.

ČIM JE OTO­PLI­LO DO­VOLJ­NO DA BO­RA­VAK na je­ze­ru ne bu­de ne­u­go­dan i vo­da se za­gre­ja­la to­li­ko da se ri­ba po­kre­ne, na aku­mu­la­ci­ju su po­če­li da do­la­ze ri­bo­lov­ci ko­ji su po­put mog bra­ta Ne­na­da i me­ne že­le­li da na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin is­ko­ri­ste even­tu­al­nu ak­tiv­nost štu­ke, ko­ju smo oče­ki­va­li u plit­kom ju­žnom de­lu je­ze­ra, gde se od­vi­ja ve­li­ki deo mre­sta ba­bu­ške, što je pr­vi iz­ra­zi­ti­ji »oki­dač« za ak­tiv­nost štu­ke po za­vr­šet­ku zi­me. Vo­do­staj je ove go­di­ne, po op­štoj oce­ni svih do­brih po­zna­va­la­ca je­ze­ra, u apri­lu bio sko­ro sve vre­me vr­lo po­go­dan za ri­bo­lov, tj. prak­tič­no ide­a­lan, što na­go­ve­šta­va do­bru se­zo­nu, na­rav­no uko­li­ko ne bu­de ne­kih iz­ra­zi­tih pr­o­me­na.

NAS DVO­JI­CA NI­SMO OVOG pr­o­le­ća prak­tič­no ni­ma­lo eks­pe­ri­men­ti­sa­li već smo se od pr­vog iz­la­ska po­sve­ti­li pre­tra­ži­va­nju go­re­po­me­nu­te zo­ne, ko­ju od­lič­no po­zna­je­mo i gde smo oče­ki­va­li ja­vlja­nje štu­ke. Njoj smo u skla­du s vi­še­go­di­šnjim is­ku­stvom nu­di­li ne­što ma­nje va­ra­li­ce od onih na ko­je će­mo po­ku­ša­va­ti da je uhva­ti­mo ka­da se vo­da ma­lo ugre­je, sva ri­ba ozbilj­ni­je ak­ti­vi­ra i pre­hram­be­ne na­vi­ke ove gra­blji­vi­ce ma­lo pr­o­me­ne.

Ri­ba je već na pr­vom na­šem iz­la­sku bi­la ak­tiv­na, ali u krat­kom cu­gu, ko­ji je tra­jao še­zde­se­tak mi­nu­ta, ta­ko da su ulov ima­li sa­mo oni ko­ji bi se u tom pe­ri­o­du za­te­kli na vo­di. Ta­ko je bi­lo i u na­red­nih ne­ko­li­ko da­na, da bi po­tom, za­hva­lju­ju­ći neo­bič­no to­plom vre­me­nu za ovaj deo go­di­ne na Vla­si­ni (s dnev­nim tem­pe­ra­tu­ra­ma ko­je su do­sti­za­le i vi­še od 25 ste­pe­ni), po­čeo mrest ba­bu­ške, što će se, kao što će­mo ubr­zo vi­de­ti, ve­o­ma po­volj­no od­ra­zi­ti i na štu­kin ape­tit.

U NA­ŠEM NAJ­U­SPE­ŠNI­JEM DA­NU OD po­čet­ka ove se­zo­ne pr­vu ri­bu je do­bio Ne­ša, i to na du­bi­ni od jed­nog me­tra, na 10 cm dug vo­bler tvič ti­pa. To je ujed­no bio znak da osta­ne­mo fo­ku­si­ra­ni na pe­ca­nje u pli­ćem i za­tra­vlje­nom de­lu je­ze­ra. Ma­lo po­tom i ja sam imao štu­ku na šta­pu, ali je ova uze­la spo­ro­to­nu­ći džerk du­ži­ne 7 cm, pa smo s do­dat­nim ela­nom obo­ji­ca na­sta­vi­li ne­u­mor­no da ba­ca­mo.

Po­vre­me­no smo me­nja­li po­zi­ci­je, ali sve vre­me osta­ju­ći u zo­ni s istom du­bi­nom, a in­te­re­sant­no je da smo na sva­kom no­vom me­stu do­bi­li bar po jed­nu ri­bu i da su sve bi­le slič­nog ga­ba­ri­ta – te­ške od oko 1,2 do 1,8 kg (po na­šoj pr­o­ce­ni, bu­du­ći da ri­be ne me­ri­mo ka­ko ih ne bi­smo ne­po­treb­no »stre­si­ra­li« a i da bi­smo mo­gli da ih što pre i u što bo­ljem sta­nju vra­ti­mo u vo­du). Ka­da smo se ma­lo za­si­ti­li od pe­ca­nja, od­lu­či­li smo da na­pra­vi­mo pa­u­zu za ru­čak i kra­tak od­mor na­kon nje­ga. Ka­ko je na­ša kamp ku­ći­ca na po­lu­o­str­vu Bra­ta­nov del vr­lo bli­zu te­re­na na kom smo pe­ca­li, za­čas smo sti­gli do nje i ba­ci­li se na pri­pre­mu ro­šti­lja, uz ko­ji smo pr­o­a­na­li­zi­ra­li sve što se do pa­u­ze de­si­lo, a to­ga je bi­lo do­sta bu­du­ći da smo iz­va­di­li šest štu­ka i ima­li jed­no spa­da­nje.

NA­KON PA­U­ZE NA­STA­VI­LI SMO S ri­bo­lo­vom, ali sa­da fo­ku­si­ra­ju­ći se na ma­lo du­blji deo... (-Ceo tekst mo­že­te pr­o­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 610-)