Od sada samo ovde da pecamo!

Od­stu­pa­nje od uobi­ča­je­nog pri­stu­pa pri­hra­nji­va­nju, kom­bi­no­va­no s kla­sič­nim pri­bo­rom (du­gim šta­po­vi­ma bez vo­đi­ca i plov­ci­ma od tr­ske), do­brim iz­bo­rom te­re­na i str­plje­njem, do­ne­lo je uži­va­nje ka­kvo se pri­želj­ku­je pri sva­kom od­la­sku na vo­du

Iako sam već po­čet­kom fe­bru­a­ra kre­nuo u in­ten­ziv­nu po­tra­gu za me­sti­ma na ko­ji­ma bi se mo­gla le­po lo­vi­ti krup­na ba­bu­ška, tek kra­jem mar­ta sam us­peo da ih pro­na­đem i da is­ko­ri­stim do­bru ak­tiv­nost te ri­be, ko­ja se u du­bljim i hlad­ni­jim vo­da­ma tek pri­pre­ma­la za mrest. Tih da­na dnev­ne tem­pe­ra­tu­re su po­ste­pe­no ra­sle, a me­ni je is­ku­stvo go­vo­ri­lo da tre­ba pro­ba­ti i, što je naj­va­žni­je, u to­me is­tra­ja­ti.

Na vo­du sam, kao i ina­če pre­ko ce­le go­di­ne, od­la­zio ra­no uju­tru, i to sa­mo za­to da bih za­u­zeo zgod­no me­sto. Me­đu­tim, is­po­sta­vi­lo se da i ni­je bi­lo po­tre­be za tim jer tu gde sam išao u tom pe­ri­o­du bu­kval­no ni­ko ni­je pe­cao.

GO­DI­NE PRO­VE­DE­NE NA VO­DI NA­U­ČI­LE su me da se ni­ka­da ne tre­ba dr­ža­ti sa­mo jed­ne tak­ti­ke, ma ko­li­ko da je ne­ka­da bi­la uspe­šna. Na­vi­ke ri­ba se iz ko zna ko­jih raz­lo­ga me­nja­ju, pa ri­bo­lo­vac ko­ji že­li da kon­ti­nu­i­ra­no do­bro pro­la­zi mo­ra u skla­du s tim tra­ži­ti do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju.

Ta­ko sam u ovoj tu­ri iz­la­za­ka od­u­stao od me­ša­vi­ne zr­ne­vlja za pri­ma­mu (ku­ku­ru­za še­ćer­ca, ku­va­ne pše­ni­ce i ku­va­ne ko­no­plje) te sam se od­lu­čio za bra­šna­stu pri­ma­mu tam­ne bo­je i sa mi­ri­som va­ni­le, ko­joj sam do­da­vao mi­kro­pe­le­te za pri­hra­nji­va­nje, ali sa aro­mom me­da.

NA­KON ŠTO SAM PR­VOG JU­TRA za­vr­šio sve pri­prem­ne rad­nje, udob­no sam se sme­stio u sto­li­cu i če­kao da se ri­be ja­ve. Za ta tri ju­tar­nja sa­ta imao sam sa­mo jed­nu sit­nu ba­bu­šku, na­rav­no uz ne­iz­be­žne sun­či­ce i cver­gla­ne. Oko de­vet sa­ti sam već po­čeo da se pa­ku­jem, re­šen da ovu ri­bo­lo­vač­ku eks­kur­zi­ju na­sta­vim po­tra­gom za no­vim me­stom, ali upra­vo ta­da je­dan od mo­jih plo­va­ka od tr­ske se naj­pre iz­di­že a po­tom i le­že na po­vr­ši­nu vo­de.

»Evo je ko­nač­no le­pa ba­bu­ška«, pro­ša­pu­tao sam pre ne­go što ću kon­tri­ra­ti.

I TA­KO JE TAJ PR­VI CUG KRE­NUO. Bi­lo je to­kom nje­go­vog tra­ja­nja, mo­ram to pri­zna­ti, i spa­da­nja i pro­ma­ša­ja, što zbog ve­tra, što sil­ne že­lje, a sva­ka­ko i zbog la­ga­nih udi­ca... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 608-)