Večni vegleri od trske

Plov­ci se pra­ve u ogrom­nom di­ja­pa­zo­nu ob­li­ka, no­si­vo­sti i svih dru­gih ka­rak­te­ri­sti­ka bit­nih za nji­ho­vu upo­tre­blji­vost u ra­znim si­tu­a­ci­ja­ma. Za iz­ra­du ne­kih mo­de­la u kuć­nim uslo­vi­ma po­treb­ni su ve­li­ko zna­nje i te­ško do­stup­ni ma­te­ri­ja­li, ali od­lič­ne i iz­u­zet­no traj­ne plov­ke uz ma­lo tru­da sva­ko mo­že na­pra­vi­ti od ma­te­ri­ja­la kog ima prak­tič­no svu­da oko nas

Mo­ja pri­ča sa plov­ci­ma ve­gler ti­pa na­pra­vlje­nim od tr­ske po­če­la je pre de­se­tak go­di­na. Tra­ga­ju­ći za plov­kom ko­ji bi u pot­pu­no­sti za­do­vo­ljio mo­je po­tre­be, slu­čaj­no sam ot­krio ka­ko ih od­vaj­ka­da pra­ve maj­sto­ri ri­bo­lo­va u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Na­kon to­ga sam kre­nuo u de­talj­ni­ju po­tra­gu i br­zo pro­na­šao ono što mi je bi­lo po­treb­no – pi­sa­na i vi­deo uput­stva o svim fa­za­ma iz­ra­de, od iz­bo­ra ma­te­ri­ja­la pa na­da­lje, či­me je po­če­la ma­gi­ja ko­ja tra­je či­ta­vu de­ce­ni­ju i ko­ja za me­ne pred­sta­vlja pra­vi ho­bi unu­tar ho­bi­ja. Na mol­bu ured­ni­ka Ri­bo­lo­va, de­lim ov­de sa va­ma osnov­ne in­for­ma­ci­je, sa že­ljom da i dru­ge ko­le­ge pod­stak­nem da se opro­ba­ju u pra­vlje­nju ova­kvih plo­va­ka, ko­ji ni­su sa­mo atrak­tiv­nog sta­rin­skog iz­gle­da već su iz­u­zet­no funk­ci­o­nal­ni i traj­ni, a do­no­se i za­do­volj­stvo pe­ca­nja i ulo­va na svo­jih ru­ku de­lo, ko­je se ni­ka­kvim nov­cem ne mo­že ku­pi­ti.

TR­SKA JE VE­O­MA ZA­HVA­LAN ma­te­ri­jal, a uz to iz­u­zet­no la­ko do­stu­pan, bu­du­ći da je ima uz sva­ku ba­ru i ka­nal, ta­ko da osnov­ni deo plov­ka mo­že­mo na­ći u pri­ro­di, i to pot­pu­no bes­plat­no. Tr­ska se od dav­ni­na ko­ri­sti za iz­ra­du plo­va­ka, a baš u to­me što pred­sta­vlja iskon­sku spo­nu iz­me­đu lov­ca i lo­vi­ne i što se na isti na­čin ko­ri­sti ve­ko­vi­ma za me­ne i le­ži naj­ve­ća ma­gi­ja upo­tre­be od nje na­pra­vlje­nih plo­va­ka.

Ve­gle­re na­či­nje­ne od tr­ske ko­ri­stim na sta­ja­ći­ca­ma (tj. na ba­ra­ma, du­nav­ci­ma, je­ze­ri­ma i ka­na­li­ma), za lov ba­bu­ške, ša­ra­na i svih vr­sta be­le ri­be ko­je ta­kve vo­de na­sta­nju­ju. Ako ih pra­vi­mo pa­žlji­vo i sva­koj fa­zi iz­ra­de pri­stu­pi­mo ka­ko tre­ba (ne »fu­še­ri­šu­ći«), iz­u­zet­no su iz­dr­žlji­vi i mo­gu tra­ja­ti neo­bič­no du­go čak i uz in­ten­ziv­nu upo­tre­bu.

ZA PO­ČE­TAK JE PO­TREB­NO pri­pre­mi­ti te­lo plo­va­ka, od či­je du­ži­ne i de­blji­ne za­vi­si no­si­vost, a ona je ključ­ni ele­ment pri iz­bo­ru ve­gle­ra za kon­kret­nu vo­du i ma­mac. Za­tim sle­di iz­ra­da an­te­ni­ca od la­ga­nog dr­ve­ta i nji­ho­vo bo­je­nje. Ja ih pra­vim ta­ko da bu­du vi­še­boj­ne, što mno­go po­ma­že pri uoča­va­nju tr­za­ja (bi­lo da ri­ba plo­vak po­ta­pa ili iz­di­že). Ko­li­ko će­mo ova­kav plo­vak op­te­re­ti­ti, tj. ko­li­ki će­mo deo osta­vi­ti da vi­ri iz vo­de, za­vi­si od vi­še fak­to­ra – do­ba go­di­ne, ak­tiv­no­sti ri­be, nje­ne ve­li­či­ne, vre­men­skih pri­li­ka (da li ima ve­tra ili ne), na ko­ji ma­mac pe­ca­mo itd. O to­me se mo­gu pi­sa­ti knji­ge, a is­ku­sni plov­ka­ro­ši ko­ji ko­ri­ste ova­kve plov­ke uži­va­ju u is­tra­ži­va­nju, tj. u iz­na­la­že­nju op­ti­mal­nog op­te­re­će­nja, ko­je će uči­ni­ti da plo­vak sa­vr­še­no re­a­gu­je, tj. da bu­de ja­sno uoč­ljiv i da dr­ži si­stem ta­mo gde že­li­mo a da isto­vre­me­no po­ka­zu­je i naj­sla­bi­je tr­za­je.

SLE­DE­ĆA OPE­RA­CI­JA JE PRA­VLJE­NJE ži­ča­ne »om­če« za do­nji kraj plov­ka, ko­ja slu­ži za mon­ti­ra­nje ve­gle­ra na si­stem... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 580-)