Vertikala iz raja izašla

Što ve­ći te­ren ri­bo­lo­vac pre­tra­ži, ve­će su mu i šan­se da se nje­gov ma­mac u ne­kom tre­nut­ku na­đe is­pred no­sa ri­be ko­ja mu ne mo­že odo­le­ti. To je i glav­ni fak­tor uspe­ha u ver­ti­kal­nom dži­go­va­nju, teh­ni­ci ko­jom se raz­ne gra­blji­vi­ce na ve­li­kim rav­ni­čar­skim re­ka­ma od­lič­no lo­ve i na pri­rod­ne i na ve­štač­ke mam­ce

Od pre pet­na­e­stak go­di­na na na­šim ve­li­kim rav­ni­čar­skim re­ka­ma (pre sve­ga na Du­na­vu, Sa­vi i Ti­si) sve vi­še se upra­žnja­va tzv. ver­ti­kal­no dži­go­va­nje, tj. lov gra­blji­vi­ca iz čam­ca no­še­nog sna­gom to­ka, pri če­mu se ma­mac (ve­štač­ki ili pri­rod­ni) naj­če­šće na­pro­sto spu­sti sko­ro do dna ta­ko da bu­de tač­no is­pod vr­ha šta­pa ko­ji ri­bo­lo­vac sve vre­me dr­ži u ru­ci. Ne­ki tra­di­ci­o­na­li­sti, na­vik­nu­ti na to da na re­ci gra­blji­vi­ce va­ra­li­ča­re­njem ili mu­va­njem lo­ve sa­mo iz usi­dre­nog čam­ca (što tra­ži do­bro po­zna­va­nje iz­gled­nih me­sta, ume­će po­sta­vlja­nja plo­vi­la u pra­vu tač­ku po raz­li­či­tim vo­do­sta­ji­ma i spo­sob­nost op­ti­mal­nog pre­zen­to­va­nja mam­ca) »ver­ti­ka­li­sa­nje« po­sprd­no zo­vu »de­da i ba­ba«, su­ge­ri­šu­ći ti­me da na taj na­čin mo­že da pe­ca (i ne­što upe­ca) bu­kval­no sva­ko, čak i ako o ri­bo­lo­vu i o te­re­nu na kom lo­vi zna ve­o­ma ma­lo. I ma­da je tač­no da ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem mo­že­mo pri­lič­no br­zo pre­tra­ži­ti i ne­po­zna­te te­re­ne i ne­ret­ko lak­še uhva­ti­ti ri­bu ne­go iz usi­dre­nog čam­ca, ipak je pre­te­ra­no (tj. ne­tač­no) re­ći da je to ve­o­ma la­ka teh­ni­ka, ko­jom ri­bu mo­že uz mi­ni­ma­lan trud do­bi­ja­ti i onaj ko o ri­bo­lo­vu ne zna mal­te­ne ni­šta. U ovom tek­stu, ilu­stro­va­nom sli­ka­ma ko­je sam na­pra­vio na be­o­grad­skim te­re­ni­ma (na Sa­vi i Du­na­vu) u po­sled­njih pet­na­e­stak da­na, po­ku­ša­ću da u naj­kra­ćim cr­ta­ma uka­žem na ono osnov­no što je po­treb­no zna­ti i (pra­vil­no) ra­di­ti ne bi li se ima­lo uspe­ha u ver­ti­kal­nom dži­go­va­nju.

DA BI SE UOP­ŠTE MO­GLO lo­vi­ti ovom teh­ni­kom, tok ne sme bi­ti pre­brz, jer on­da ne mo­že­mo da po­nu­di­mo va­ra­li­cu na op­ti­ma­lan na­čin (tj. tač­no is­pod vr­ha šta­pa). Na­rav­no, na br­zi­nu čam­ca mo­že osim sna­ge to­ka uti­ca­ti i ve­tar, a kao i za mno­ge dru­ge pro­ble­me u ri­bo­lo­vu, i za taj po­sto­ji vi­še u osno­vi slič­nih re­še­nja, od ko­jih su ne­ka svi­ma do­stup­na i prak­tič­no bes­plat­na, kao što je ko­ri­šće­nje »pa­do­bra­na« (»ki­šo­bra­na«), tj. ne­kog po­ma­ga­la ko­je će uspo­ra­va­ti plo­vi­lo. Ne­ke fir­me ima­ju na­men­ske pro­iz­vo­de te vr­ste u po­nu­di, ali mo­že­mo i im­pro­vi­zo­va­ti ta­ko što će­mo sa pram­ca spu­sti­ti obi­čan naj­lon­ski džak na­pu­njen vo­dom, la­ga­no si­dro ili ka­men, pa čak i ne­ku ve­ću gra­nu, te ta­ko sma­nji­ti br­zi­nu kre­ta­nja plo­vi­la.

Na to gde će ri­ba bi­ti i ko­li­ko će bi­ti za­in­te­re­so­va­na za je­lo uti­ču, da­ka­ko, mno­gi fak­to­ri – vo­do­staj i nje­go­va ten­den­ci­ja, bo­ja vo­de (za­mu­će­nost), tem­pe­ra­tu­ra, do­ba go­di­ne i da­na, se­zon­ske mi­gra­ci­je ri­be itd. U pr­vom de­lu no­vem­bra uslo­vi za ver­ti­kal­no dži­go­va­nje na Sa­vi i Du­na­vu bi­li su do­bri, a ri­ba se ja­vlja­la i ka­da je tem­pe­ra­tu­ra vo­de bi­la 17 ste­pe­ni, i ka­da je opa­la na 12,5º C, ko­li­ko je iz­no­si­la pri­li­kom mog po­sled­njeg iz­la­ska na Sa­vu pred pi­sa­nje ovog tek­sta.

