Kapitalne babuške na mušicu!?

Mno­gi plov­ka­ro­ši, du­bin­ka­ši i fi­de­ra­ši po­sve­ću­ju ve­li­ki deo vre­me­na po­tra­zi za krup­nom ba­bu­škom, ko­ju je ve­o­ma za­ni­mlji­vo i iza­zov­no pe­ca­ti. Ali još ni­smo ču­li da je ne­ko uspe­šno lo­vio tro­fej­ne ri­be te vr­ste na ve­štač­ku mu­ši­cu na­me­nje­nu kle­no­vi­ma

Pe­ca­nje kle­na na je­ze­ri­ma umno­go­me se raz­li­ku­je od lo­va te ri­be na te­ku­ćim vo­da­ma. Na­i­me, ta­mo gde mu stru­ja br­zo pro­no­si hra­nu is­pred no­sa on je mno­go im­pul­siv­ni­ji tj. ma­nje opre­zan i sklon da br­zo zgra­bi sve što mu li­či na ka­kav za­lo­gaj pre ne­go što pri­li­ka za­u­vek ode niz tok. Na sta­ja­ći­ca­ma, na­ro­či­to na onim iz­ra­zi­to bi­strim, ka­kva su ko­pa­njem šljun­ka na­sta­la je­ze­ra u Be­loj Cr­kvi (na ju­go­i­sto­ku Ba­na­ta, gde ži­vim), klen je to­li­ko iz­bir­ljiv da ga je iz­u­zet­no te­ško na­ve­sti da uzme bi­lo ko­ji ma­mac, a po­go­to­vo ve­štač­ki, i uz to je to­li­ko pla­šljiv da će po­be­ći ili na du­že vre­me od­u­sta­ti od po­mi­sli da se hra­ni ako pri­me­ti bi­lo ka­kav po­kret na oba­li ili ču­je ne­ki ne­pri­ro­dan zvuk.

LOV NA VE­ŠTAČ­KE MU­ŠI­CE je lo­gi­čan iz­bor i ve­ru­jem da bi naj­u­spe­šni­ji bio uz pri­me­nu pre­fi­nje­ne teh­ni­ke ka­kvo je kla­sič­no mu­ši­ča­re­nje, ko­je omo­gu­ća­va sup­til­nu i pri­rod­nu pre­zen­ta­ci­ju ma­ma­ca. Ali uslo­vi su ta­kvi da sko­ro nig­de gde se klen za­dr­ža­va ne­ma do­volj­no pro­sto­ra za »ma­ha­nje«, zbog če­ga sam mo­rao da po­tra­žim al­ter­na­tiv­ni pri­stup i naj­bo­lje re­še­nje do kog sam do­šao je lov na si­stem na­lik drop-šo­tu, sa olo­vom na sa­mom kra­ju stru­ne i ve­štač­kom mu­ši­com od pri­rod­nih ma­te­ri­ja­la (ko­je za svo­je po­tre­be sam ve­zu­jem), po­sta­vlje­nom na kra­tak boč­ni pred­vez.

OLO­VO OB­LI­KA SU­ZE I TE­ŠKO 5-6 g za no­se­ći deo mo­no­fil­nog pred­ve­za, preč­ni­ka 0,35 mm, ve­za­no je pa­lo­mar čvo­rom, a mu­va je na 5 cm du­gom ko­ma­du naj­lo­na de­blji­ne 0,22 mm, ko­ji kli­ze­ćim čvo­rom ve­žem za glav­nu stru­nu i on­da mo­gu da po­me­ram ma­mac, tra­že­ći sloj vo­de u kom ga ri­ba naj­ra­di­je uzi­ma. Ta­kav si­stem dvo­del­nim va­ra­li­čar­skim šta­pom od 2,3 m, de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja do 10 g, mo­gu da sa tan­kom upre­de­nom stru­nom na ma­ši­ni­ci i na naj­ne­zgod­ni­jim me­sti­ma ba­cim do­volj­no da­le­ko da do­seg­nem zo­nu u ko­joj se ri­ba na­la­zi i da uz to bu­dem pre­ci­zan ka­da tre­ba pla­si­ra­ti mu­vu uz tr­sku, po­to­plje­no gra­nje i dru­ge pre­pre­ke, oko ko­jih se klen kri­je i mu­va, po­seb­no po­čet­kom apri­la, ka­da se spre­ma za mrest.

TRA­ŽE­ĆI KLE­NA NA TA­KVIM me­sti­ma, ni­sam, me­đu­tim, imao mno­go uspe­ha, tj. do­bio sam sa­mo ne­ko­li­ko sit­nih je­din­ki, pa sam re­šio da za pro­me­nu po­ku­šam da ga na­đem na od­se­ci­ma bli­zu oba­le... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 583-)