Ekstremni sport

I to­kom naj­hlad­ni­jih da­na, ka­da iz ku­će iz­la­ze sa­mo oni ko­ji baš mo­ra­ju, naj­za­gri­že­ni­ji smu­đa­ro­ši na Du­na­vu, Sa­vi, Ti­si i dru­gim re­ka­ma po­ku­ša­va­ju da sa oba­le ili iz čam­ca nad­mu­dre omi­lje­nu gra­blji­vi­cu. Sa­da se mo­že i uloviti ka­pi­ta­lac, ali to ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no – osim ve­li­ke upor­no­sti i iz­dr­žlji­vo­sti po­treb­ni su i od­lič­no po­zna­va­nje te­re­na i na­vi­ka ri­be, do­bro iza­bran ma­mac i sa­vr­še­no uklo­pljen pri­bor, bez ijed­ne sla­be tač­ke.

Dnev­ne tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha već su ne­ko­li­ko ne­dje­lja u ve­ćem di­je­lu Sr­bi­je oko nu­le, a če­sto su i ne­što ni­že. I vo­da se ohla­di­la, pa nje­na tem­pe­ra­tu­ra u ve­ćim i sred­njim te­ku­ći­ca­ma na­sta­nje­nim smu­đem ne pre­la­zi 3,5º C, a u pro­sje­ku je oko 2º C. Ukrat­ko re­če­no, na­stu­pi­la je pra­va zi­ma. Od mno­gih sta­rih i is­ku­snih smu­đa­ro­ša ču­će­te da je to vri­je­me ka­da se pe­ca­ju naj­krup­ni­ji ko­ma­di, ali i da je lov ove gra­blji­vi­ce i na va­ra­li­cu i po­vla­če­njem pri­rod­nog mam­ca u uslo­vi­ma le­de­ne vo­de i ni­skih tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha ve­o­ma te­žak i za­htje­van, pa ga upra­žnja­va­ju sa­mo naj­za­gri­že­ni­ji i naj­i­zdr­žlji­vi­ji, oni ko­je ni naj­go­re vri­je­me ne­će spri­je­či­ti da iza­đu na vo­du i po­ku­ša­ju da do­đu do tro­fe­ja.

ZIM­SKA STA­NI­ŠTA. U uslo­vi­ma iz­ra­zi­to hlad­ne vo­de, smuđ, po­seb­no onaj krup­ni­ji, po­vla­či se u du­bi­nu, tra­že­ći ne­što to­pli­ju vo­du i sla­bi­ji pro­tok, ka­ko bi tro­šio što ma­nje ener­gi­je i bio u bli­zi­ni ja­ta bi­je­le ri­be, ko­ja se iz istih raz­lo­ga na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma kr­to­že, što gra­bljiv­cu omo­gu­ća­va da la­ko do­la­zi do hra­ne. Za­to ga tre­ba tra­ži­ti u li­ma­ni­ma, oko stu­bo­va mo­sto­va i na obo­di­ma zi­mov­ni­ka u ko­ji­ma je ve­li­ka kon­cen­tra­ci­ja ci­pri­ni­da, kao i u bli­zi­ni ka­me­nih na­pe­ra, tač­ni­je na mje­stu gdje se za­vr­ša­va na­per a po­či­nje li­man.

Na  svim ve­ćim ri­je­ka­ma – Du­na­vu, Sa­vi i Ti­si – vo­do­staj  je u da­ni­ma pred iz­la­zak ovog bro­ja Ri­bo­lo­va bio sred­nje ni­zak za de­cem­bar i u bla­gom opa­da­nju, a u ta­kvim okol­no­sti­ma smuđ iz ne­kog raz­lo­ga in­stink­tiv­no tra­ži za­klon, tj. mje­sta sa obi­ljem pre­pre­ka u vo­di. Pod­jed­na­ko ga pr­vi­la­če pa­nje­vi, na­go­mi­la­no gra­nje, raz­ne po­to­plje­ne kon­struk­ci­je i plov­ni objek­ti, kao i sve dru­go što mu mo­že pru­ži­ti skro­vi­šte, i to u ve­ćoj du­bi­ni. Na go­re po­me­nu­tim te­ku­ći­ca­ma tre­ba po­seb­nu pa­žnju obra­ti­ti na ta­kva mje­sta du­blja od 8 m, dok na ne­što ma­njim ri­je­ka­ma (Ta­mi­šu, Ve­li­koj Mo­ra­vi i sl.), ta­ko­đe oko po­to­plje­nih sta­ba­la i pre­pre­ka, smu­đa mo­že­mo oče­ki­va­ti na du­bi­na­ma ve­ćim od pro­sječ­nih na oda­bra­nom po­te­su. Sve u sve­mu, ma na ko­joj ri­je­ci ko­ju ova vr­sta na­sta­nju­je da lo­vi­te, mo­že­te bi­ti si­gur­ni da se u sva­kom ve­ćem i du­bljem vi­ru kri­je bar po­ne­ka je­din­ka oko ko­je se vri­je­di po­tru­di­ti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 339/340-)