PRE­ZEN­TA­CI­JA MAM­CA VR­LO JE jed­no­stav­na, ali je pre sve­ga va­žno da oda­be­re­mo džig gla­vu (ili če­bu­ra­šku) od­go­va­ra­ju­će te­ži­ne – ta­kve ko­ja će omo­gu­ći­ti da nam ma­mac ne »ka­sni« za čam­cem (tj. da se ne kre­će spo­ri­je od plo­vi­la) već da ide tač­no is­pod vr­ha šta­pa ali da pri­tom ne za­pi­nje sva­ki čas za dno. Ka­da nji­me do­tak­ne­mo dno, mo­že­mo po­stu­pa­ti na raz­ne na­či­ne  – npr. mo­že­mo ga ma­lo po­di­ći pa opet na tren spu­sti­ti, ili ga odi­ći pa za­tre­sti br­zim po­kre­ti­ma šta­pa pre­ko zglo­ba ša­ke ta­ko da »po­drh­ta­va« (ita­li­jan­ski ri­bo­lov­ci za to ko­ri­ste reč »tre­ma­rel­la« što bu­kval­no zna­či »drh­ta­vi­ca«), ili ga ta­ko­đe iz zglo­ba ša­ke rav­no­mer­no po­kre­ta­ti ne­ko­li­ko pu­ta za­re­dom go­re-do­le, pa na­pra­vi­ti je­dan ve­ći od­skok, da­kle »ša­ra­ti« tra­že­ći na­čin da iza­zo­ve­mo gra­blji­vi­cu na na­pad.

Je­dan od mo­jih tri­ko­va je da po­vre­me­no »ver­ti­ka­lu« za­me­nim »di­ja­go­na­lom«, tj. da va­ra­li­cu za­ba­cim bla­go niz­vod­no od čam­ca pa je niz od­se­ke na dnu »svla­čim« dok je ne do­vu­čem do čam­ca. Za »di­ja­go­na­lu« se ko­ri­sti ne­što te­ža va­ra­li­ca ne­go za ver­ti­ka­li­sa­nje po­što mo­ra­mo br­zo da dži­gu­je­mo ka­ko bi­smo »sti­gli« ča­mac ko­ji je u po­kre­tu.

JED­NO OD NAJ­VA­ŽNI­JIH PRA­VI­LA je­ste da pri »ver­ti­ka­li­sa­nju« tre­ba spu­sti­ti ma­mac ta­ko da bu­de po­red čam­ca ili uz­vod­no od nje­ga, jer ako je niz­vod­no od nje­ga a zap­ne­mo za dno, la­ko mo­že do­ći do lo­ma šta­pa uko­li­ko ne otvo­ri­mo do­volj­no br­zo špul­nu. Ka­da udi­ca sa ute­gom zap­ne za dno i ne us­pe­ju da sa ne­ko­li­ko dr­mu­sa­nja oslo­bo­de si­stem, ne­ke ko­le­ge otvo­re špul­nu upa­le mo­tor i odu ma­lo uz­vod­no, što če­sto po­mog­ne da se džig odvo­ji od pre­pre­ke za ko­ju je za­peo, dok dru­gi to ne ra­de već od­mah po­ki­da­ju stru­nu, ve­zu­ju sve po­no­vo i pe­ca­ju da­lje. Ki­da­nje stru­ne u ova­kvom ri­bo­lo­vu tra­ži ma­lo ve­žbe (tj. ru­ti­ne) i opre­za, jer upre­de­na stru­na u di­rekt­nom kon­tak­tu sa ru­kom dok vo­da no­si ča­mac mo­že nas ra­se­ći do ko­ske, pa je tre­ba ob­mo­ta­ti oko ru­ka­va ili (još bo­lje) ko­ri­sti­ti ne­ku »ki­da­li­cu« od­no­sno pri­dr­ža­ti stru­nu na špul­ni, obo­ri­ti štap pre­ma za­kač­ki (ta­ko da on ne bu­de op­te­re­ćen) i on­da cim­nu­ti ili če­ka­ti da zbog op­te­re­će­nja ne­što po­pu­sti (udi­ca, pred­vez, osnov­na stru­na ili pre­pre­ka). 

OVOM TEH­NI­KOM PRE­VAS­HOD­NO SE lo­ve gra­blji­vi­ce (smuđ, som i štu­ka, a ret­ko bu­cov i još re­đe ban­dar), ali se de­ša­va da se uhva­te i mre­na i ša­ran (pre sve­ga u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne, ka­da ne mo­gu da do­đu do do­volj­ne ko­li­či­ne nji­ma pri­mar­ne pri­rod­ne hra­ne). Le­ti i u bi­stri­joj vo­di po pra­vi­lu su naj­e­fi­ka­sni­ji ma­mac za »ver­ti­ka­li­sa­nje« ke­de­ri, a sa hla­đe­njem vo­de i pri po­mu­ti jed­na­ko do­bri pa čak i bo­lji ulo­vi mo­gu­ći su na va­ra­li­ce... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 572-)