Fiderom na neaktivnu belu

Iako ne­ma spo­ra oko to­ga da je lo­ka­ci­ja, tj. na­la­že­nje me­sta na ko­ji­ma je ri­ba gru­pi­sa­na, je­dan od ključ­nih fak­to­ra uspe­ha u pe­ca­nju ci­pri­ni­da u naj­hlad­ni­jem de­lu se­zo­ne, ak­tu­el­na de­ša­va­nja na je­ze­ru Pot­peć po­ka­zu­ju ko­li­ko je bit­no i štošta dru­go, od teh­ni­ke pre­ko si­ste­ma i pri­ma­me do mam­ca

Lo­ka­li­tet Bi­stri­ca, na Pot­peć­kom je­ze­ru, je­dan od naj­po­se­će­ni­jih zi­mov­ni­ka u ju­go­za­pad­noj Sr­bi­ji, u naj­hlad­ni­jem de­lu se­zo­ne pru­ža ide­al­ne mo­guć­no­sti lo­va be­le ri­be, pre sve­ga sko­ba­lja. Plov­ka­ro­ša je tu naj­vi­še, ali u pe­ri­o­di­ma ka­da je ri­ba sla­bo ak­tiv­na fi­der teh­ni­ka je bo­lji iz­bor.

Iz­grad­nja bra­ne i HE Pot­peć na Li­mu iz­nad Pri­bo­ja, 1966. go­di­ne, osta­vi­la je traj­ne po­sle­di­ce na ži­vi svet Li­ma, a pre sve­ga na ri­blji fond. Gor­nji tok je ostao bez ogrom­nih plo­ti­ca, mre­na i sko­ba­lja, a znat­no je opao i broj krup­nih li­plje­na i mla­di­ca, ko­je su do­dat­no de­set­ko­va­ne kri­vo­lo­vom. Isti­na, sve po­bro­ja­ne vr­ste i da­lje ima­ju uslo­ve za us­pe­šan mrest, ali je ras­ki­da­nje ve­ze sa Dri­nom uči­ni­lo svo­je. Ri­bo­lov­ci su se br­zo okre­nu­li po­zi­tiv­nim stra­na­ma no­vo­na­sta­le si­tu­a­ci­je. Je­ze­ro je po­ri­blje­no ba­bu­škom, ša­ra­nom i so­mom, ko­ji je do­sti­gao za­vid­nu broj­nost a već su lo­vlje­ni pri­mer­ci te­ži od 50 kg i vi­đa­ni znat­no ve­ći. Gor­nji tok je­ze­ra, ko­ji se na­la­zi na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne Pri­je­po­lje, sa­da pru­ža od­lič­ne uslo­ve za lov be­le ri­be, pre sve­ga sko­ba­lja, u pro­leć­nom i zim­skom pe­ri­o­du.

SKO­RO NA SA­MOJ TRO­ME­ĐI op­šti­na Pri­je­po­lje, No­va Va­roš i Pri­boj, tu gde se spa­ja­ju pu­te­vi ka ova tri gra­da, a Lim je ne­ka­da iz­la­zio iz par ki­lo­me­ta­ra du­gač­kog vr­let­nog i uskog de­la ko­ji na ne­kim me­sti­ma (po­put Stru­go­va kod Bro­da­re­va ili Ti­fra­na is­pod Be­ra­na) pod­se­ća na pra­vi ka­njon, na­la­zi se Bi­stri­ca. Je­ze­ro je naj­u­že na ovom me­stu, gde pre­ko nje­ga pre­la­zi most ka pri­je­polj­skim se­li­ma Ku­čin i Džu­ro­vo, a du­bi­na je naj­ve­ća na gor­njem de­lu je­ze­ra i iz­no­si od 7 do sko­ro 12 m. Ovo je naj­ve­ći zi­mov­nik be­le ri­be na Li­mu i me­sto ko­je pri­vla­či mo­žda i naj­vi­še ri­bo­lo­va­ca iz ju­go­za­pad­ne Sr­bi­je.

De­ce­ni­ja­ma se na Bi­stri­cu do­la­zi u cik zo­re, a ve­o­ma če­sto i ko­ji sat ra­ni­je da bi se za­u­ze­lo me­sto. Rad­nim da­ni­ma tu re­dov­no pe­ca po ne­ko­li­ko de­se­ti­na ko­le­ga, dok se vi­ken­dom broj i du­pli­ra; sta­ri­ji se ku­nu da je bi­lo da­na ka­da se ov­de sa­bi­ra­lo i pre­ko sto­ti­nu ri­bo­lo­va­ca, pa su oba­le bi­le »obri­ja­ne« od ra­sti­nja ka­ko bi se na­šlo pro­sto­ra za sve. Po­zi­ci­je naj­bli­že mo­stu su uvek bi­le naj­pro­duk­tiv­ni­je, ali su do­bri re­zul­ta­ti, uz do­bar pri­stup i pri­pre­mu, po­sti­za­ni i na uda­lje­ni­jim me­sti­ma.

PE­CA­NJE NA ŠTAP BO­LO­NJE­ZE ti­pa i si­stem sa kli­ze­ćim plov­kom je tu iz­bor ve­ći­ne. Ko­ri­ste se plov­ci do­ma­ćih pro­iz­vo­đa­ča, no­si­vo­sti od 7 do 15 g, za­vi­sno od me­sta i du­bi­ne na ko­joj se ri­ba tra­ži. U ve­ćem de­lu se­zo­ne ma­mac su po­naj­pre cr­vi­ći, či­ja je upo­tre­ba ov­de do­zvo­lje­na (što ni­je slu­čaj na »ži­vom« to­ku Li­ma kroz Sr­bi­ju), ali u pro­le­će, ka­da tem­pe­ra­tu­ra vo­de po­ra­ste i ke­der po­sta­ne ve­o­ma ak­ti­van, svi pre­la­ze na tan­ke gli­ste đu­bre­tar­ke.

Od ulo­va pre­o­vla­đu­je sko­balj, a osim nje­ga ja­vlja­ju se i klen i plo­ti­ca, ko­ja je ne­ka­da zna­la da či­ni ve­ći­nu ulo­va, ali joj broj va­ri­ra od go­di­ne do go­di­ne i pri­met­no je da je ge­ne­ral­no ima sve ma­nje na ovom te­re­nu. Ulov od do­zvo­lje­nih 10 ko­ma­da od­no­sno 5 ki­lo­gra­ma be­le ri­be (za­vi­sno od to­ga šta se pre ostva­ri) sko­ro je za­ga­ran­to­van, prem­da ima pe­ri­o­da ka­da je ri­ba ne­ak­tiv­na te se upe­ca tek po ne­ko­li­ko ko­ma­da, ali lo­kal­ni ri­bo­lov­ci ve­ći­nom te­ško pri­hva­ta­ju no­vo­ta­ri­je, bez ob­zi­ra na to što baš one u ta­kvim uslo­vi­ma da­ju mno­go vi­še šan­si za uspeh... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 603-)